Veličani

Село Велика (Општина Плав) је планинско насеље које се налази на крајњем североистоку Црне Горе. Раштркано је по падинама околних брда и планина и уској долини Величке ријеке, а простире се на површини од 5.027 ha и надморској висини између 900 и 1700 метара. Осим уске долине Величке реке, где је земљиште плодније и погодније за земљорадњу, остали део насеља углавном чине шумско-пашњачка замљишта.

Од околних планина посебно је значајна планина Чакор, на старословенском језику сурова планина, чија је прошлост судбински везана са Великом.
Први писани траг где се помиње село Велика, је у Хрисовуљи манастира Високи Дечани писаној 1330. године. Велика је тада припадала Србији којом је владао Стефан Урош III Дечански, а Велика је била метох манастира Високи Дечани. Од 1356. године до 1421. године Зетом владају Балшићи. Велика и Горње Полимље у једном кратком периоду су припадали Зети и Балшићима.
1455. године, у области Бранковићи, којој су припадали Велика и Горње Полимље, извршен је попис становништва. 1479. година Окупиране српске земље, од стране турских османлија, организују и деле на санџаке. Велика и Горње Полимље припајају Скадарском санџаку.
1582-83 Турци у Полимљу врше попис становништва. Документи који и данас постоје, говоре да на територији Горњег Полимља, Велике, Плава и Гусиња живи искључиво српско - православно становништво.
Которски племић и путописац Маријан Болица је 1614. године ивршио попис сатановништва у Скадарсом санџаку, коме припадају Велика и Горње Полимље.