02/11/2026
ВЕРУША МОРА ПОСТАТИ МОТОР ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА ЛИЈЕВЕ РИЈЕКЕ – ОД ДЕЦЕНИЈСКИХ ПЛАНОВА ДО САВРЕМЕНОГ ПЛАНИНСКОГ ЦЕНТРА
Раније стручне студије и планска документација потврђују да Веруша располаже изузетним туристичким, природним и привредним потенцијалима. Завршетак приступног пута од ауто-пута, уз испитивање могућности пробијања тунела кроз Ивовик, израда савременог урбанистичког плана, изградња водовода и канализације, обнова дјечјег одмаралишта и развој хотелијерства могу створити услове да Веруша постане један од најзначајнијих планинских центара у залеђу Подгорице и покретач економског оживљавања Лијеве Ријеке.
Веруша. природно богатство које чека развојну валоризацију
Веруша је деценијама једно од најомиљенијих излетничких мјеста Подгоричана. Генерације грађана Главног града проводиле су овдје љетње распусте, викенде и годишње одморе, уживајући у чистом планинском ваздуху, пространим ливадама, густим шумама и изузетним природним љепотама.
Смјештена на приближно 1.200 метара надморске висине, Веруша има повољне природне и климатске услове за развој планинског, породичног, рекреативног, здравственог и излетничког туризма.
Посебну природну вриједност представља ријека Веруша, која спајањем са Опасаницом ствара Тару, познату као „Суза Европе“.
Заштита овог изворишног подручја представља изузетно важан еколошки задатак, јер будући развој не смије угрозити квалитет вода, природне екосистеме и предионе вриједности простора.
Близина Комова, Планинице и сусједних планинских масива, као и ширег подручја Бјеласице и Колашина, додатно повећава туристичку привлачност Веруше.
Међутим, највећи развојни потенцијал овог простора није само у његовој природној љепоти већ у могућности повезивања туризма, пољопривреде, сточарства, угоститељства, малог предузетништва и традиционалних дјелатности.
Веруша треба да постане економско средиште планинског дијела Подгорице, чији ће развој непосредно утицати на оживљавање Лијеве Ријеке и околних села.
Стручне студије су још прије двије деценије препознале потенцијал Веруше
Развојна визија Веруше има упориште у ранијим стручним и планским документима.
Посебно је значајан Програм развоја планинског туризма у Црној Гори, који је у марту 2005. године израдио Међународни институт за туризам из Љубљане, према пројектном задатку Министарства туризма.
У овом обимном стручном документу Веруша је посебно обрађена у поглављу 6.4.9, као микротуристичка дестинација централног дијела Црне Горе.
Аутори су препознали природне атрактивности Веруше, значај дјечјег одмаралишта, могућности развоја спортско-рекреативних активности и перспективу бољег саобраћајног повезивања.
Посебно су истакнути потенцијали долине Веруше, од Хана Гаранчића до катуна Мокра, за развој агротуризма.
У документу је анализирана и могућност развоја зимских спортова, уз позивање на ранија идејна истраживања скијашких потенцијала из 1993. године, аутора Радосава Никчевића.
Ти старији концепти показују да је простор одавно био предмет стручног интересовања, али не могу бити непосредан основ за данашњу изградњу скијалишта без нових студија климатске, еколошке, просторне и економске оправданости.
Посебно је значајно што су аутори Програма из 2005. године Верушу препознали као излетничку дестинацију Подгорице, са могућношћу развоја спортског и рекреативног туризма током читаве године.
И у Стратешком плану развоја Главног града Подгорице за период 2012–2017, чија су опредјељења касније наведена у нацрту државне стратегије руралног туризма из 2018. године, Веруша је препозната као простор погодан за планински туризам, зимске спортове и цјелогодишње туристичке активности.
Дакле, идеја развоја Веруше није нова. Она је присутна у стручној документацији дуже од двадесет година.
Питање које се данас поставља јесте зашто природни потенцијали и раније препознати развојни правци нијесу довољно преточени у конкретне инвестиције.
Локална студија локације из 2015. године – конкретни планови хотела, одмаралишта и инфраструктуре
Један од најзначајнијих докумената за развој Веруше јесте Локална студија локације „Веруша“, чији је наручилац био Главни град Подгорица, односно Агенција за изградњу и развој Подгорице.
Обрађивач документације било је предузеће „Техноекономски инжењеринг“ из Подгорице, са стручним тимом из области урбанизма, саобраћаја, хидротехнике, електроенергетике, пејзажне архитектуре и економије.
Нацрт је припремљен 2013. године, предлог 2014, док документација из 2015. године представља важан основ за анализу тадашњих развојних опредјељења.
Студијом је био обухваћен простор од око 8,29 хектара, што је важно нагласити јер се радило о конкретној зони, а не о цјелокупном подручју Веруше.
Документом су били планирани:
- хотелско-рекреативни комплекс са wellness и spa садржајима;
- обнова и развој дјечјег одмаралишта;
- спортско-рекреативни терени и пјешачке стазе;
- уређење зелених површина;
- саобраћајна и комунална инфраструктура;
- развој туристичких и угоститељских услуга.
Посебно је интересантно да је планирани хотелски комплекс имао капацитет од око 160 лежајева, уз бруто грађевинску површину од приближно 6.300 квадратних метара.
Укупни планирани капацитет студијом обухваћене зоне износио је 345 туристичких лежајева.
Економско-демографска анализа садржала је и процјену од приближно 103 радна мјеста у предвиђеном моделу развоја.
Ове бројке представљају раније планске пројекције, а не остварене резултате. Ипак, оне недвосмислено показују да се Веруша није посматрала само као викенд-насеље, већ као простор са озбиљним економским потенцијалом.
С обзиром на промјене тржишних услова, цијена инвестиција, броја објеката и еколошких стандарда, неопходно је израдити нову економску анализу и преиспитати оптимални капацитет будућих туристичких садржаја.
Неопходна је нова урбанистичка визија цијеле Веруше
Иако су ранији планови представљали значајан корак, данас је неопходан свеобухватнији приступ.
Интензивна изградња викенд-објеката на Веруши, повећање броја повремених становника и очекивана боља саобраћајна доступност намећу потребу за савременом урбанистичком документацијом.
Потребно је анализирати постојеће планске документе и приступити изради детаљне урбанистичке разраде ширег подручја Веруше, у форми коју омогућава важећи систем просторног планирања.
План мора јасно дефинисати просторне цјелине за становање, викенд-објекте, хотеле, дјечје одмаралиште, спорт, рекреацију, јавне површине и заштиту природе.
Посебно треба утврдити максималну спратност, степен изграђености, начин обликовања објеката и услове очувања зелених површина.
Неопходно је предвидјети јавне паркинге, пјешачке и бициклистичке стазе, уређене излетничке зоне, спортска игралишта и простор за организовање туристичких и културних манифестација.
Архитектура мора бити прилагођена планинском амбијенту, уз примјену камена, дрвета, енергетски ефикасних материјала и рјешења отпорних на зимске климатске услове.
Циљ није неконтролисана изградња великог броја објеката, већ стварање савременог, функционалног и еколошки одрживог планинског центра.
Пробијање Ивовика и наставак пута – кључна претпоставка развоја
Изградњом ауто-пута Бар–Бољаре и приступне саобраћајнице од петље Веруша према Лопатама стварају се услови за корјениту промјену саобраћајне доступности читавог љеворечког подручја.
Према подацима Управе за саобраћај од 7. октобра 2026. године, вриједност пута петља Веруша–Лопате износи око 11 милиона еура.
Пројекат обухвата 3,2 километра главне саобраћајнице, приближно километар приступних путева и изградњу нове трафостанице.
Међутим, са становишта будућег развоја Веруше, ова дионица представља само први дио неопходног саобраћајног повезивања.
Потреба за изградњом приступног пута од петље ауто-пута до самог насеља Веруша покретана је годинама.
Министарство одрживог развоја и туризма је 12. фебруара 2015. године издало урбанистичко-техничке услове, број 0503-2426/11, за израду пројектне документације приступне саобраћајнице, о чему је јавност више пута информисана.
У ранијим активностима „Монтепута“ разматрана су два варијантна ситуациона рјешења, дужине 5,66 и 5,13 километара.
На ове податке и потребу наставка пута указивао је и дугогодишњи одборник у Скупштини Главног града Зоран Лакушић, посебно у јавним обраћањима из 2018. године.
Да питање наставка није само ранија иницијатива, потврђује и државна документација.
У Програму изградње, реконструкције, одржавања и заштите магистралних и регионалних путева за 2024. годину, у дијелу који се односи на реализацију активности из 2023. године, наведен је пројекат под називом „Израда идејног и главног пројекта пута петља Веруша–Лопате–Веруша“.
У истом документу констатовано је да за реконструкцију дионице Лопате–Веруша нијесу била предвиђена средства у буџету за 2024. годину.
Ови подаци показују да је потребно наставити процес започет ранијим планским и пројектним активностима.
Посебно је важно израдити стручну анализу могућности пробијања тунела кроз брдо Ивовик и наставка пута према насељу Веруша.
Тунелско рјешење треба размотрити упоредо са другим технички могућим варијантама, на основу геолошких и геотехничких истраживања, анализе трасе, уздужних нагиба, стабилности терена, зимске проходности, безбједности саобраћаја и укупних инвестиционих и експлоатационих трошкова.
Уколико се покаже да пробијање Ивовика обезбјеђује најповољнију, најкраћу и најбезбједнију везу, такво рјешење треба да добије приоритет.
Тиме би се могло створити саобраћајно окружење у којем би Веруша била доступна Подгорици за приближно пола сата, што је потребно потврдити након коначног избора трасе и анализе времена путовања.
Такав приступ значајно би повећао атрактивност Веруше за дневне излете, викенд-боравке, туризам и инвестиције.
Водовод – три могућности које треба стручно испитати
Сигурно водоснабдијевање представља основни предуслов развоја.
Посебно су значајни подаци из Локалне студије локације из 2015. године.
У њој је наведено да је дјечје одмаралиште располагало самосталним водоводним системом, са два изворишта и резервоарима укупне запремине 79 кубних метара.
Процијењени капацитет постојећег система у хидролошком минимуму износио је између 1,5 и 2 литра у секунди.
У документу је истакнуто и да су се викенд-куће углавном снабдијевале водом преко индивидуалних система са мањих извора.
Ови подаци указују на потребу да се питање водоснабдијевања ријеши за цјелокупно насеље, уз уважавање очекиваног развоја туризма.
Прва могућност јесте коришћење изворишта „Млини Милачића“, које је Главни град током марта 2026. године јавно поменуо као потенцијално рјешење за снабдијевање цијеле Веруше.
Друга могућност је испитивање техничких услова за повезивање са одговарајућом водоводном инфраструктуром изграђеном за потребе ауто-пута.
Трећа могућност обухвата истраживање и коришћење локалних подземних вода, самостално или у комбинацији са другим изворима. У том контексту значајна је и набавка за хидрогеолошка истраживања и истражно-експлоатациони бунар на локацији дјечјег одмаралишта, објављена у септембру 2026. године.
Избор најповољнијег рјешења мора бити заснован на хидрогеолошким истраживањима, испитивању квалитета воде, анализи сезонске издашности, утврђивању санитарних зона заштите и упоредној економској оцјени предложених система.
Уз примарни и секундарни водовод треба планирати резервоарски простор, противпожарну заштиту, мјерење потрошње и могућност фазног ширења мреже.
Канализација – заштита Веруше значи заштиту Таре
Посебно забрињава питање отпадних вода.
Локална студија локације из 2015. године констатовала је да су се отпадне воде из дјечјег одмаралишта и викенд-објеката одводиле посредством септичких јама.
Истовремено, планирана је изградња канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода.
У тадашњој документацији разматрана је канализациона мрежа дужине 480 метара и постројење капацитета 500 еквивалентних становника, за простор обухваћен студијом.
Историјска процјена улагања за одвођење и пречишћавање отпадних вода износила је око 356.750 еура, али је данас неопходно извршити потпуно нове прорачуне.
Важно је нагласити да капацитет од 500 еквивалентних становника није аутоматски довољан за шире подручје Веруше и будући туристички развој.
Потребно је утврдити стварни број корисника, сезонске вршне количине отпадних вода и одговарајућу технологију пречишћавања.
Због природне осјетљивости простора и чињенице да Веруша припада изворишном систему Таре, морају се примијенити високи стандарди заштите површинских и подземних вода.
Без савремене канализационе мреже, контролисаног третмана отпадних вода и организованог управљања отпадом не може се говорити о еколошки одрживом туристичком центру.
Дјечје одмаралиште – стратешки пројекат за будуће генерације
Посебну улогу у развоју Веруше мора имати обнова и проширење дјечјег одмаралишта.
Некада је овај простор био препознатљив по организованом боравку дјеце, школама у природи и спортско-рекреативним програмима.
Нажалост, дјечје одмаралиште годинама није користило свој пуни потенцијал.
Према информацијама објављеним 2026. године, два павиљона порушена су током 2024. године, док су постојећи урбанистичко-технички услови ограничавали могућност изградње нових објеката.
Покретање активности на реконструкцији представља позитиван корак, али је неопходно трајно рјешење које ће омогућити организован боравак дјеце током већег дијела године.
Будући комплекс треба да обухвати савремене смјештајне објекте, кухињу, спортске терене, игралишта, едукативне просторе, шеталишта и садржаје за дјецу различитих узраста и могућности.
Тако би Веруша могла постати центар школе у природи, еколошког образовања, спортских припрема, здравих стилова живота и рекреације.
Посебно је важно да одмаралиште остане доступно дјеци свих социјалних категорија.
Веруша треба поново да постане рај за дјецу, мјесто на којем ће нове генерације стварати успомене какве су некада имали њихови родитељи и дједови.
Изградња цркве – духовна и културна димензија развоја
Поред инфраструктурног и туристичког развоја, важно је сачувати духовни и културни идентитет Веруше.
Посебан значај има изградња храма Светог деспота Стефана Високог, чије је темеље 31. јула 2025. године освештао митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Наставак изградње овог храма треба подржати уз учешће вјерника, добротвора и свих људи који желе да допринесу духовном животу и очувању традиције.
Будућа црква, складно уклопљена у природни амбијент, представљаће значајно мјесто окупљања мјештана, власника викенд-кућа и посјетилаца.
Веруша као покретач економског развоја цијеле Лијеве Ријеке
Развој Веруше не треба посматрати изоловано, већ као дио шире стратегије економског оживљавања Лијеве Ријеке.
Савремена економска теорија регионалног развоја указује да развојно средиште може позитивно утицати на околна насеља кроз запошљавање, снабдијевање, услуге и нове инвестиције.
Управо у томе се огледа могућност Веруше да постане развојни мотор читавог љеворечког подручја.
Изградња хотела, ресторана, пансиона и других туристичких капацитета створила би нову потражњу за локалним производима и услугама.
Пољопривредна домаћинства могла би снабдијевати угоститељске објекте сиром, кајмаком, месом, медом, кромпиром, шумским плодовима и другим производима традиционалне производње.
Тиме би се отвориле могућности за повећање прихода домаћинстава, обнову сточарства и активирање напуштених имања.
Посебно је важан развој породичних пансиона, сеоских туристичких домаћинстава, планинарских и излетничких програма, домаће радиности и малих производних дјелатности.
Туристичка потрошња на Веруши могла би се преко локалног ланца снабдијевања преливати на Лопате, Ножицу, Птичасту, Требешицу, Мокру и друга насеља љеворечког краја.
Зато би развојна стратегија морала да обухвати и обнову сеоске путне мреже, снабдијевање електричном енергијом, водоснабдијевање, дигиталну повезаност и подршку породичним газдинствима.
Посебну пажњу треба посветити и некадашњем погону за откуп и прераду љековитог биља, шумских плодова и печурака у Лијевој Ријеци, чија је изградња представљала значајну инвестицију, али који није остварио планирану економску функцију.
Обнављање идеје организованог откупа и прераде локалних производа, уз нову анализу економске оправданости, могло би додатно повезати туристички развој Веруше са пољопривредом и предузетништвом.
На тај начин туризам не би био сам себи циљ, већ инструмент ширег привредног развоја.
Највећи успјех развоја Веруше не би се мјерио само бројем хотела и туриста, већ бројем нових радних мјеста, повећањем прихода локалног становништва, обновљених домаћинстава и младих породица које одлуче да остану или се врате у Лијеву Ријеку.
Регионални парк „Комови“ – одговорност према природном насљеђу
Развој Веруше мора бити усклађен са заштитом природе.
Регионални парк „Комови“, проглашен 2015. године на територији Главног града, данас има статус Парка природе.
Ријеч је о простору изузетних биолошких, геолошких, хидролошких и предионих вриједности.
Од посебног значаја је чињеница да се у овом планинском подручју налазе изворишта Веруше и Опасанице, од којих настаје Тара.
Због тога будући развојни пројекти морају бити усклађени са границама заштићеног подручја, режимима заштите и плановима управљања.
То не значи заустављање економског развоја, већ његово усмјеравање према дјелатностима које не угрожавају природне ресурсе.
Планинарење, пјешачење, фотографски туризам, посматрање природе, локална гастрономија и одрживи катунски туризам представљају развојне могућности које су компатибилне са високим стандардима заштите животне средине.
Веруша може постати препознатљив примјер да заштита природе и економски развој не морају бити супротстављени, већ да могу представљати међусобно повезане циљеве.
Потребан је јединствен развојни програм са јасним роковима
Досадашње студије, планови и иницијативе показују да је развојна перспектива Веруше одавно препозната.
Међутим, недостајао је јединствен програм који би објединио урбанизам, саобраћај, комуналну инфраструктуру, туризам и економски развој цијелог подручја.
Зато је потребно да Главни град Подгорица и Влада Црне Горе, у сарадњи са надлежним државним и градским институцијама, стручњацима и мјештанима, припреме Програм интегралног развоја Веруше и њеног гравитационог подручја за период 2027–2030. године.
Програм треба да има јасно дефинисане фазе реализације.
У првој фази неопходно је извршити анализу раније планске документације, утврдити стварно стање инфраструктуре, покренути потребну урбанистичку разраду и припремити хидрогеолошка и саобраћајна истраживања.
Паралелно треба припремити техничку документацију за наставак пута Лопате–Веруша, укључујући анализу тунелске варијанте кроз Ивовик, као и за трајно водоснабдијевање и канализацију.
Друга фаза треба да обухвати реализацију приоритетних инфраструктурних пројеката и обнову дјечјег одмаралишта.
Трећа фаза треба да омогући плански развој туристичких садржаја, подстицај приватних инвестиција и укључивање локалног становништва у туристичку понуду.
За сваки пројекат неопходно је утврдити процијењену вриједност, извор финансирања, носиоца активности и динамику реализације.
Посебан значај имало би формирање стручног координационог тима који би пратио реализацију пројеката и периодично извјештавао јавност.
Овакав приступ омогућио би да се развој Веруше коначно помјери са нивоа повремених иницијатива на ниво систематске и одговорне развојне политике.
Да закључимо Веруша може покренути нови живот Лијеве Ријеке.
Веруша посједује природне, климатске, саобраћајне и туристичке предуслове који јој омогућавају да постане један од најзначајнијих планинских центара у залеђу Подгорице.
Раније студије показују да њен развојни потенцијал није ново откриће. Он је препознат још прије више од двије деценије, али није у довољној мјери реализован.
Изградња ауто-пута, новог приступног пута и могућност наставка саобраћајнице преко Ивовика стварају прилику да се тај процес суштински промијени.
Међутим, пут сам по себи није довољан.
Потребни су планско уређење простора, трајно водоснабдијевање, канализациона мрежа, туристички капацитети, савремено дјечје одмаралиште, уређене јавне површине и очувана животна средина.
Посебно је важно да развој Веруше буде непосредно повезан са обновом пољопривреде, сточарства, катуна, сеоског туризма и малог предузетништва у читавој Лијевој Ријеци.
Веруша треба да постане планински бисер Подгорице, али и стварни мотор економског развоја Лијеве Ријеке.
То подразумијева нова радна мјеста, оживљавање села, повратак становништва, повећање прихода домаћинстава и стварање услова да млади људи своју будућност виде и у овом крају.
Најљепше природно насљеђе не треба претварати у бетон, нити га остављати без развојне перспективе.
Прави циљ је да се створе услови у којима ће Веруша истовремено бити елитно планинско излетиште, рај за дјецу, простор очуване природе и снажан економски ослонац читавог љеворечког краја.
Умјесто да и наредних двадесет година говоримо о неискоришћеним потенцијалима, потребно је да постојеће стручне студије и раније покренуте иницијативе постану основ за конкретне пројекте.
Веруша мора добити развојну будућност коју заслужује.
Документарна и стручна основа текста:
1. Програм развоја планинског туризма у Црној Гори, Међународни институт за туризам, Љубљана, март 2005, поглавља 6.4.9 и 6.4.10.
2. Скијалишта Црне Горе као фактор туристичког развоја, Радосав Никчевић, 1993, наведено у Програму из 2005.
3. Локална студија локације „Веруша“, Главни град Подгорица, „Техноекономски инжењеринг“, нацрт 2013, предлог 2014. и документација из 2015.
4. Стратешки план развоја Главног града Подгорице 2012–2017, развојна опредјељења наведена у нацрту Стратегије развоја руралног туризма из 2018.
5. Програм изградње, реконструкције, одржавања и заштите магистралних и регионалних путева за 2024. годину, Управа за саобраћај.
6. Саопштење Управе за саобраћај, 7. октобар 2026, о изградњи пута петља Веруша–Лопате.
7. Документација о Парку природе „Комови“ и План управљања за период 2022–2026.
