SKUD Vidovdan, Ljubljana

24/08/2026

Ponos. Umetnost. Originalnost. Kreativnost. Srčanost.

Pridruži nam se!

Vidimo se u sali✨❤️

18/08/2026

🏆 ZAIGRAJ SA EVROPSKIM PRVACIMA | PRELISTAJ I PRONAĐI SVOJU GRUPU 🔍

Nova 2026/27 sezona je pred nama, a vrata našeg društva ponovo su otvorena za sve koji žele da igraju, pevaju, putuju i budu deo jedne velike porodice.❤️

TRENIRAJ BESPLATNO PRVI MESEC! 💃🏻
Ako voliš folklor, muziku, igru, druženje i želiš da naučiš nešto novo, pridruži nam se.

Pronađi svoju grupu i kontaktiraj nas! ✨

17/08/2026

🏆 ZAIGRAJ SA EVROPSKIM PRVACIMA | UPIS 2026/27 🗓️

Više informacija o upisu uskoro - pratite nas ❤️

SKUD Vidovdan
Ob železnici 14
1000 Ljubljana
Slovenija

"ko se s' nama druži, život mu je duži..."

16/08/2026

✨Vidovdanska Riznica✨

📍Kriva Palanka

Kriva Palanka nalazi se u severoistočnom delu Severne Makedonije, u podnožju Osogovskih planina, uz Krivu Reku i njenu pritoku Duračku Reku.

Kada govorimo o narodnoj tradiciji okoline Krive Palanke, posebno se izdvajaju tri etnička predela – Istočno Slavište, Sredorek i Duračka Reka. Iako se prostorno nadovezuju jedan na drugi, svaki od njih razvio je svoje osobenosti i varijante. To se posebno može primetiti u narodnoj nošnji, koja nije bila jednaka u čitavoj oblasti – krojevi, ukrasi, pojedini delovi nošnje i način odevanja razlikovali su se među predelima, pa čak i između pojedinih sela.

Zanimljiva je i istorija samog grada. Kriva Palanka razvila se uz Krivu Reku, a 1633. godine, u vreme Osmanskog carstva, na ovom prostoru podignuto je utvrđeno naselje poznato kao Egri Dere. Sam naziv vezuje se za Krivu Reku, po kojoj je kasnije i Kriva Palanka dobila svoje ime.

Krivopalanački kraj odlikuje bogata narodna kultura koja se vekovima čuvala i prenosila sa generacije na generaciju – kroz pesmu, nošnju, običaje i karakterističan stil igranja.

Važan deo svakodnevnog života ovog područja predstavljali su zemljoradnja i sezonski poslovi. Među njima je bilo i gajenje duvana. Nakon branja, listovi duvana su se nizali i ostavljali da se suše, a u ovom poslu učestvovali su članovi domaćinstva. Takvi poslovi nisu predstavljali samo način privređivanja, već su bili deo svakodnevice u kojoj se radilo, okupljalo, pevalo i prenosilo ono što danas prepoznajemo kao narodno nasleđe. 🌱

Upravo ovakvi običaji pokazuju da tradicija nije samo ono što se nosilo, pevalo ili igralo. Ona se oblikovala i kroz svakodnevni rad, način života i poslove koji su pratili jedno domaćinstvo.

Deo tog bogatog nasleđa predstavljamo kroz našu koreografiju „Lulo moja, da mi je duvana“ – narodne igre okoline Krive Palanke, u kojoj kroz igru, pesmu i nošnju prikazujemo osobenosti Istočnog Slavišta, Sredoreka i Duračke Reke.

Upravo sa ovom koreografijom osvojili smo titulu evropskih prvaka, kao i specialne nagrade za najbolju novu koreografiju i igrački ansambl.🏆

Koreografiju možete pogledati na linka u opisu našeg profila. ✨

🎥 .jovic

15/08/2026

✨Vidovdanska Riznica✨

📍Lužnica

Lužnica je oblast na jugoistoku Srbije, u dolini istoimene reke, a njeno središte čini Lužnička kotlina oko opštine Babušnica. Sa zapada je okružuju Suva planina, sa juga Ruj, a sa severoistoka Vlaška planina. Sama kotlina nalazi se na oko 470-520 metara nadmorske visine, dok se okolna sela penju i mnogo više u planinske predele.

Zanimljivo je da Lužnička oblast nema sasvim jasnu granicu. U narodnom govoru, njeno ime često obuhvata širi prostor od same doline reke Lužnice. Meštani pojedinih sela, čak i onih koji se nalaze na samim rubovima oblasti, na pitanje odakle su odgovaraju jednostavno: ,,Od Lužnicu.” Tako je naziv oblasti vremenom postao i oznaka regionalnog identiteta ljudi ovog kraja.

U Lužnici su se dugo negovali brojni običaji, koji su pratili gotovo svaki važan trenutak u životu zajednice.

📜Pesme su se razlikovale u odnosu na to, kome su bile namenjene: domaćinima, mladim parovima, oraču, stoci, i onima koji su bili na ,,pečalbi”.

,,Pečalba” nosi posebnu priču. Zbog teških uslova života, muškarci iz Lužničke kotline odlazili su daleko od svojih kuća u potrazi za zaradom, i vraćali se tek kada prođu radna sezona i zima. U narodnom govoru za pečalbare se koristio i naziv ,,pečalovnici”, a sama pečalba ostavila je dubok trag u porodičnom životu, pesmama i pričama ovog kraja.
Odlazak u pečalbu značio je duge mesece razdvojenosti, a osećanja onih koji su ostali kod kuće su često bila zabeležena u pismima:

,,Stanko moj,
kad si ti ovde
ništa mi neje
kad tebe nema
sve mi je teško
Najteško je noču
neče san na oči
prevrtam se
mučim se
obučem tvoju košulju
miriše mi na tebe
ali neče Stanko
prazna košulja”

Upravo je govor i način izražavanja, kakav možemo i videti u pismu, jedno od posebnih obeležja Lužnice. Iako je sličan govoru susednog Pirota, ima svoje posebne karakteristike i razlike koje odvajaju ova dva područja.

Našu koreografiju ,,Ajde Rado da legamo”, u kojoj vam predstavljamo igre i pesme Lužnice, možete pogledati na linku u opisu profila. ✨

Izvor pisma: Manić Forski D. (1983). Pečalbari. SIZ kulture.

13/08/2026

✨ Vidovdanska Riznica✨

📍 Dimitrovgrad

Dimitrovgrad se nalazi na jugoistoku Srbije, uz samu granicu sa Bugarskom, na obroncima Stare Planine, u gornjem toku reke Nišave. Područje zahvata istočne predele Pirotskog okruga. Zbog svog položaja, ovaj kraj vekovima predstavlja mesto susreta srpske i bugarske kulture i običaja, koji su se negovali i očuvali do danas, i neposredno su uticali na razvoj ovog kraja. Osnovne elemente nošnje (haljetke) nosile su podjednako i srpska i bugarska strana, uglavnom bez razlika u materijalu, kroju i ukrasima.

Narodna nošnja Dimitrovgrada pripada šopskom kulturnom području i prilagođena je oštrim uslovima života u planinskim predelima, pružajući zaštitu od hladnoće i planinske klime.

Muška narodna nošnja sadržala je veći broj elemenata, ali je bila skromno ukrašena - njen osnovni cilj bila je funkcionalnost tokom rada i zaštita od vremenskih uslova. Tako su, pored karakterističnih elemenata nošnje za to područje, muškarci često nosili i dodatne odevne predmete za zaštitu od hladnoće.

Sa druge strane, ženska nošnja odiše elegancijom i lepotom, i često je bila vrlo bogato ukrašena. Način i količina ukrašavanja razlikovali su se od sela do sela.

🔎Zanimljivo je, da je Dimitrovgrad jedno od retkih područja gde su, uprkos modernom dobu, očuvana brojna narodna verovanja i običaji. Jedan od najpoznatijih takvih običaja, koji živi i dan danas, je iznošenje molitvi na obročnim krstovima u polja, koje potom štite plod, stoku i selo od raznih nepogoda. Pored toga, u Dimitrovgradu postoje razni običaji vezani na verske praznike koji se i danas praktikuju (Todorica, Varvarica, Jeremija i mnogi drugi).

Svaki od ovih običaja, kao i bogat etnološki značaj narodne nošnje, nosi priču o nekadašnjem načinu života i odnosu čoveka prema prirodi i zajednici.

Upravo zbog toga Dimitrovgrad i danas predstavlja jedno od najautentičnijih područja očuvane narodne tradicije u Srbiji, i služi kao primer prenošenja kulturnog nasleđa na mlade naraštaje, čak i u modernom dobu. ✨

🎥 .jovic

11/08/2026

✨Vidovdanska riznica✨

📍Beograd i okolina

Beograd, prestonica Srbije, grad na ušću Save u Dunav, vekovima je bio tačka susreta različitih kultura i običaja, čiji je uticaj oblikovao ne samo grad, već i njegovu okolinu.

U XIX i početkom XX veka taj uticaj posebno se mogao videti u načinu odevanja. Dok se Beograd postepeno menjao i prihvatao evropsku građansku modu, u njegovoj okolini još se čuvala tradicionalna narodna nošnja.

Na području Beogradske Posavine i šireg šumadijskog prostora način odevanja bio je povezan sa svakodnevnim životom, uzrastom, bračnim statusom i prilikom.

Ženska nošnja bila je posebno bogata ručnim radom. Tkanje, vez i ukrašavanje odeće bili su deo svakodnevnog života žena, dok je način pokrivanja glave često govorio više od samog ukrasa – mogao je pokazivati da li je žena devojka ili udata.

Muška odeća bila je jednostavnija i prilagođena radu, pa je upravo kod muškaraca ranije došlo do prihvatanja građanske odeće.

Promene ipak nisu značile nagli nestanak tradicije. Nova gradska moda, materijali i odevni predmeti postepeno su dolazili u sela preko trgovine, pijaca, zanata i svakodnevnih kontakata sa Beogradom. Stari i novi načini odevanja dugo su postojali jedni pored drugih.

Zato ove fotografije nisu samo prikaz narodnih nošnji. One nam pokazuju ljude jednog vremena – ono što su nosili, način na koji su se predstavljali i tragove života koji je između grada i sela, tradicije i novih uticaja, neprestano menjao svoje lice.

🎥 .jovic

10/08/2026

✨Vidovdanska Riznica✨

📍Valjevska Kolubara

Valjevska Kolubara je etnografska oblast koja se nalazi u zapadnoj Srbiji, u dolini reke Kolubare i okolini grada Valjeva.

Ovo područje odlikuju pitome doline, plodne ravnice, blaga brda, a posebno brojne reke i potoci, koji su od davnina oblikovali život stanovništva. Upravo zbog tog vodenog bogatstva, vodenice su bile među najvećim blagodatima ovog kraja. One nisu služile samo za mlevenje žita, već su predstavljale važna mesta okupljanja i deo svakodnevnog života. Tako su vodenice imale veliki značaj kroz istoriju ove oblasti.

Prema narodnom predanju, grad Valjevo je ime dobio po valjaricama - starim drvenim uređajima na vodeni pogon, koji su služili za valjanje sukna, odnosno obradu vunene tkanine, koja je sastavni deo narodne nošnje. Drugo verovanje kaže, da je naziv nastao zato što u ovom kraju žive ,,valjani ljudi”.

✍🏻Zanimljivo je, da sa područja Valjevske Kolubare potiče jedan od najznačajnijih srpskih pisaca realizma, Milovan Glišić, autor poznatih pripovedaka koje prikazuju život, običaje i duh srpskih sela 19. veka.

Narodna nošnja Valjevske Kolubare pripada dinarskom tipu nošnje i odlikuje se jednostavnošću, skladom i bogatim ručnim radom.

Zahvaljujući bogatoj istoriji, očuvanim običajima, narodnoj nošnji, muzici i igrama, Valjevska Kolubara i danas zauzima posebno mesto u srpskoj kulturnoj baštini. Njeno nasleđe prenosi se s generacije na generaciju, zbog čega ovo područje predstavlja značajan deo naše kulture, tradicije i folklornog identiteta.

01/08/2026

🎥 Vidovdanska Riznica

✨ Knjaževac | „Spojiše se mladi, veseli ogladi“

Knjaževac se nalazi u istočnoj Srbiji, u Zaječarskom okrugu, u dolini Timoka, na prostoru Timočke Krajine – kraju bogate tradicije i običaja koji su se generacijama prenosili sa kolena na koleno.

💍 Ogladi su bili svadbeni običaj vezan za proševinu. Nakon što bi se porodice dogovorile o braku, ogladi su predstavljali trenutak kada se veridba javno potvrđivala i kada su se dve porodice okupljale povodom budućeg braka.

Običaj je povezivao porodice mlade i mladoženje kroz okupljanje, darivanje i pripremu za ono što dolazi. Posebno mesto imala je buduća mlada, koja je kroz svoj ručni rad pokazivala trud, umeće i spremnost za novi životni period.

Odvijao se tokom dva dana. Prvog dana okupljala se najbliža rodbina u domu devojke, gde su se uz večeru još jednom potvrđivali dogovori i utvrđivali detalji predstojeće svadbe.

Sutradan bi se okupljanje nastavilo u domu mladoženje. Devojka je tada donosila svoje svadbene darove - ručne radove koje je pripremala za budući dom, a običaj bi se završavao slavljem i veseljem.

Ogladi su tako bili više od običnog porodičnog okupljanja - bili su javno potvrđivanje veze, povezivanje dve porodice i važan korak na putu ka braku.

Od tog trenutka smatralo se da je devojka obećana svom budućem suprugu.

Našu koreografiju, koja prikazuje običaj oglada u okolini Knjaževca, možete pogledati na linku:

https://youtu.be/9TUp9CSWjI4?is=pATXGNrZ29bxaD--

🎥 .jovic

21/07/2026

Leto i odmor mogu da počnu! 🌞💙🌊

Naši članovi omladinskog i pripremnog ansambla uspešno su zaključili još jednu sezonu, a njen kraj obeležili su onako kako i dolikuje - zajedničkim kupanjem i druženjem na moru.

Sada sledi zaslužen odmor, a mi se već radujemo novim druženjima koji nas čekaju u narednoj sezoni. ✨