02/05/2026
*Siromašni samuraj hrvatski branitelj iz Obrovca Sinjskog*
Ćerce, ima ljudi šta prođu kroz život tiho, al' iza sebe ostave trag dublji nego oni šta viču. Takav ti je bija Branko Tenžera.
Split ga zna ka' borca, trenera, suca. Čovik šta je donija Jeet Kune Do kad je Bruce Lee još bija legenda s VHS kazeta. Čovik šta je osnova Brodograditelj i diga karate u Splitu na noge. Regionalnu ligu pokrenija, dicu učija da se bore - al' prvo da poštuju.
Al' Split nije zna sve. Nije zna da je Branko bija i naš. Da je srce ostavija u Sitnom.
*Jer Branko se oženija iz Našeg Sitnog.* Naša cura, poljička krv. I nije mu bilo teško ostavit grad, buku, dvorane. Doša je živit u Sitno. Među masline, pod Mosor, di dva stupnja manje grije, al' duša više vridi.
I šta misliš šta je Branko radija? Sija pod maslinu? Ne. Branko ti je u Domu u Sitnom otvorija klub.
Zamisli to: Dom u Sitnom, navečer. Vani cvrčci i miris bora. Unutra tatami. Dica iz Sitnog, Tugara, Srinjina dolaze bosi, u trenirkama. A Branko stoji isprid njih. Visok, miran, oči ka' u samuraja.
"Ne učin vas ja tući se", govorija bi. "Učin vas stajat uspravno. Kad te život udari - da ne padneš. Kad ti nepravda dođe - da ne šutiš. To ti je karate. To ti je Jeet Kune Do. To ti je život."
I učija ih je. Poštovanju. Disciplini. Da se naklone prije i posli borbe. Da je poraz učitelj, a pobjeda ispit. Da siromašan možeš bit u džepu, al' nikad u duši - zato su ga zvali *"siromašni samuraj"*.
Nije ima velike dvorane. Ima je Dom. Nije ima sponzore. Ima je volju. Nije tražija medalje. Tražija je da mu dica izrastu u ljude. Vridne. Poštene. Poljičke.
I jesu. Koliko ih je prošlo kroz taj Dom... Danas su doktori, težaci, treneri, očevi. Al' svi se site Branka. Site se kako ih je učija da se naklone starome. Da pomognu materi. Da ne udare slabijeg.
Početkom 90-ih, kad je bilo najteže, Branko je donija Jeet Kune Do u Split. "Budi ka' voda", govorija je Bruce Lee. A Branko je bija ka' voda s Mosora - tiha, al' može probit kamen.
Osnova Brodograditelj. Diga ligu. Sudi, trenira, organizira. Desetljećima. Al' uvik se vraća u Sitno. Jer tu mu je žena. Tu mu je mir. Tu su mu učenici šta ga zovu "treneru" i kad imaju pedeset godina.
Nenad Bulović će o njemu pisat knjigu. I triba. Jer Branko nije bija samo borac. Bija je učitelj. Bija je čovik šta je Split učija borbi, a Sitno učija životu.
Sad ga nema. Otiša je Branko. Al' ostavija je nešto šta ne umire.
Ostavija je tatami u Domu di još odzvanja "Hajime!". Ostavija je dicu šta znaju da se naklon znači poštovanje. Ostavija je priču da siromašni samuraj može bit bogatiji od kralja - jer bogat je onaj šta daje.
I zato, kad prođeš kraj Doma u Sitnom navečer, stani. Zatvori oči. Možda čuješ: "Jedan, dva, tri... kiai!" Možda vidiš sjenu visokog čovika šta pokazuje dici kako se pada - da bi zna ustat.
*To ti je Branko Tenžera. Splitski borac. Sitninski zet. Siromašni samuraj bogate duše.*
Neka mu je laka Sin jska zemlja. A mi... mi ćemo se naklonit. Jer tako nas je učija.
*Osu!* 🥋🙏
_Počivaj u miru, treneru. Tvoja dica iz Sitnog ne zaboravljaju._
