https://www.facebook.com/133388873815396/

Komparativne religije, Podgorica (2026)

02/07/2026

𝐎𝐃𝐍𝐎𝐒 𝐈𝐒𝐔𝐒𝐀 𝐏𝐑𝐄𝐌𝐀 𝐒𝐕𝐎𝐉𝐎𝐉 𝐌𝐀𝐉𝐂𝐈 𝐊𝐑𝐎𝐙 𝐊𝐔𝐑'𝐀𝐍 𝐈 𝐁𝐈𝐁𝐋𝐈𝐉𝐔

" 𝐈 𝐝𝐚 𝐦𝐚𝐣𝐜𝐢 𝐬𝐯𝐨𝐣𝐨𝐣 𝐛𝐮𝐝𝐞𝐦 𝐝𝐨𝐛𝐚𝐫, 𝐚 𝐧𝐢𝐣𝐞 𝐦𝐢 𝐝𝐚𝐨 𝐝𝐚 𝐛𝐮𝐝𝐞𝐦 𝐝𝐫𝐳𝐚𝐤 𝐢 𝐧𝐞𝐩𝐫𝐢𝐬𝐭𝐨𝐣𝐚𝐧."
(Merjem, 19:32, prevod Besima Korkuta)

Ovaj ajet predstavlja snažan argument da je 𝐈𝐬𝐮𝐬, 𝐩𝐫𝐞𝐦𝐚 𝐢𝐬𝐥𝐚𝐦𝐬𝐤𝐨𝐦 𝐮𝐜̌𝐞𝐧𝐣𝐮, 𝐢𝐬𝐤𝐚𝐳𝐢𝐯𝐚𝐨 𝐢𝐳𝐮𝐳𝐞𝐭𝐧𝐨 𝐩𝐨𝐬̌𝐭𝐨𝐯𝐚𝐧𝐣𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐦𝐚 𝐬𝐯𝐨𝐣𝐨𝐣 𝐦𝐚𝐣𝐜𝐢 𝐌𝐞𝐫𝐣𝐞𝐦𝐢 .

Istovremeno, on predstavlja jasan kontrast i odgovor načinu na koji opisuje 𝐍𝐨𝐯𝐢 𝐳𝐚𝐯𝐣𝐞𝐭 Isusov odnos prema majci, što kod mnogih čitalaca može ostaviti utisak određene distance ili neuobičajenog načina obraćanja sa primjesama nepoštovanja i drskosti.

Naime, nigdje u Bibliji 𝐧𝐢𝐣𝐞 𝐳𝐚𝐛𝐢𝐥𝐣𝐞𝐳̌𝐞𝐧𝐨 𝐝𝐚 𝐬𝐞 𝐈𝐬𝐮𝐬 𝐬𝐯𝐨𝐣𝐨𝐣 𝐦𝐚𝐣𝐜𝐢 𝐨𝐛𝐫𝐚𝐜́𝐚 𝐫𝐢𝐣𝐞𝐜̌𝐣𝐮 „𝐦𝐚𝐣𝐤𝐨“, 𝐯𝐞𝐜́ 𝐣𝐨𝐣 𝐬𝐞 𝐮 𝐧𝐚𝐯𝐞𝐝𝐞𝐧𝐢𝐦 𝐩𝐫𝐢𝐦𝐣𝐞𝐫𝐢𝐦𝐚 𝐨𝐛𝐫𝐚𝐜́𝐚 𝐫𝐢𝐣𝐞𝐜̌𝐣𝐮 „𝐳̌𝐞𝐧𝐨“ .

U Novom zavjetu nalazimo sljedeće primjere:

Evanđelje po Jovanu 2:4 (svadba u Kani):

„𝐙̌𝐞𝐧𝐨, 𝐬̌𝐭𝐚 𝐣𝐚 𝐢𝐦𝐚𝐦 𝐬 𝐭𝐨𝐛𝐨𝐦? 𝐉𝐨𝐬̌ 𝐧𝐢𝐣𝐞 𝐝𝐨𝐬̌𝐚𝐨 𝐦𝐨𝐣 𝐜̌𝐚𝐬.“

Evanđelje po Jovanu 19:26 (na krstu):

*„𝐙̌𝐞𝐧𝐨, 𝐞𝐯𝐨 𝐭𝐢 𝐬𝐢𝐧𝐚!“*

Iako postoji dosta polemike o tome kako treba razumjeti ovakav način obraćanja u biblijskom kontekstu, nesporno je da postoji uočljiv kontrast između kur'anskog i biblijskog prikaza Isusovog odnosa prema majci.

16/06/2026

𝐎𝐩𝐢𝐬𝐢 𝐁𝐨𝐠𝐚 𝐮 𝐁𝐮𝐛𝐥𝐢𝐣𝐢 - 𝟓. 𝐝𝐢𝐨

📖 𝐃𝐀 𝐋𝐈 𝐒𝐄 𝐁𝐎𝐆 𝐌𝐎𝐙̌𝐄 𝐏𝐎𝐊𝐀𝐉𝐀𝐓𝐈?

Jedno od zanimljivih pitanja koje se postavlja prilikom proučavanja svetih tekstova jeste: 𝐦𝐨𝐳̌𝐞 𝐥𝐢 𝐬𝐞 𝐁𝐨𝐠 𝐩𝐨𝐤𝐚𝐣𝐚𝐭𝐢?

U Starom zavjetu nalazimo sljedeće riječi:

"𝐏𝐨𝐤𝐚𝐣𝐚𝐡 𝐬𝐞 𝐬̌𝐭𝐨 𝐬𝐚𝐦 𝐩𝐨𝐬𝐭𝐚𝐯𝐢𝐨 𝐒𝐚𝐮𝐥𝐚 𝐳𝐚 𝐤𝐫𝐚𝐥𝐣𝐚."
(1. Samuelova 15:11)

Na prvi pogled, ovaj tekst izgleda kao da Bog izražava žaljenje zbog odluke koju je ranije donio, u kontekstiu da je pogriješio. Međutim, ovdje se javlja važno teološko pitanje: ako je Bog sveznajući, ako poznaje prošlost, sadašnjost i budućnost, kako onda može doći do kajanja?

U svakodnevnom govoru, čovjek se kaje kada shvati da je napravio pogrešnu procjenu ili kada nije znao kakve će posljedice njegova odluka proizvesti. Ali da li se isti koncept može primijeniti na Boga?

Kršćanski teolozi uglavnom smatraju da se ovakvi stihovi ne smiju razumjeti doslovno. Prema njihovom tumačenju, riječ je o antropomorfnom jeziku – načinu da se Božije djelovanje približi ljudskom razumijevanju. Drugim riječima, Bog se ne kaje u ljudskom smislu, već tekst koristi ljudske izraze kako bi opisao promjenu u Božijem odnosu prema čovjeku.

"𝑁𝑒 𝑟𝑎𝑑𝑖 𝑠𝑒 𝑜 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑗𝑒𝑛𝑖 𝐵𝑜𝑧̌𝑖𝑗𝑒𝑔 𝑢𝑚𝑎 𝑖𝑙𝑖 𝑣𝑜𝑙𝑗𝑒, 𝑣𝑒𝑐́ 𝑜 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑗𝑒𝑛𝑖 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑜𝑣𝑜𝑔 𝑝𝑜𝑠𝑡𝑢𝑝𝑎𝑛𝑗𝑎 𝑝𝑟𝑒𝑚𝑎 𝑆𝑎𝑢𝑙𝑢."

Izvor: John Gill, Exposition of the Old Testament, komentar na 1 Samuel 15:11.

"𝐵𝑜𝑔 𝑛𝑖𝑗𝑒 𝑐̌𝑜𝑣𝑗𝑒𝑘 𝑑𝑎 𝑏𝑖 𝑠𝑒 𝑘𝑎𝑗𝑎𝑜 𝑘𝑎𝑜 𝑐̌𝑜𝑣𝑗𝑒𝑘; 𝑜𝑣𝑑𝑗𝑒 𝑠𝑒 𝑘𝑎𝑗𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑝𝑟𝑖𝑝𝑖𝑠𝑢𝑗𝑒 𝐵𝑜𝑔𝑢 𝑛𝑎 𝑛𝑎𝑐̌𝑖𝑛 𝑝𝑟𝑖𝑙𝑎𝑔𝑜đ𝑒𝑛 𝑛𝑎𝑠̌𝑒𝑚 𝑟𝑎𝑧𝑢𝑚𝑖𝑗𝑒𝑣𝑎𝑛𝑗𝑢."

Izvor: Matthew Henry, Matthew Henry's Commentary on the Whole Bible, komentar na 1 Samuel 15.

𝐵𝑜𝑧̌𝑖𝑗𝑒 𝑘𝑎𝑗𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑛𝑒 𝑜𝑧𝑛𝑎𝑐̌𝑎𝑣𝑎 𝑢𝑛𝑢𝑡𝑟𝑎𝑠̌𝑛𝑗𝑢 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑗𝑒𝑛𝑢 𝑢 𝐵𝑜𝑔𝑢, 𝑛𝑒𝑔𝑜 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑗𝑒𝑛𝑢 𝑢 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑜𝑣𝑜𝑚 𝑜𝑑𝑛𝑜𝑠𝑢 𝑝𝑟𝑒𝑚𝑎 𝑐̌𝑜𝑣𝑗𝑒𝑘𝑢 𝑢𝑠𝑙𝑗𝑒𝑑 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑗𝑒𝑛𝑒 𝑐̌𝑜𝑣𝑗𝑒𝑘𝑜𝑣𝑜𝑔 𝑝𝑜𝑛𝑎𝑠̌𝑎𝑛𝑗𝑎."

Izvor: Carl Friedrich Keil i Franz Delitzsch, Commentary on the Old Testament, 1 Samuel 15.

"𝐾𝑎𝑑𝑎 𝑆𝑣𝑒𝑡𝑜 𝑝𝑖𝑠𝑚𝑜 𝑔𝑜𝑣𝑜𝑟𝑖 𝑑𝑎 𝑠𝑒 𝐵𝑜𝑔 𝑘𝑎𝑗𝑒, 𝑡𝑜 𝑛𝑒 𝑧𝑛𝑎𝑐̌𝑖 𝑑𝑎 𝑠𝑒 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑜𝑣𝑎 𝑣𝑜𝑙𝑗𝑎 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑖𝑗𝑒𝑛𝑖𝑙𝑎, 𝑣𝑒𝑐́ 𝑑𝑎 𝑠𝑒 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑖𝑗𝑒𝑛𝑖𝑙𝑜 𝑜𝑛𝑜 𝑠̌𝑡𝑜 𝑗𝑒 𝑐̌𝑜𝑣𝑗𝑒𝑘 𝑖𝑠𝑘𝑢𝑠𝑖𝑜 𝑜𝑑 𝐵𝑜𝑔𝑎."

Izvor: Augustine of Hippo, The City of God, Book XV.

Kao što vidimo, hrišćanski teolozi nastoje dati odgovor na nedoumicu: 𝒌𝒂𝒌𝒐 𝒋𝒆 𝒎𝒐𝒈𝒖𝒄́𝒆 𝒅𝒂 𝒔𝒆 𝑩𝒐𝒈 „𝒌𝒂𝒋𝒆“, 𝒂𝒌𝒐 𝒋𝒆 𝑩𝒐𝒈 𝒔𝒂𝒗𝒓𝒔̌𝒆𝒏, 𝒔𝒗𝒆𝒛𝒏𝒂𝒋𝒖𝒄́𝒊 𝒊 𝒏𝒆𝒑𝒓𝒐𝒎𝒋𝒆𝒏𝒋𝒊𝒗? Njihov odgovor uglavnom ide u pravcu tvrdnje da se takvi stihovi ne smiju razumjeti doslovno, već kao antropomorfni jezik, odnosno kao način da se Božije djelovanje približi ljudskom razumijevanju.

Međutim, problem nastaje onda kada se ovakvim tumačenjem praktično kaže suprotno od onoga što sam tekst jasno izgovara. Ako tekst kaže da se Bog „pokajao“, onda se postavlja pitanje: 𝒏𝒂 𝒐𝒔𝒏𝒐𝒗𝒖 𝒄̌𝒆𝒈𝒂 𝒔𝒆 𝒕𝒗𝒓𝒅𝒊 𝒅𝒂 𝒕𝒐 𝒛𝒂𝒑𝒓𝒂𝒗𝒐 𝒏𝒆 𝒛𝒏𝒂𝒄̌𝒊 𝒌𝒂𝒋𝒂𝒏𝒋𝒆, 𝒏𝒆𝒈𝒐 𝒔𝒂𝒎𝒐 𝒑𝒓𝒐𝒎𝒋𝒆𝒏𝒖 𝒖 𝒏𝒂𝒄̌𝒊𝒏𝒖 𝒐𝒑𝒉𝒐đ𝒆𝒏𝒋𝒂 𝒑𝒓𝒆𝒎𝒂 𝒄̌𝒐𝒗𝒋𝒆𝒌𝒖?

Uzmimo, naprimjer, tumačenje 𝐉𝐨𝐡𝐧𝐚 𝐆𝐢𝐥𝐥𝐚, koji kaže da se 𝑛𝑒 𝑟𝑎𝑑𝑖 𝑜 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑗𝑒𝑛𝑖 𝐵𝑜𝑧̌𝑖𝑗𝑒𝑔 𝑢𝑚𝑎 𝑖𝑙𝑖 𝑣𝑜𝑙𝑗𝑒, 𝑣𝑒𝑐́ 𝑜 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑗𝑒𝑛𝑖 𝑁𝑗𝑒𝑔𝑜𝑣𝑜𝑔 𝑝𝑜𝑠𝑡𝑢𝑝𝑎𝑛𝑗𝑎 𝑝𝑟𝑒𝑚𝑎 𝑆𝑎𝑢𝑙𝑢. Međutim, suštinsko pitanje nije samo da li je Bog promijenio postupanje prema Saulu, već zašto je to postupanje promijenio. 𝐑𝐚𝐳𝐥𝐨𝐠 𝐩𝐫𝐨𝐦𝐣𝐞𝐧𝐞 𝐣𝐞 𝐨𝐯𝐝𝐣𝐞 𝐤𝐥𝐣𝐮𝐜̌𝐚𝐧. Prema samom tekstu, razlog je upravo to što se Bog pokajao što je Saula postavio za cara. Dakle, tekst ne govori samo o promjeni vanjskog postupanja, već navodi unutrašnji razlog te promjene: 𝒔𝒉𝒗𝒂𝒕𝒂𝒏𝒋𝒆 𝒅𝒂 𝒋𝒆 𝒑𝒐𝒈𝒓𝒊𝒋𝒆𝒔̌𝒊𝒐 𝒑𝒂 𝒋𝒆 𝒑𝒓𝒐𝒎𝒊𝒋𝒆𝒏𝒊𝒐 𝒑𝒐𝒔𝒕𝒖𝒑𝒂𝒏𝒋𝒆,𝒐𝒅𝒏𝒐𝒔𝒏𝒐 𝒋𝒆𝒅𝒏𝒐𝒎 𝒓𝒊𝒋𝒆𝒄̌𝒊𝒋𝒖 𝒌𝒂𝒌𝒐 𝒋𝒆 𝒊 𝒓𝒆𝒄̌𝒆𝒏𝒐 𝒖 𝒔𝒕𝒊𝒉𝒖 '𝒑𝒐𝒌𝒂𝒋𝒂𝒐 𝒔𝒆'.

Slično tome, 𝐌𝐚𝐭𝐭𝐡𝐞𝐰 𝐇𝐞𝐧𝐫𝐲 tvrdi da je riječ o izrazu prilagođenom našem razumijevanju. Međutim, upravo se tu javlja problem: jedino prirodno razumijevanje riječi „kajanje“ jeste da neko žali zbog nečega što je učinio, smatrajući da to nije trebalo biti učinjeno. 𝐾𝑎𝑗𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑢 𝑠𝑒𝑏𝑖 𝑝𝑜𝑑𝑟𝑎𝑧𝑢𝑚𝑖𝑗𝑒𝑣𝑎 𝑧̌𝑎𝑙𝑗𝑒𝑛𝑗𝑒, 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑗𝑒𝑛𝑢 𝑠𝑡𝑎𝑣𝑎 𝑖𝑙𝑖 𝑏𝑎𝑟𝑒𝑚 𝑝𝑟𝑖𝑧𝑛𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑑𝑎 𝑗𝑒 𝑝𝑟𝑒𝑡ℎ𝑜𝑑𝑛𝑖 𝑝𝑜𝑠𝑡𝑢𝑝𝑎𝑘 𝑖𝑚𝑎𝑜 𝑛𝑒𝑧̌𝑒𝑙𝑗𝑒𝑛𝑖 𝑖𝑠ℎ𝑜𝑑. 𝑁𝑒𝑚𝑎 𝑠𝑚𝑖𝑠𝑙𝑎 𝑟𝑒𝑐́𝑖 𝑑𝑎 𝑠𝑒 𝑛𝑒𝑘𝑜 𝑧𝑎 𝑛𝑒𝑠̌𝑡𝑜 𝑝𝑜𝑘𝑎𝑗𝑎𝑜, 𝑎 𝑑𝑎 𝑖𝑠𝑡𝑜𝑣𝑟𝑒𝑚𝑒𝑛𝑜 𝑛𝑒 𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎 𝑑𝑎 𝑗𝑒 𝑢 𝑡𝑜𝑚 𝑝𝑜𝑠𝑡𝑢𝑝𝑘𝑢 𝑝𝑜𝑠𝑡𝑜𝑗𝑎𝑙𝑜 𝑛𝑒𝑠̌𝑡𝑜 𝑧𝑏𝑜𝑔 𝑐̌𝑒𝑔𝑎 𝑧̌𝑎𝑙𝑖, 𝑜𝑑𝑛𝑠𝑜𝑛𝑜 𝑑𝑎 𝑠𝑒 𝑘𝑎𝑗𝑒 𝑧𝑎 𝑜𝑛𝑜 𝑠̌𝑡𝑜 𝑛𝑒 𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎 𝑑𝑎 𝑗𝑒 𝑝𝑜𝑔𝑟𝑖𝑗𝑒𝑠̌𝑖𝑜.

Kada 𝐊𝐞𝐢𝐥 𝐢 𝐃𝐞𝐥𝐢𝐭𝐳𝐬𝐜𝐡 kažu da Božije kajanje ne označava unutrašnju promjenu u Bogu, već promjenu u Njegovom odnosu prema čovjeku, ponovo se vraćamo na isto pitanje: 𝑠̌𝑡𝑎 𝑗𝑒 𝑢𝑧𝑟𝑜𝑘 𝑡𝑒 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑗𝑒𝑛𝑒 𝑜𝑑𝑛𝑜𝑠𝑎? Ako je tekstualni razlog promjene upravo Božije kajanje, onda nije dovoljno reći da se promijenio samo odnos prema čovjeku. 𝑱𝒆𝒓 𝒕𝒂𝒋 𝒐𝒅𝒏𝒐𝒔, 𝒑𝒓𝒆𝒎𝒂 𝒔𝒂𝒎𝒐𝒎 𝒃𝒊𝒃𝒍𝒊𝒋𝒔𝒌𝒐𝒎 𝒕𝒆𝒌𝒔𝒕𝒖, 𝒎𝒊𝒋𝒆𝒏𝒋𝒂 𝒔𝒆 𝒛𝒂𝒕𝒐 𝒔̌𝒕𝒐 𝒔𝒆 𝑩𝒐𝒈 𝒑𝒐𝒌𝒂𝒋𝒂𝒐 𝒛𝒃𝒐𝒈 𝒓𝒂𝒏𝒊𝒋𝒆 𝒅𝒐𝒏𝒆𝒔𝒆𝒏𝒆 𝒐𝒅𝒍𝒖𝒌𝒆.

Kod 𝐀𝐮𝐠𝐮𝐬𝐭𝐢𝐧𝐚 se tumačenje 𝒋𝒐𝒔̌ 𝒗𝒊𝒔̌𝒆 𝒖𝒅𝒂𝒍𝒋𝒂𝒗𝒂 𝒐𝒅 𝒅𝒊𝒓𝒆𝒌𝒕𝒏𝒐𝒈 𝒛𝒏𝒂𝒄̌𝒆𝒏𝒋𝒂 𝒕𝒆𝒌𝒔𝒕𝒂 𝒊 𝒑𝒓𝒆𝒍𝒂𝒛𝒊 𝒖 𝒇𝒊𝒍𝒐𝒛𝒐𝒇𝒔𝒌𝒐 𝒐𝒃𝒋𝒂𝒔̌𝒏𝒋𝒆𝒏𝒋𝒆. On pokušava kazati da se ne mijenja Bog, već ono što čovjek doživljava od Boga. Međutim, 𝒌𝒂𝒋𝒂𝒏𝒋𝒆 𝒔𝒆 𝒑𝒐 𝒔𝒗𝒐𝒋𝒐𝒋 𝒑𝒓𝒊𝒓𝒐𝒅𝒊 𝒏𝒆 𝒗𝒆𝒛𝒖𝒋𝒆 𝒛𝒂 𝒑𝒓𝒆𝒅𝒎𝒆𝒕 𝒑𝒓𝒆𝒎𝒂 𝒌𝒐𝒋𝒆𝒎 𝒔𝒆 𝒏𝒆𝒔̌𝒕𝒐 𝒅𝒆𝒔̌𝒂𝒗𝒂, 𝒏𝒆𝒈𝒐 𝒛𝒂 𝒐𝒔𝒐𝒃𝒖 𝒌𝒐𝒋𝒂 𝒔𝒆 𝒌𝒂𝒋𝒆. Ako tekst kaže da se Bog pokajao, onda se taj izraz, 𝒈𝒓𝒂𝒎𝒂𝒕𝒊𝒄̌𝒌𝒊 𝒊 𝒛𝒏𝒂𝒄̌𝒆𝒏𝒋𝒔𝒌𝒊, 𝒐𝒅𝒏𝒐𝒔𝒊 𝒏𝒂 𝑩𝒐𝒈𝒂, a ne samo na čovjekovo iskustvo Boga.

Zato se može zaključiti da ovakva hrišćanska tumačenja ne rješavaju problem, 𝐯𝐞𝐜́ 𝐠𝐚 𝐩𝐨𝐤𝐮𝐬̌𝐚𝐯𝐚𝐣𝐮 𝐮𝐛𝐥𝐚𝐳̌𝐢𝐭𝐢 𝐭𝐞𝐨𝐥𝐨𝐬̌𝐤𝐢𝐦 𝐨𝐛𝐣𝐚𝐬̌𝐧𝐣𝐞𝐧𝐣𝐢𝐦𝐚 𝐤𝐨𝐣𝐚 𝐧𝐢𝐬𝐮 𝐝𝐢𝐫𝐞𝐤𝐭𝐧𝐨 𝐢𝐳𝐯𝐞𝐝𝐞𝐧𝐚 𝐢𝐳 𝐬𝐚𝐦𝐨𝐠 𝐭𝐞𝐤𝐬𝐭𝐚.
Tekst kaže da se Bog pokajao, dok teolozi naknadno objašnjavaju da se Bog zapravo nije pokajao u pravom smislu riječi. Time se ne tumači samo tekst, već se njegovo jasno 𝐳𝐧𝐚𝐜̌𝐞𝐧𝐣𝐞 𝐩𝐫𝐢𝐥𝐚𝐠𝐨đ𝐚𝐯𝐚 𝐮𝐧𝐚𝐩𝐫𝐢𝐣𝐞𝐝 𝐩𝐫𝐢𝐡𝐯𝐚𝐜́𝐞𝐧𝐨𝐦 𝐭𝐞𝐨𝐥𝐨𝐬̌𝐤𝐨𝐦 𝐮𝐯𝐣𝐞𝐫𝐞𝐧𝐣𝐮 o Božijoj nepromjenjivosti.

S druge strane, muslimanski teolozi ističu da je 𝐤𝐚𝐣𝐚𝐧𝐣𝐞, u značenju žaljenja zbog prethodne odluke, promjene mišljenja ili ispravljanja greške, 𝐨𝐬𝐨𝐛𝐢𝐧𝐚 𝐧𝐞𝐬𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐨𝐠 𝐛𝐢𝐜́𝐚. Kajanje pretpostavlja 𝐦𝐚𝐧𝐣𝐤𝐚𝐯𝐨𝐬𝐭 𝐮 𝐳𝐧𝐚𝐧𝐣𝐮, 𝐯𝐨𝐥𝐣𝐢 𝐢𝐥𝐢 𝐦𝐮𝐝𝐫𝐨𝐬𝐭𝐢, dok je 𝐁𝐨𝐠 u islamskom učenju 𝐚𝐩𝐬𝐨𝐥𝐮𝐭𝐧𝐨 𝐬𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧 𝐢 𝐍𝐣𝐞𝐠𝐨𝐯𝐨 𝐳𝐧𝐚𝐧𝐣𝐞 𝐧𝐞 𝐩𝐨𝐝𝐥𝐢𝐣𝐞𝐳̌𝐞 𝐩𝐫𝐨𝐦𝐣𝐞𝐧𝐢.

𝐊𝐮𝐫’𝐚𝐧 𝐣𝐚𝐬𝐧𝐨 𝐧𝐚𝐠𝐥𝐚𝐬̌𝐚𝐯𝐚 𝐝𝐚 𝐀𝐥𝐥𝐚𝐡𝐨𝐯𝐨 𝐳𝐧𝐚𝐧𝐣𝐞 𝐧𝐢𝐣𝐞 𝐨𝐠𝐫𝐚𝐧𝐢𝐜̌𝐞𝐧𝐨, 𝐧𝐢𝐭𝐢 𝐩𝐨𝐝𝐥𝐨𝐳̌𝐧𝐨 𝐳𝐚𝐛𝐨𝐫𝐚𝐯𝐮.
Musa, a.s., odgovara faraonu: „𝑶 𝒏𝒋𝒊𝒎𝒂 𝒛𝒏𝒂 𝒔𝒗𝒆 𝑮𝒐𝒔𝒑𝒐𝒅𝒂𝒓 𝒎𝒐𝒋, 𝒖 𝑲𝒏𝒋𝒊𝒛𝒊 𝒋𝒆, 𝑮𝒐𝒔𝒑𝒐𝒅𝒂𝒓𝒖 𝒎𝒐𝒎𝒆 𝒏𝒊𝒔̌𝒕𝒂 𝒏𝒊𝒋𝒆 𝒔𝒌𝒓𝒊𝒗𝒆𝒏𝒐 𝒊 𝑶𝒏 𝒏𝒊𝒔̌𝒕𝒂 𝒏𝒆 𝒛𝒂𝒃𝒐𝒓𝒂𝒗𝒍𝒋𝒂“ (Ta-Ha, 20:52, prev. Besim Korkut). Na drugom mjestu se kaže: „𝑮𝒐𝒔𝒑𝒐𝒅𝒂𝒓 𝒕𝒗𝒐𝒋 𝒏𝒆 𝒛𝒂𝒃𝒐𝒓𝒂𝒗𝒍𝒋𝒂“ (Merjem, 19:64, prev. Besim Korkut). Ovi ajeti pokazuju da se Bogu, ne može pripisati neznanje, zaborav ili naknadno shvatanje posljedica vlastitog djelovanja.

Zbog toga, iz islamske perspektive, 𝐁𝐨𝐠 𝐧𝐞 𝐝𝐨𝐥𝐚𝐳𝐢 𝐝𝐨 𝐧𝐨𝐯𝐨𝐠 𝐬𝐚𝐳𝐧𝐚𝐧𝐣𝐚, 𝐧𝐞 𝐦𝐢𝐣𝐞𝐧𝐣𝐚 𝐦𝐢𝐬̌𝐥𝐣𝐞𝐧𝐣𝐞 𝐳𝐛𝐨𝐠 𝐢𝐳𝐧𝐞𝐧𝐚𝐝𝐧𝐞 𝐨𝐤𝐨𝐥𝐧𝐨𝐬𝐭𝐢 𝐢 𝐧𝐞 𝐢𝐬𝐩𝐫𝐚𝐯𝐥𝐣𝐚 𝐩𝐫𝐞𝐭𝐡𝐨𝐝𝐧𝐮 𝐠𝐫𝐞𝐬̌𝐤𝐮. 𝐓𝐚𝐤𝐯𝐞 𝐨𝐬𝐨𝐛𝐢𝐧𝐞 𝐩𝐫𝐢𝐩𝐚𝐝𝐚𝐣𝐮 𝐬𝐭𝐯𝐨𝐫𝐞𝐧𝐣𝐢𝐦𝐚, 𝐚 𝐧𝐞 𝐒𝐭𝐯𝐨𝐫𝐢𝐭𝐞𝐥𝐣𝐮. Kur’an naglašava Božiju potpunu neuporedivost riječima: „𝑵𝒊𝒌𝒐 𝒏𝒊𝒋𝒆 𝒌𝒂𝒐 𝑶𝒏! 𝑶𝒏 𝒔𝒗𝒆 𝒄̌𝒖𝒋𝒆 𝒊 𝒔𝒗𝒆 𝒗𝒊𝒅𝒊“ (Eš-Šura, 42:11, prev. Besim Korkut). Takođe, sura El-Ihlas sažima temelj islamskog vjerovanja o Bogu: „𝑹𝒆𝒄𝒊: ‘𝑶𝒏 𝒋𝒆 𝑨𝒍𝒍𝒂𝒉 – 𝑱𝒆𝒅𝒂𝒏! 𝑨𝒍𝒍𝒂𝒉 𝒋𝒆 𝑼𝒕𝒐𝒄̌𝒊𝒔̌𝒕𝒆 𝒔𝒗𝒂𝒌𝒐𝒎! 𝑵𝒊𝒋𝒆 𝒓𝒐𝒅𝒊𝒐 𝒊 𝒓𝒐đ𝒆𝒏 𝒏𝒊𝒋𝒆, 𝒊 𝒏𝒊𝒌𝒐 𝑴𝒖 𝒓𝒂𝒗𝒂𝒏 𝒏𝒊𝒋𝒆!’“ (El-Ihlas, 112:1–4, prev. Besim Korkut).

11/09/2024

"Ја и Отац једно смо.." — Јован 10:30
⚠️Да ли Библија заиста тврди да је Исус Бог?⚠️

У разговору са хришћанима, нарочито са онима који верују у Исусово божанство, често наилазимо на тврдњу да Библија недвосмислено потврђује да је Исус Бог. У тим разговорима наводе се многи стихови из Писма, али када их анализирамо у контексту, већина тих стихова не иде у прилог овом закључку. Уместо тога, они могу бити погрешно протумачени или изврнути.

Међутим, постоје одређени стихови који на први поглед могу дати утисак да се у Библији заиста тврди Исусово божанство. Један од тих стихова је управо онај из Јована 10:30, који гласи:

"Ја и Отац једно смо."

Ако узмемо овај стих изоловано, могло би изгледати као да Исус потврђује своју једнакост са Богом. Али, када прочитамо цео контекст, откривамо дубљу и другачију поруку.

На пример, у Јовану 17:21, Исус моли:

"Да сви буду једно, као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, да и они у нама буду једно, да свет верује да си ме ти послао."

Треба обратити пажњу на две важне тачке:

1. Ако буквално тумачимо стих из Јована 10:30, да су Исус и Отац једно у суштини и бићу, онда исто тако морамо тумачити и стих из Јована 17:21 и закључити да су сви људи једно са Богом и да су сви богови, што би било очигледно нелогично.

2. Алтернативно, можемо разумети да су Исус, апостоли и сви који искрено верују, једно са Богом у циљу и мисији, а не у божанској суштини. Управо кроз ову заједничку веру и посвећеност Божијој вољи, постиже се вечни живот, како је речено у Јовану 17:3:

"А ово је живот вечни: да упознају тебе, јединога истинитога Бога, и Исуса Христа кога си послао."

Анализирајући контекст ових стихова, нарочито оних из Јовановог Јеванђеља, долазимо до јасног закључка.

Исус, по датом стиху, не тврди да је једнак Богу у божанској природи. Уместо тога, кроз контекст и остале стихове видимо да Исус говори о јединству у циљу, мисији и вери. Он потврђује да је посланик Божији, као што ислам такође учи, а не да је сам Бог у било ком смислу.

Право разумевање ових стихова нам открива Исусову улогу као Божијег посланика, који је водио људе ка спознаји јединог истинитог Бога.

______________________

"Ja i Otac jedno smo." — *Jovan 10:30*
⚠️Da li Biblija zaista tvrdi da je Isus Bog?⚠️

U razgovoru sa hrišćanima, naročito sa onima koji veruju u Isusovo božanstvo, često nailazimo na tvrdnju da Biblija nedvosmisleno potvrđuje da je Isus Bog. U tim razgovorima navode se mnogi stihovi iz Pisma, ali kada ih analiziramo u kontekstu, većina tih stihova ne ide u prilog ovom zaključku. Umesto toga, oni mogu biti pogrešno protumačeni ili izvučeni iz konteksta.

Međutim, postoje određeni stihovi koji na prvi pogled mogu dati utisak da se u Bibliji zaista tvrdi Isusovo božanstvo. Jedan od tih stihova je upravo onaj iz Jovana 10:30, koji glasi:

"Ja i Otac jedno smo."

Ako uzmemo ovaj stih iz izolacije, moglo bi izgledati kao da Isus potvrđuje svoju jednakost sa Bogom. Ali, kada pročitamo ceo kontekst, otkrivamo dublju i drugačiju poruku.

Na primer, u Jovanu 17:21, Isus moli:

"Da svi budu jedno, kao što si ti, Oče, u meni i ja u tebi, da i oni u nama budu jedno, da svet veruje da si me ti poslao."

Treba obratiti pažnju na dve važne tačke:

1. Ako bukvalno tumačimo stih iz Jovana 10:30, da su Isus i Otac jedno u suštini i biću, onda isto tako moramo tumačiti i stih iz Jovana 17:21 i zaključiti da su svi ljudi jedno sa Bogom i da su svi bogovi, što bi bilo očigledno nelogično.

2. Alternativno, možemo razumeti da su Isus, apostoli i svi koji iskreno veruju, jedno sa Bogom u cilju i misiji, a ne u božanskoj suštini. Upravo kroz ovu zajedničku veru i posvećenost Božijoj volji, postiže se večni život, kako je rečeno u Jovanu 17:3

"A ovo je život večni: da upoznaju tebe, jedinoga istinitoga Boga, i Isusa Hrista koga si poslao."

Analizirajući kontekst ovih stihova, naročito onih iz Jovanovog Jevanđelja, dolazimo do jasnog zaključka.

Isus, po datom stihu, ne tvrdi da je jednak Bogu u božanskoj prirodi. Umesto toga, kroz kontekst i ostale stihove vidimo da Isus govori o jedinstvu u cilju, misiji i veri. On potvrđuje da je poslanik Božiji, kao što islam takođe uči, a ne da je sam Bog u bilo kom smislu.

Pravo razumevanje ovih stihova nam otkriva Isusovu ulogu kao Božijeg poslanika, koji je vodio ljude ka spoznaji jedinog istinitog Boga.

Autor: Admin ( Semir Gutic )

02/12/2023

𝐊𝐨𝐦𝐩𝐚𝐫𝐚𝐜𝐢𝐣𝐚 𝐁𝐢𝐛𝐥𝐢𝐣𝐞 𝐢 𝐊𝐮𝐫’𝐚𝐧𝐚 #4

𝑩𝒐𝒈 𝒔𝒆 𝒓𝒗𝒂/𝒃𝒐𝒓𝒊 𝒔 𝒄̌𝒐𝒗𝒋𝒆𝒌𝒐𝒎?

Do sada smo već nekoliko objava postvetili ovoj tematici i vidjeli kako Biblija na različite načine prikazuje Boga, međutim sve spomenute osobine su manjkave obzirom da se radi o savršenom Bogu.

U smislu da Biblija prikazuje Boga na njemu nedostojan način, tj. 𝐨𝐯𝐢 𝐨𝐩𝐢𝐬𝐢 𝐳𝐚𝐢𝐬𝐭𝐚 𝐧𝐞 𝐩𝐫𝐢𝐥𝐢𝐜̌𝐞 𝐒𝐯𝐞𝐦𝐨𝐠𝐮𝐜́𝐞𝐦 𝐒𝐭𝐯𝐚𝐫𝐚𝐨𝐜𝐮 𝐬𝐯𝐞𝐠𝐚 𝐩𝐨𝐬𝐭𝐨𝐣𝐞𝐜́𝐞𝐠, 𝐳𝐧𝐚𝐧𝐨𝐠 𝐢 𝐧𝐞𝐳𝐧𝐚𝐧𝐨𝐠.

Međutim, nastavljamo dalje sa spominjanjem opisa unutar Biblije, koji ne doliče Božanskim osobinama, kako bi prikazali stvarnost 𝐨𝐧𝐞 𝐬𝐭𝐫𝐚𝐧𝐞 𝐁𝐢𝐛𝐥𝐢𝐣𝐞 𝐤𝐨𝐣𝐮 𝐦𝐧𝐨𝐠𝐢, 𝐚𝐤𝐨 𝐧𝐞 𝐢 𝐬𝐯𝐢 𝐡𝐫𝐢𝐬̌𝐜́𝐚𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐦𝐢𝐬𝐢𝐨𝐧𝐚𝐫𝐢 𝐧𝐞 𝐬𝐩𝐨𝐦𝐢𝐧𝐣𝐮. Znajući do kojeg zaključka će čitalac/slušalac doći, a to je da Biblija kao takva ne može biti Božija riječ, samim tim hrišćanstvo ne može biti pravi put do Boga.

Nastavljajući sa navodima iz Biblije, spomenut ćemo događaj koji opisuje 𝐤𝐚𝐤𝐨 𝐬𝐞 𝐣𝐞𝐝𝐚𝐧 𝐨𝐝 𝐁𝐢𝐛𝐥𝐢𝐬𝐤𝐢𝐡 𝐩𝐫𝐨𝐫𝐨𝐤𝐚/𝐩𝐨𝐬𝐥𝐚𝐧𝐢𝐤𝐚, 𝐉𝐚𝐤𝐨𝐯, 𝐫𝐯𝐚𝐨 𝐢𝐥𝐢 𝐛𝐨𝐫𝐢𝐨 𝐬 𝐛𝐨𝐠𝐨𝐦 𝐢 𝐭𝐨 𝐛𝐮𝐤𝐯𝐚𝐥𝐧𝐨 𝐥𝐢𝐜𝐞𝐦 𝐮 𝐥𝐢𝐜𝐞.

" 32:24 kad osta Jakov sam, 𝐭𝐚𝐝𝐚 𝐬𝐞 𝐣𝐞𝐝𝐚𝐧 𝐜̌𝐨𝐯𝐞𝐤 𝐫𝐯𝐚𝐬̌𝐞 𝐬 𝐧𝐣𝐢𝐦 𝐝𝐨 𝐳𝐨𝐫𝐞.
32:25 I kad vide da ga ne može svladati, udari ga po zglavku u stegnu, te se Jakovu iščaši stegno iz zglavka, kad se čovek rvaše s njim.
32:26 𝐏𝐚 𝐨𝐧𝐝𝐚 𝐫𝐞𝐜̌𝐞: 𝐏𝐮𝐬𝐭𝐢 𝐦𝐞, 𝐳𝐨𝐫𝐚 𝐣𝐞. 𝐀 𝐉𝐚𝐤𝐨𝐯 𝐦𝐮 𝐫𝐞𝐜̌𝐞: 𝐍𝐞𝐜́𝐮 𝐭𝐞 𝐩𝐮𝐬𝐭𝐢𝐭𝐢 𝐝𝐨𝐤𝐥𝐞 𝐦𝐞 𝐧𝐞 𝐛𝐥𝐚𝐠𝐨𝐬𝐥𝐨𝐯𝐢𝐬̌.
32:27 A čovek mu reče: Kako ti je ime. A on odgovori: Jakov.
32:28 Tada mu reče: Odsele se nećeš zvati Jakov, nego Izrailj; 𝐣𝐞𝐫 𝐬𝐢 𝐬𝐞 𝐣𝐮𝐧𝐚𝐜̌𝐤𝐢 𝐛𝐨𝐫𝐢𝐨 𝐢 𝐬 𝐁𝐨𝐠𝐨𝐦 𝐢 𝐬 𝐥𝐣𝐮𝐝𝐢𝐦𝐚, 𝐢 𝐨𝐝𝐨𝐥𝐞𝐨 𝐬𝐢.
32:29 A Jakov zapita i reče: Kaži mi kako je tebi ime. A On reče: Što pitaš kako mi je ime? I blagoslovi ga onde.
32:30 I Jakov nadede ime onom mestu Fanuil; jer, veli, 𝐁𝐨𝐠𝐚 𝐯𝐢𝐝𝐞𝐡 𝐥𝐢𝐜𝐞𝐦 𝐤 𝐥𝐢𝐜𝐮, 𝐢 𝐝𝐮𝐬̌𝐚 𝐬𝐞 𝐦𝐨𝐣𝐚 𝐢𝐳𝐛𝐚𝐯𝐢." (𝐏𝐨𝐬𝐭𝐚𝐧𝐚𝐤 𝟑𝟐:𝟐𝟒-𝟑𝟎)

Kao što vidimo granice ponižavanja Boga sa opisima sve više nestaju kako čitamo Bibliju detaljnije i konciznije.

Svako ko imalo razuma ima, ne želeći nikog ovdje uvrijediti, će shvatiti da ovakva knjiga, koja opisuje Boga kao nekog koji biva od čovjeka nadvladan i ponižen, u najmanju ruku ne može biti od Boga.

Ne želeći dalje dužiti sa objavom zadovoljit ćemo se sa rečenim, a svako ko ima neko objašnjenje, neku sugestiju ili komentar na dati tekst, biće nam i više nego zadovoljstvo čuti.

25/11/2023

𝐊𝐨𝐧𝐭𝐫𝐚𝐝𝐢𝐤𝐜𝐢𝐣𝐞 #4

Da li je neka 𝐤𝐧𝐣𝐢𝐠𝐚 𝐨𝐝 𝐁𝐨𝐠𝐚 𝐢𝐥𝐢 𝐧𝐞, može se zaključiti i po tome da li ista sadrži 𝐩𝐫𝐨𝐭𝐢𝐯𝐫𝐣𝐞𝐜̌𝐧𝐨𝐬𝐭𝐢.

Ako su u knjizi prisutne kontradikcije to znači da jedna 𝐨𝐝 𝐝𝐯𝐚𝐣𝐮 𝐢𝐥𝐢 𝐯𝐢𝐬̌𝐞 𝐭𝐯𝐫𝐝𝐧𝐣𝐢 𝐤𝐨𝐣𝐞 𝐦𝐞đ𝐮𝐬𝐨𝐛𝐧𝐨 𝐩𝐫𝐨𝐭𝐢𝐯𝐫𝐣𝐞𝐜̌𝐞 𝐧𝐢𝐣𝐞 𝐭𝐚𝐜̌𝐧𝐚 𝐭𝐣. 𝐩𝐨𝐠𝐫𝐞𝐬̌𝐧𝐚.

Samim tim se postavlja pitanje kakav je to bog koji stoji iza knjige koja sama sebi protivrječi i koja je puna grešaka, što znači da ista nije od Boga.

Poslije nekoliko objava gdje smo 𝐝𝐨𝐤𝐚𝐳𝐚𝐥𝐢 𝐝𝐚 𝐁𝐢𝐛𝐥𝐢𝐣𝐚 𝐢𝐦𝐚 𝐤𝐨𝐧𝐭𝐫𝐞𝐝𝐢𝐤𝐜𝐢𝐣𝐚 mi ćemo nastaviti sa našom temom. Iako imamo 101 kontradikciju u Bibliji koje bi mogli i koje hoćemo obrađivati, u ovom tekstu za promjenu ćemo istražiti 𝐝𝐚 𝐥𝐢 𝐮 𝐊𝐮𝐫’𝐚𝐧𝐮 𝐦𝐨𝐳̌𝐞𝐦𝐨 𝐧𝐚𝐜́𝐢 𝐤𝐨𝐣𝐮 𝐩𝐫𝐨𝐭𝐢𝐯𝐫𝐞𝐜̌𝐧𝐨𝐬𝐭?

Naime, u samom Kur’anu čak postoji izazov svakom čitaocu koji ne vjeruje da je Kur’an od Boga, da ako je zaista Kur’an od nekog drugog a ne od Boga, 𝐢𝐦𝐚𝐨 𝐛𝐢 𝐦𝐧𝐨𝐠𝐞 𝐩𝐫𝐨𝐭𝐢𝐯𝐫𝐞𝐜̌𝐧𝐨𝐬𝐭𝐢 𝐢 𝐝𝐚 𝐢𝐡 𝐩𝐨𝐤𝐮𝐬̌𝐚 𝐬𝐚𝐦 𝐜̌𝐢𝐭𝐚𝐨𝐜 𝐧𝐚𝐜́𝐢.

Kaže Allah u Kur’anu:

" { أَفَلَا يَتَدَبَّرُونَ ٱلۡقُرۡءَانَۚ وَلَوۡ كَانَ مِنۡ عِندِ غَيۡرِ ٱللَّهِ لَوَجَدُواْ فِيهِ ٱخۡتِلَٰفٗا كَثِيرٗا }
[Sura En-Nisāʾ: 82]

𝑨 𝒛𝒂𝒔̌𝒕𝒐 𝒐𝒏𝒊 𝒏𝒆 𝒑𝒓𝒐𝒎𝒊𝒔̌𝒍𝒋𝒂𝒋𝒖 𝒐 𝑲𝒖𝒓'𝒂𝒏𝒖? 𝑱𝒆𝒓, 𝒅𝒂 𝒋𝒆 𝒐𝒏 𝒐𝒅 𝒏𝒆𝒌𝒐𝒈𝒂 𝒅𝒓𝒖𝒈𝒐𝒈, 𝒂 𝒏𝒆 𝒐𝒅 𝑨𝒍𝒍𝒂𝒉𝒂, 𝒐𝒏𝒊 𝒃𝒊 𝒖 𝒏𝒋𝒆𝒎𝒖 𝒏𝒂𝒔̌𝒍𝒊 𝒎𝒏𝒐𝒈𝒆 𝒑𝒓𝒐𝒕𝒊𝒗𝒓𝒋𝒆𝒄̌𝒏𝒐𝒔𝒕𝒊."

I zaista u samom Kur’anu, ne da postoji ssmo izazov za svakog skeptika, već se i ne može naći nijedna protivrečnost.

Jedna od mudrosti na koje Kur’an upućuje jeste i ta da 𝐬𝐯𝐚𝐤𝐚 𝐝𝐫𝐮𝐠𝐚 𝐤𝐧𝐣𝐢𝐠𝐚, 𝐩𝐨𝐩𝐮𝐭 𝐁𝐢𝐛𝐥𝐢𝐣𝐞, 𝐤𝐨𝐣𝐚 𝐬𝐞 𝐬𝐦𝐚𝐭𝐫𝐚 𝐁𝐨𝐳̌𝐢𝐣𝐨𝐦 𝐫𝐢𝐣𝐞𝐜̌𝐢𝐣𝐮 𝐨𝐯𝐚𝐣 𝐢𝐳𝐚𝐳𝐨𝐯 𝐧𝐞 𝐦𝐨𝐳̌𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐯𝐚𝐳𝐢𝐜́𝐢, 𝐬̌𝐭𝐨 𝐬𝐦𝐨 𝐢 𝐝𝐨𝐤𝐚𝐳𝐚𝐥𝐢 𝐬𝐚 𝐩𝐫𝐞𝐝𝐡𝐨𝐝𝐧𝐢𝐦 𝐨𝐛𝐣𝐚𝐯𝐚𝐦𝐚 𝐧𝐚 𝐨𝐯𝐮 𝐭𝐞𝐦𝐮.

Međutim, kao i za sve, i ovdje postoje neki pokušaji skeptika da objelodane navodne "kontradikcije" u Kur’anu.
Zato ćemo mi u narednim objavama na ovoj temi govoriti i navoditi još protivrečija Biblije, kao i navodna "protivrečija" Kur’ana i dati odgovore na istim.

Naravno, očekujemo svakog ko vjeruje u Bibliju kao Božiju riječ da zanegira i dokaže da Biblija nema protivrečija i da razjasni sve spomenute i one koje ćemo tek navesti od kontradikcija Biblije.

15/11/2023

Poštovanje dragi članovi ove naše stranice i dobro nam došli. Naime stranica je kreirana radi komparativne studije između religija...

01/11/2023

Isus je bog, a proklet?

˝...Proklet svaki koji visi na drvetu (krstu)˝ (Galaćanima 3:13)

12/10/2023

𝐊𝐨𝐧𝐭𝐫𝐚𝐝𝐢𝐤𝐜𝐢𝐣𝐞 #3

Da li je neka 𝐤𝐧𝐣𝐢𝐠𝐚 𝐨𝐝 𝐁𝐨𝐠𝐚 𝐢𝐥𝐢 𝐧𝐞, može se zaključiti i po tome da li ista sadrži 𝐩𝐫𝐨𝐭𝐢𝐯𝐫𝐣𝐞𝐜̌𝐧𝐨𝐬𝐭𝐢.

Ako su u knjizi prisutne kontradikcije to znači da jedna 𝐨𝐝 𝐝𝐯𝐚𝐣𝐮 𝐢𝐥𝐢 𝐯𝐢𝐬̌𝐞 𝐭𝐯𝐫𝐝𝐧𝐣𝐢 𝐤𝐨𝐣𝐞 𝐦𝐞đ𝐮𝐬𝐨𝐛𝐧𝐨 𝐩𝐫𝐨𝐭𝐢𝐯𝐫𝐣𝐞𝐜̌𝐞 𝐧𝐢𝐣𝐞 𝐭𝐚𝐜̌𝐧𝐚 𝐭𝐣. 𝐩𝐨𝐠𝐫𝐞𝐬̌𝐧𝐚.
Samim tim se postavlja pitanje kakav je to bog koji stoji iza knjige koja sama sebi protivrječi i koja je puna grešaka, što znači da ista nije od Boga.

𝐍𝐚𝐬𝐭𝐚𝐯𝐥𝐣𝐚𝐦𝐨 𝐬𝐚 𝐬𝐥𝐞𝐝𝐞𝐜́𝐨𝐦 𝐤𝐨𝐧𝐭𝐫𝐚𝐝𝐢𝐤𝐜𝐢𝐣𝐨𝐦 𝐤𝐨𝐣𝐮 𝐧𝐚𝐥𝐚𝐳𝐢𝐦𝐨 𝐮 𝐁𝐢𝐛𝐥𝐢𝐣𝐢 𝐢 𝐤𝐨𝐣𝐚 𝐣𝐞 𝐝𝐨𝐤𝐚𝐳 𝐝𝐚 𝐁𝐢𝐛𝐥𝐢𝐣𝐚 𝐤𝐚𝐨 𝐭𝐚𝐤𝐯𝐚 𝐧𝐞 𝐦𝐨𝐳̌𝐞 𝐛𝐢𝐭𝐢 𝐨𝐝 𝐁𝐨𝐠𝐚.

Naime, u Bibliji nalazimo dva rodoslovlja za Isusa Hrista, koja se kako možemo vidjeti dolje na slici međusobno protivreče. 𝐎𝐝𝐧𝐨𝐬𝐧𝐨 𝐢𝐦𝐚𝐦𝐨 𝐭𝐨𝐭𝐚𝐥𝐧𝐨 𝐝𝐯𝐚 𝐫𝐚𝐳𝐥𝐢𝐜̌𝐢𝐭𝐚 𝐫𝐨𝐝𝐨𝐬𝐥𝐨𝐯𝐥𝐣𝐚 𝐢 𝐬𝐚 𝐭𝐢𝐦 𝐯𝐢𝐬̌𝐞 𝐩𝐫𝐨𝐛𝐥𝐞𝐦𝐚𝐭𝐢𝐤𝐚.

Tako idemo sa 𝒑𝒓𝒗𝒐𝒎 𝒑𝒓𝒐𝒃𝒍𝒆𝒎𝒂𝒕𝒊𝒌𝒐𝒎: a to je da čovjek za kojeg hrišćani, kao i muslimani, 𝐯𝐣𝐞𝐫𝐮𝐣𝐮 𝐝𝐚 𝐣𝐞 𝐳𝐚𝐜̌𝐞𝐭 𝐧𝐚𝐝𝐧𝐚𝐫𝐚𝐯𝐧𝐨, 𝐨𝐝𝐧𝐨𝐬𝐧𝐨 𝐫𝐨đ𝐞𝐧 𝐣𝐞 𝐛𝐞𝐳 𝐨𝐜𝐚, 𝐩𝐫𝐞𝐤𝐨 𝐝𝐣𝐞𝐯𝐢𝐜𝐞 𝐌𝐚𝐫𝐢𝐣𝐞 (bezgrešno začeće). Da takav čovjek, ne jedno već dva različita rodoslovlja koja se vežu za njegovog "oca" Josifa. Što je 𝐚𝐩𝐬𝐮𝐫𝐝.

Kur'an ima odgovor na ovakvu tvrdnju, tako što na više mjesta akcentuje kad se spomene 𝐈𝐬𝐮𝐬𝐮 𝐝𝐚 𝐣𝐞 𝐬𝐢𝐧 𝐌𝐚𝐫𝐢𝐣𝐞 (𝐌𝐞𝐫𝐣𝐞𝐦𝐞).

𝑫𝒓𝒖𝒈𝒂 𝒑𝒓𝒐𝒃𝒍𝒆𝒎𝒂𝒕𝒊𝒌𝒂: Kao što možemo vidjeti na slici oba rodoslovlja se razlikuju po 𝐛𝐫𝐨𝐣𝐮 𝐩𝐫𝐞𝐝𝐚𝐤𝐚 𝐮 𝐥𝐢𝐧𝐢𝐣𝐢.

Odgovor hrišćana bi vjerovatno bio da se razlikuju u broju jer je jedan 𝒑𝒐𝒄̌𝒆𝒐 𝒐𝒅 𝑨𝒅𝒂𝒎𝒂 𝒍𝒐𝒛𝒖, 𝒅𝒐𝒌 𝒅𝒓𝒖𝒈𝒊 𝒐𝒅 𝑨𝒗𝒓𝒂𝒎𝒂.
Međutim, iako bi se donekle složili s ovom tvrdnjom, brojavši sve ukupno i oduzimavši broj predaka od Adama do Avrama jer nije taj spisak nabeden u oba rodoslovlja, opet ostajemo sa 𝟏𝟐 𝐩𝐫𝐞𝐝𝐚𝐤𝐚 𝐕𝐈𝐒̌𝐊𝐀 𝐮 𝐋𝐮𝐤𝐢𝐧𝐨𝐦 𝐣𝐞𝐯𝐚𝐧đ𝐞𝐥𝐣𝐮.

𝑻𝒓𝒆𝒄́𝒂 𝒑𝒓𝒐𝒃𝒍𝒆𝒎𝒂𝒕𝒊𝒌𝒂: ne samo da se razlikuju rodoslovlja u broju predaka, 𝒗𝒆𝒄́ 𝒊 𝒖 𝒊𝒎𝒆𝒏𝒊𝒎𝒂, imamo sasvim različite ljude navedene u oba rodoslovlja.

𝐎𝐝 𝟒𝟎 𝐢𝐦𝐞𝐧𝐚 𝐤𝐨𝐣𝐚 𝐬𝐞 𝐦𝐚𝐯𝐨𝐝𝐞 𝐮 𝐫𝐨𝐝𝐨𝐬𝐥𝐨𝐯𝐥𝐣𝐢𝐦𝐚, 𝐬𝐚𝐦𝐨 𝐧𝐣𝐢𝐡 𝟏𝟒 𝐬𝐮 𝐢𝐝𝐞𝐧𝐭𝐢𝐜̌𝐧𝐚, 𝐨𝐬𝐭𝐚𝐥𝐨 𝐬𝐮 𝐬𝐯𝐞 𝐫𝐚𝐳𝐥𝐢𝐜̌𝐢𝐭𝐚 𝐢𝐦𝐞𝐧𝐚, 𝐨𝐝𝐧𝐨𝐬𝐧𝐨 𝟐𝟔 𝐢𝐦𝐚𝐦𝐨 𝐤𝐨𝐧𝐭𝐫𝐚𝐝𝐢𝐤𝐭𝐨𝐫𝐧𝐢𝐡 𝐢𝐦𝐞𝐧𝐚 𝐮 𝐫𝐨𝐝𝐨𝐬𝐥𝐨𝐯𝐥𝐣𝐢𝐦𝐚.

Imena u koja se oba rodoslovlja slažu su sledeća:

Avraam
Isak
Jakov
Juda
Fares
Esrom
Aram
Aminadav
Naason
Salmon
Ovid
Jesej
David
Josif (muž Marije)

Jedan od odgovora hrišćana bi bio, 𝒐𝒗𝒐 𝒔𝒖 𝒅𝒗𝒂 𝒓𝒂𝒛𝒍𝒊𝒄̌𝒊𝒕𝒂 𝒓𝒐𝒅𝒐𝒔𝒍𝒐𝒗𝒍𝒋𝒂, 𝒋𝒆𝒅𝒂𝒏 𝒋𝒆 𝑱𝒐𝒔𝒊𝒇𝒐𝒗 𝒅𝒓𝒖𝒈𝒊 𝒋𝒆 𝑴𝒂𝒓𝒊𝒋𝒊𝒏.

Međutim, kao što vidimo u spiskovima uvijek se poslednji navodi 𝐉𝐨𝐬𝐢𝐟 𝐤𝐨𝐣𝐢 𝐣𝐞 𝐛𝐢𝐨 𝐌𝐔𝐙̌ 𝐌𝐚𝐫𝐢𝐣𝐞, 𝐧𝐞 𝐢 𝐨𝐭𝐚𝐜.

𝑪̌𝒆𝒕𝒗𝒓𝒕𝒂 𝒑𝒓𝒐𝒃𝒍𝒆𝒎𝒂𝒕𝒊𝒌𝒂: poslednja problematika koju ću navesti jeste još jedan 𝐚𝐩𝐬𝐮𝐫𝐝. A to je, 𝐚𝐤𝐨 𝐯𝐞𝐜́ 𝐨𝐝𝐫𝐞đ𝐞𝐧𝐢 𝐡𝐫𝐢𝐬̌𝐜́𝐚𝐧𝐢 𝐭𝐯𝐫𝐝𝐞 𝐝𝐚 𝐣𝐞 𝐈𝐬𝐮𝐬 𝐛𝐨𝐠, 𝐤𝐚𝐤𝐨 𝐭𝐨 𝐝𝐚 𝐛𝐨𝐠 𝐢𝐦𝐚 𝐫𝐨𝐝𝐨𝐬𝐥𝐨𝐯???

S gore rečenim ostavljamo Vama čitaocima da sami uzmete i provjerite gore spomenute navode i sami vidi da knjiga 𝙠𝙤𝙟𝙖 𝙨𝙖𝙙𝙧𝙯̌𝙞 𝙤𝙫𝙖𝙠𝙫𝙚 𝙜𝙧𝙚𝙨̌𝙠𝙚 𝙞 𝙥𝙧𝙤𝙩𝙞𝙫𝙧𝙚𝙘̌𝙞𝙟𝙖 𝙣𝙚 𝙢𝙤𝙯̌𝙚 𝙣𝙞𝙠𝙖𝙠𝙤 𝙗𝙞𝙩𝙞 𝘽𝙤𝙯̌𝙞𝙟𝙖 𝙧𝙞𝙟𝙚𝙘̌.

04/10/2023

𝐁𝐨𝐠 𝐢𝐦𝐚 𝐬𝐯𝐨𝐠 𝐛𝐨𝐠𝐚 ? #3

Isus a.s. je po Bibliji imao svog Boga (JOVAN 20:17), kako je onda on mogao biti bog?

28/09/2023

𝐁𝐢𝐛𝐥𝐢𝐣𝐚 𝐤𝐚𝐨 𝐁𝐨𝐳̌𝐢𝐣𝐚 𝐫𝐢𝐣𝐞𝐜̌

U Bibliji imamo stih kojeg hrišćani koriste kao dokaz da je Biblija nadahnuta od Boga, odnosno da je 𝐁𝐨𝐳̌𝐢𝐣𝐚 𝐫𝐢𝐣𝐞𝐜̌.

Stih glasi:

𝑺𝒗𝒆 𝒋𝒆 𝒑𝒊𝒔𝒎𝒐 𝒏𝒂𝒅𝒂𝒉𝒏𝒖𝒕𝒐 𝒐𝒅 𝑩𝒐𝒈𝒂, 𝑡𝑒 𝑘𝑜𝑟𝑖𝑠𝑛𝑜 𝑧𝑎 𝑝𝑜𝑢𝑘𝑢, 𝑧𝑎 𝑠𝑎𝑣𝑒𝑡𝑜𝑣𝑎𝑛𝑗𝑒, 𝑧𝑎 𝑝𝑜𝑝𝑟𝑎𝑣𝑙𝑗𝑎𝑛𝑗𝑒, 𝑧𝑎 𝑜𝑑𝑔𝑎𝑗𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑢 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑒𝑑𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖,
(2. Timoteju 3:16)

Dakle, sami stih se takođe nalazi u Bibliji koja ovim stihom sama za sebe tvrdi da je Božija riječ.

Međutim, danas nalazimo u istoj toj Bibliji dosta stihova 𝐳𝐚 𝐤𝐨𝐣𝐞 𝐬𝐚𝐦𝐢 𝐡𝐫𝐢𝐬̌𝐜́𝐚𝐧𝐢 𝐭𝐯𝐫𝐝𝐞 𝐝𝐚 𝐧𝐢𝐬𝐮 𝐨𝐫𝐠𝐢𝐧𝐚𝐥𝐧𝐢 𝐬𝐭𝐢𝐡𝐨𝐯𝐢, 𝐭𝐣. 𝐝𝐚 𝐧𝐢𝐬𝐮 𝐩𝐫𝐞𝐩𝐢𝐬𝐢𝐯𝐚𝐧𝐢 𝐢𝐳 𝐨𝐫𝐠𝐢𝐧𝐚𝐥𝐚.
𝑽𝒆𝒄́, 𝒌𝒂𝒌𝒐 𝒌𝒂𝒛̌𝒖, 𝒕𝒐 𝒔𝒖 𝒔𝒕𝒊𝒉𝒐𝒗𝒊 𝒌𝒐𝒋𝒊 𝒔𝒖 𝑼𝑩𝑨𝑪̌𝑬𝑵𝑰 𝒐𝒅 𝒔𝒕𝒓𝒂𝒏𝒆 𝒑𝒓𝒆𝒑𝒊𝒔𝒊𝒗𝒂𝒄̌𝒂 𝒊𝒍𝒊 𝒅𝒓𝒖𝒈𝒊𝒉 𝒍𝒋𝒖𝒅𝒊.

Neki od tih stihova su sledeći:

-- 𝐌𝐚𝐫𝐤𝐨 𝟏𝟔:𝟗-𝟐𝟎 --

"𝑹𝒂𝒏𝒐 𝒖 𝒏𝒆𝒅𝒆𝒍𝒋𝒖, 𝒌𝒂𝒅𝒂 𝒋𝒆 𝑰𝒔𝒖𝒔 𝒖𝒔𝒌𝒓𝒔𝒏𝒖𝒐, 𝒋𝒂𝒗𝒊𝒐 𝒔𝒆 𝒑𝒓𝒗𝒐 𝑴𝒂𝒓𝒊𝒋𝒊 𝒊𝒛 𝑴𝒂𝒈𝒅𝒂𝒍𝒆, 𝒊𝒛 𝒌𝒐𝒋𝒆 𝒋𝒆 𝒃𝒊𝒐 𝒊𝒔𝒕𝒆𝒓𝒂𝒐 𝒔𝒆𝒅𝒂𝒎 𝒛𝒍𝒊𝒉 𝒅𝒖𝒉𝒐𝒗𝒂.
𝑶𝒏𝒂 𝒋𝒆 𝒐𝒕𝒊𝒔̌𝒍𝒂 𝒊 𝒓𝒆𝒌𝒍𝒂 𝒕𝒐 𝒐𝒏𝒊𝒎𝒂 𝒌𝒐𝒋𝒊 𝒔𝒖 𝒏𝒆𝒌𝒂𝒅 𝒃𝒊𝒍𝒊 𝒔𝒂 𝒏𝒋𝒊𝒎, 𝒂 𝒔𝒂𝒅𝒂 𝒔𝒖 𝒕𝒖𝒈𝒐𝒗𝒂𝒍𝒊 𝒊 𝒐𝒑𝒍𝒂𝒌𝒊𝒗𝒂𝒍𝒊 𝒈𝒂.
𝑲𝒂𝒅 𝒔𝒖 𝒄̌𝒖𝒍𝒊 𝒅𝒂 𝒋𝒆 𝒛̌𝒊𝒗 𝒊 𝒅𝒂 𝒈𝒂 𝒋𝒆 𝒐𝒏𝒂 𝒗𝒊𝒅𝒆𝒍𝒂, 𝒏𝒊𝒔𝒖 𝒑𝒐𝒗𝒆𝒓𝒐𝒗𝒂𝒍𝒊.
𝑷𝒐𝒔𝒍𝒆 𝒕𝒐𝒈𝒂, 𝑰𝒔𝒖𝒔 𝒔𝒆 𝒋𝒂𝒗𝒊 𝒖 𝒅𝒓𝒖𝒈𝒐𝒎 𝒐𝒃𝒍𝒊𝒄̌𝒋𝒖 𝒅𝒗𝒐𝒋𝒊𝒄𝒊 𝒖𝒄̌𝒆𝒏𝒊𝒌𝒂 𝒏𝒂 𝒑𝒖𝒕𝒖 𝒑𝒓𝒆𝒎𝒂 𝒔𝒆𝒍𝒖.
𝑶𝒏𝒊 𝒐𝒅𝒖, 𝒕𝒆 𝒋𝒂𝒗𝒆 𝒐𝒔𝒕𝒂𝒍𝒊𝒎𝒂, 𝒂𝒍𝒊 𝒏𝒊 𝒏𝒋𝒊𝒎𝒂 𝒏𝒊𝒔𝒖 𝒗𝒆𝒓𝒐𝒗𝒂𝒍𝒊.
𝑲𝒂𝒔𝒏𝒊𝒋𝒆 𝒔𝒆 𝒋𝒂𝒗𝒊𝒐 𝒊 𝑱𝒆𝒅𝒂𝒏𝒂𝒆𝒔𝒕𝒐𝒓𝒊𝒄𝒊, 𝒅𝒐𝒌 𝒔𝒖 𝒃𝒊𝒍𝒊 𝒏𝒂 𝒐𝒃𝒆𝒅𝒖. 𝑼𝒌𝒐𝒓𝒊𝒐 𝒊𝒉 𝒋𝒆 𝒛𝒃𝒐𝒈 𝒏𝒋𝒊𝒉𝒐𝒗𝒐𝒈 𝒏𝒆𝒗𝒆𝒓𝒐𝒗𝒂𝒏𝒋𝒂 𝒊 𝒕𝒗𝒓𝒅𝒐𝒈𝒍𝒂𝒗𝒐𝒔𝒕𝒊, 𝒛𝒂𝒕𝒐 𝒔̌𝒕𝒐 𝒏𝒊𝒔𝒖 𝒑𝒐𝒗𝒆𝒓𝒐𝒗𝒂𝒍𝒊 𝒐𝒏𝒊𝒎𝒂 𝒌𝒐𝒋𝒊 𝒔𝒖 𝒈𝒂 𝒗𝒊𝒅𝒆𝒍𝒊 𝒖𝒔𝒌𝒓𝒔𝒍𝒐𝒈.
𝑶𝒏𝒅𝒂 𝒊𝒎 𝒓𝒆𝒄̌𝒆: „𝑰𝒅𝒊𝒕𝒆 𝒑𝒐 𝒔𝒗𝒆𝒎𝒖 𝒔𝒗𝒆𝒕𝒖 𝒊 𝒐𝒃𝒋𝒂𝒗𝒊𝒕𝒆 𝑹𝒂𝒅𝒐𝒔𝒏𝒖 𝒗𝒆𝒔𝒕 𝒔𝒗𝒊𝒎 𝒍𝒋𝒖𝒅𝒊𝒎𝒂.
𝑲𝒐 𝒑𝒐𝒗𝒆𝒓𝒖𝒋𝒆 𝒊 𝒌𝒓𝒔𝒕𝒊 𝒔𝒆, 𝒃𝒊𝒄́𝒆 𝒔𝒑𝒂𝒔𝒆𝒏, 𝒂 𝒌𝒐 𝒏𝒆 𝒑𝒐𝒗𝒆𝒓𝒖𝒋𝒆, 𝒃𝒊𝒄́𝒆 𝒐𝒔𝒖đ𝒆𝒏.
𝑶𝒗𝒐 𝒔𝒖 𝒛𝒏𝒂𝒄𝒊 𝒌𝒐𝒋𝒊 𝒄́𝒆 𝒑𝒓𝒂𝒕𝒊𝒕𝒊 𝒐𝒏𝒆 𝒌𝒐𝒋𝒊 𝒗𝒆𝒓𝒖𝒋𝒖: 𝒖 𝒎𝒐𝒋𝒆 𝒊𝒎𝒆 𝒊𝒛𝒈𝒐𝒏𝒊𝒄́𝒆 𝒛𝒍𝒆 𝒅𝒖𝒉𝒐𝒗𝒆; 𝒈𝒐𝒗𝒐𝒓𝒊𝒄́𝒆 𝒏𝒐𝒗𝒊𝒎 𝒋𝒆𝒛𝒊𝒄𝒊𝒎𝒂;
𝒛𝒎𝒊𝒋𝒆 𝒄́𝒆 𝒑𝒐𝒅𝒊𝒛𝒂𝒕𝒊 𝒓𝒖𝒌𝒂𝒎𝒂, 𝒂 𝒂𝒌𝒐 𝒑𝒐𝒑𝒊𝒋𝒖 𝒔̌𝒕𝒐 𝒔𝒎𝒓𝒕𝒐𝒏𝒐𝒔𝒏𝒐, 𝒏𝒆𝒄́𝒆 𝒊𝒎 𝒏𝒂𝒔̌𝒌𝒐𝒅𝒊𝒕𝒊; 𝒑𝒐𝒍𝒂𝒈𝒂𝒄́𝒆 𝒓𝒖𝒌𝒆 𝒏𝒂 𝒃𝒐𝒍𝒆𝒔𝒏𝒊𝒌𝒆 𝒊 𝒐𝒏𝒊 𝒄́𝒆 𝒐𝒛𝒅𝒓𝒂𝒗𝒍𝒋𝒂𝒕𝒊.“
𝑲𝒂𝒅 𝒋𝒆 𝒔𝒗𝒆 𝒕𝒐 𝒊𝒛𝒓𝒆𝒌𝒂𝒐, 𝑮𝒐𝒔𝒑𝒐𝒅 𝑰𝒔𝒖𝒔 𝒋𝒆 𝒃𝒊𝒐 𝒖𝒛𝒏𝒆𝒕 𝒏𝒂 𝒏𝒆𝒃𝒐, 𝒈𝒅𝒆 𝒋𝒆 𝒔𝒆𝒐 𝑩𝒐𝒈𝒖 𝒔 𝒅𝒆𝒔𝒏𝒆 𝒔𝒕𝒓𝒂𝒏𝒆.
𝑨 𝒐𝒏𝒊 𝒔𝒖 𝒐𝒕𝒊𝒔̌𝒍𝒊 𝒊 𝒑𝒓𝒐𝒑𝒐𝒗𝒆𝒅𝒂𝒍𝒊 𝒔𝒗𝒖𝒅𝒂. 𝑮𝒐𝒔𝒑𝒐𝒅 𝒊𝒎 𝒋𝒆 𝒑𝒐𝒎𝒂𝒈𝒂𝒐 𝒊 𝒑𝒓𝒆𝒌𝒐 𝒏𝒋𝒊𝒉 𝒑𝒐𝒕𝒗𝒓đ𝒊𝒗𝒂𝒐 𝒔𝒗𝒐𝒋𝒖 𝒓𝒆𝒄̌ 𝒛𝒏𝒂𝒄𝒊𝒎𝒂 𝒌𝒐𝒋𝒊 𝒔𝒖 𝒋𝒆 𝒑𝒓𝒂𝒕𝒊𝒍𝒊."

Kao što vidimo ovaj dio marka govori o jednom temeljnom vjerovanju, a tome pobija tvrdnju hrišćana da su stihovi koji su upitni nisu vezani za temelje vjerovanja, a odnosi se na samo vaskrsenje Isusa a.s.

𝐙𝐛𝐨𝐠 𝐨𝐛𝐢𝐦𝐚 𝐩𝐨𝐬𝐭𝐚 𝐜́𝐞𝐦𝐨 𝐬𝐥𝐞𝐝𝐞𝐜́𝐞 𝐬𝐭𝐢𝐡𝐨𝐯𝐞 𝐬𝐚𝐦𝐨 𝐧𝐚𝐯𝐞𝐬𝐭𝐢 𝐨 𝐜̌𝐞𝐦𝐮 𝐬𝐞 𝐫𝐚𝐝𝐢 𝐮 𝐧𝐣𝐢𝐦𝐚, 𝐤𝐨 𝐡𝐨𝐜́𝐞 𝐦𝐨𝐳̌𝐞 𝐬𝐚𝐦 𝐮𝐳𝐞𝐭𝐢 𝐢 𝐜̌𝐢𝐭𝐚𝐭𝐢.

𝐉𝐨𝐯𝐚𝐧 𝟕:𝟓𝟑 - 𝟖:𝟏𝟏 - Priča o ženi uhvaćenoj u preljubu. Ovi stihovi se također ne pojavljuju u najstarijim rukopisima Jovanovog Evanđelja.

𝐉𝐨𝐯𝐚𝐧 𝟓:𝟒 - Ovaj stih koji se odnosi na "anđela koji bi spuštao vodu" također nije prisutan u najstarijim rukopisima Jovanovog Evanđelja.

𝐉𝐨𝐯𝐚𝐧𝐨𝐯𝐚 𝐩𝐨𝐬𝐥𝐚𝐧𝐢𝐜𝐚 𝟓:𝟕-𝟖 - Poznati "Comma Johanneum" je dodatak koji se nalazi u nekim kasnijim rukopisima

Luka 22:43-44 - Ovi stihovi opisuju anđela koji se pojavljuje Isusu na Maslinskoj gori, ali se ne pojavljuju u nekim rukopisima.

Djela apostolska 8:37 - Ovaj stih koji se odnosi na ispovijed vjere nije prisutan u nekim rukopisima.

Djela apostolska 15:34 - U nekim rukopisima se pojavljuje dodatak o "Silasu koji odlazi", dok se u drugima taj dio ne pojavljuje.

Djela apostolska 24:6b-8 - Postoje varijante u vezi s rečenicom koju Tertulijan navodi u obrani kršćana.

Djela apostolska 28:29 - Završetak Djela apostolskih u nekim rukopisima se razlikuje.

Efescima 3:3-9 - Postoje neke varijante u vezi s načinom na koji se opisuje Božja tajna

Ovo su neki od stihova za koje se dokazalo da nisu prepisivani iz orginala, a sama 𝐩𝐨𝐣𝐚𝐯𝐚 𝐨𝐯𝐢𝐡 𝐬𝐭𝐢𝐡𝐨𝐯𝐚 𝐤𝐨𝐧𝐭𝐫𝐢𝐫𝐚 𝐭𝐯𝐫𝐝𝐧𝐣𝐢 𝐢𝐳 𝟐. 𝐓𝐢𝐦𝐨𝐭𝐞𝐣𝐮 𝟑:𝟏𝟔 𝐤𝐨𝐣𝐢 𝐬𝐦𝐨 𝐧𝐚 𝐩𝐨𝐜̌𝐞𝐭𝐤𝐮 𝐜𝐢𝐭𝐢𝐫𝐚𝐥𝐢, 𝐚 𝐤𝐨𝐣𝐢 𝐭𝐯𝐫𝐝𝐢 𝐝𝐚 𝐣𝐞 𝐁𝐢𝐛𝐥𝐢𝐣𝐚 𝐁𝐨𝐳̌𝐢𝐣𝐚 𝐫𝐢𝐣𝐞𝐜̌, a dokaz su da Biblija NIJE BOŽIJA RIJEČ.

Komparativne religije

02/07/2026

16/06/2026

11/09/2024

02/12/2023

25/11/2023

15/11/2023

01/11/2023

12/10/2023

04/10/2023

28/09/2023

Address

Telephone

Website

Alerts

Contact The Organization

Shortcuts

Share

Category

Listing takedown request