30/10/2026
На пут се, кажу, не креће само да би се негде стигло, већ и да би се успут понешто доживело, некоме радост донела и понека успомена заувек сачувала. А када се на пут крене са дружином каква се не среће свакога дана, онда је сасвим извесно да ни само путовање не може бити баш обично.
Тако се једне октобарске суботе, 24. октобра, једна необична дружина запутила пут Удина, решена да својим пријатељима из Удружења „Никола Тесла“ увелича велики јубилеј, тридесет година постојања и преданог рада. А ко се све нашао у том веселом аутобусу!? Најпре, певачица Љубичица, увек спремна да песмом разбуди и најуспаваније путнике, а уз њу и доктор Савица, који је, за сваки случај, био ту да прегледа свакога коме од превелике радости срце почне брже да куца. Фудбалер Миле кренуо је у потрагу за достојном заменом за Дула, јер се таква фудбалска празнина не може тек тако оставити непопуњена. Ту је била и жена која непрестано трага за послом, у нади да ће јој се баш на овом путовању осмехнути срећа и да ће коначно пронаћи радно место из својих снова. Проводаџика је, наравно, већ унапред имала неколико комбинација у глави, јер никада се не зна ко ће кога срести, а ко ће се коме допасти. Озбиљни бизнисмен понео је све своје дршке у нади да ће нека бити одговарајућа за клијентелу, бабина протеза је, наравно, у друштву унуке стигла до Удина. Власница салона лепоте и козметичког салона побринула се да у друштву све буде на свом месту, од фризуре и ноктију до последњег детаља. Човек који прти пртине, за потребе дружине, био је спреман да прокрчи пут и тамо где га још нико није утабао, док је кибицер Васа, верни посматрач туђих послова, био задужен да све види, све прокоментарише, али се ни у шта превише не уплиће, бар не лажно. Нарикача је, за сваки случај, понела свој препознатљиви репертоар, јер никад се не зна, а човек са проблемом у говору покушавао је да исприча све што му је на души, мада... нису га увек сви разумели из прве.
Ни пјанац није изостао, јер каква би то дружина била без некога ко уме да наздрави и пре него што се чаша напуни? Власник агенције за огласе, у друштву својих вредних секретарица, брижно је надгледао читаву експедицију, вероватно размишљајући да ли би се и само путовање могло огласити под рубриком „Повољно, а незаборавно“. Баба је, као и свака права баба, имала понеки савет за свакога, док је човек са болесним прасетом кренуо са великом надом да ће баш на овом путу пронаћи спасоносни лек за свог невољника Гилета. Тетка Неда била је ту да никоме не мањка пажње и спремна унапред да предвиди број публике коjа ће их гледати, а менаџер Мића да све организује, усмери и, по могућности, доведе у ред, мада је са оваквом екипом и то био прави менаџерски подвиг. И тако, са свим својим бригама, жељама, необичним занимањима и још необичнијим карактерима, ова дружина стигла је у Удине. Али овога пута није дошла да продаје, купује, тражи посао, лек за прасе или животног сапутника. Дошла је са једним посебним поклоном, поклоном из срца, у облику смеха и позоришне игре. Повод за сусрет био је заиста посебан. Удружење Срба „Никола Тесла“ из Удина обележавало је тридесет година свог постојања, три деценије рада, окупљања, дружења и истрајног чувања српског језика, културе и традиције далеко од завичаја. Тим лепим поводом, драмска секција Удружења Срба „Круна“ извела је за своје драге домаћине комедију „Мали огласи“. На сцени су се поново сусрели необични карактери, животне ситнице претворене у велике комичне заплете и ситуације у којима се свако, бар на тренутак, могао препознати. Смех који се разлегао салом био је најлепша потврда да је представа пронашла пут до публике и да је најискренији поклон управо онај који се дели са другима. Након представе уследила је свечана додела захвалница истакнутим члановима Удружења „Никола Тесла“, људима који су својим трудом, временом и љубављу оставили неизбрисив траг у његовом тридесетогодишњем трајању. Био је то тренутак у којем су се преплели понос, захвалност и сећања на све оно што је заједничким снагама створено. А када су се завршиле речи захвалности и свечани део програма, вече је наставило свој живот у најлепшем духу српског гостопримства. Заједничка вечера, песма, игра и народно весеље окупили су све присутне у једно велико коло радости. Границе су се на тренутак изгубиле, километри заборавили, а остало је оно најважније: људи, осмеси и осећај припадности. Јер тридесет година једног удружења су хиљаде сусрета, сачуване успомене, уложени труд, генерације које су расле уз своју културу и људи који нису дозволили да се нит са завичајем прекине.
Драгим пријатељима из Удружења „Никола Тесла“ од срца још једном честитамо велики јубилеј! Желимо вам да и наредне године буду испуњене истом оном снагом и љубављу којима сте исписали ових првих тридесет. Нека се још дуго чују српска песма, реч и смех, нека се окупљају нове генерације и нека ваша врата увек буду отворена за све који желе да чувају оно што јесмо и одакле потичемо. А нашој веселој дружини остаје још једна лепа успомена, једно путовање које није мерено километрима, већ осмесима. Па не путује се далеко када се иде пријатељима. Тада се, заправо, стиже тамо где је срце већ одавно код куће, живели.
