Друштво Србо-Македонци 1886.

Друштво Србо-Македонци 1886. Друштво Србо-Македонци е група следбеници на истоимената организација создадена во 1886. год.

КРАЉ МИЛУТИН ОСЛОБАЂА ЈУЖНЕ КРАЈЕВЕМилутин (1282-1321) се већ на почетку своје дуге и успешне владавине заједно са брато...
20/08/2026

КРАЉ МИЛУТИН ОСЛОБАЂА ЈУЖНЕ КРАЈЕВЕ

Милутин (1282-1321) се већ на почетку своје дуге и успешне владавине заједно са братом Драгутином (1276-1282.) окреће ослобађањима на југу против Ромеја. На самом почетку рата браћа су освојила Горњи и Доњи Полог (горњи ток Вардара), Овче поље, Злетово (слив Злетовске реке) и Пијанец , али се унутар Србије нашла очигледно и Крива река и жупа Славиште, као и велики град Скопље. У ратној 1284. години Милутин је наставио сам са ослобађањима јужних страна. Успео је да ослободи Дебар (долина Дрима), Кичево и Пореч (оба у долини Треске) чиме је овладао и западном Македонијом. Каснији Милутинови продори после 1284. су били погранична ратовања и њихов циљ је био да противник коначно призна губитак територија. Србији су припали крајеви северно од линије Охрид-Прилеп-Штип-Струмица.

🇲🇰🇷🇸

Разбијање мита о "македонском цару"🇷🇸 „БЛАГОЧЕСТИВИ И ХРИСТОЉУБИВИ ЦАР СТЕФАН МАКЕДОНСКИ, СРПСКИ  БУГАРСКИ, УГАРСКИ, ДАЛ...
13/08/2026

Разбијање мита о "македонском цару"

🇷🇸 „БЛАГОЧЕСТИВИ И ХРИСТОЉУБИВИ ЦАР СТЕФАН МАКЕДОНСКИ, СРПСКИ БУГАРСКИ, УГАРСКИ, ДАЛМАТИНСКИ, АРБАНАШКИ, ВАЛАХИЈСКИ И МНОГИХ ДРУГИХ ТЕРИТОРИЈА И ЗЕМЉА, МИЛОСЋУ СВЕВИШЊЕГ БОГА ИСУСА ХРИСТА, ЗАКОН И УСТАВ УСТАНОВЉЕН У ЛЕТО ЅWНЗ (6857 = 1349 ГОДИНЕ) ИНДИКТ К*, НА ПРАЗНИК ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, У МЕСЕЦУ МАЈУ, НА КА* (15) ДАН.“

🇲🇰 "БЛАГОЧЕСТИВИОТ И ХРИСТОЉУБИВ МАКЕДОНСКИ ЦАР СРПСКИ, БУГАРСКИ, УНГАРСКИ, ДАЛМАТИНИСКИ, АРБАНСКИ, УГРО-ВЛАШКИ И НА МНОГУ ДРУГИ ПРЕДЕЛИ И ЗЕМЈИ, СО МИЛОСТА НА ВИШНИОТ БОГ ИСУСА ХРИСТА, ЗАКОНОТ И УСТАВОТ". ПОСТАВЕН ВО ЛЕТОТО ЅѠНЗ (6857 = 1349 ГОД) ИНДИКТИОН K*, ВО ПРАЗНИКОТ НА ВОЗНЕСЕНИЕТО НА ГОСПОД НАШ ИСУСА ХРИСТА, ВО МЕСЕЦ МАЈ, НА КА* (15) ДЕН."

Целу објаву можете наћи на ФБ страници Стара Србија и Маћедонија - Ultra HD

Матка и изградња хидроелектране „Свети Андреј“Матка се налази у клисури реке Треске, југозападно од Скопља, на простору ...
13/08/2026

Матка и изградња хидроелектране „Свети Андреј“

Матка се налази у клисури реке Треске, југозападно од Скопља, на простору који представља природну везу Скопске котлине са Поречем. Клисура је позната по великом броју средњовековних цркава и манастира, међу којима посебно место заузима манастир Светог Андреје. Овај манастир подигао је крајем XIV века Андријаш, син краља Вукашина Мрњавчевића. Поред значаја као средњовековног духовног средишта, Матка је током прве половине XX века добила и велики привредни значај изградњом бране и хидроелектране на Трески.

Узводно од Матке простире се област Пореча, један од привредно најнеразвијенијих и географски најизолованијих крајева тадашње Вардарске Македоније. Порече је претежно планинска област без значајније индустрије, због чега је Треска дуго остала релативно чиста планинска река. У српским изворима и публицистици Порече је понекад називано и „Малом Шумадијом“, пре свега због снажне српске националне традиције локалног становништва и његове улоге у српском четничком покрету почетком XX века.

После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а нарочито током тридесетих година XX века, започети су значајни инфраструктурни радови на простору Вардарске Македоније. Један од најважнијих пројеката у околини Скопља била је изградња бране и хидроелектране на реци Трески код Матке. Хидроелектрана је добила име „Свети Андреј“, према оближњем средњовековном манастиру.

Изградња овог енергетског објекта представљала је важан корак у електрификацији Скопља и околине. Хидроелектрана на Матки била је један од првих великих хидроенергетских објеката у Македонији и један од значајнијих модернизацијских пројеката Краљевине Југославије на овом простору. Изградњом бране створено је и вештачко језеро Матка, чиме је трајно измењен изглед дела клисуре Треске.

Изградња хидроелектране била је део ширег програма инфраструктурног и привредног развоја Вардарске Македоније. Према подацима који се наводе у изворима о међуратном развоју ових области, Краљевина Југославија је у различите пројекте на југу државе уложила око две милијарде тадашњих динара. Улагања су обухватала саобраћајну, водоводну, енергетску и другу инфраструктуру. Тај износ, међутим, приликом навођења у историјском раду треба везати за конкретан извор и прецизирати на коју територију, временски период и врсту државних расхода се односи.

Истовремено са развојем електроенергетске инфраструктуре решавано је и питање снабдевања Скопља водом. Посебан значај имало је извориште Рашче, западно од Скопља, као и изградња одговарајуће водоводне мреже. Радови на Матки, Рашчу и скопском водоводу представљали су део модернизације главног административног и привредног средишта Вардарске бановине.

О значају који је држава придавала овим пројектима сведочи и непосредно присуство највиших представника власти. Милан Стојадиновић, председник Министарског савета Краљевине Југославије од 1935. до 1939. године, приликом посете овом крају обилазио је радове на изградњи хидроелектране „Свети Андреј“ на Трески, као и градско извориште Рашче и објекте скопског водовода. Стојадиновић је 1938. године присуствовао и свечаности поводом завршетка, односно пуштања у рад ових значајних инфраструктурних пројеката.

Сачуване фотографије представљају важан извор за проучавање ових догађаја. На њима су забележени представници највиших државних власти Краљевине Југославије, великодостојници Српске православне цркве и друге личности из политичког, црквеног и јавног живота. Оне истовремено документују изглед градилишта и објеката, као и значај који је њиховом отварању придавала тадашња држава.

Посебну вредност за очување сведочанстава о овом периоду има рад Стевана Симића из Кратова, просветног и националног радника, публицисте и познаваоца прилика у Старој Србији и Македонији. Захваљујући његовој заоставштини, фотографијама и записима, сачувани су бројни подаци о политичком, црквеном, просветном и друштвеном животу српског становништва у Македонији. Међу фотографијама повезаним са Матком и инфраструктурним радовима налазе се и снимци на којима су забележени представници државног и црквеног врха, Милан Стојадиновић и сам Симић.

Изградња хидроелектране „Свети Андреј“, бране Матка, система водоснабдевања преко Рашча и скопске водоводне мреже представља значајан део историје модернизације Вардарске Македоније у периоду Краљевине Југославије. Ови пројекти показују да се проучавање међуратног периода не може ограничити искључиво на национално и политичко питање, већ мора обухватити и економску политику, инфраструктурну изградњу, електрификацију, водоснабдевање и друге процесе модернизације.

То је нарочито важно због каснијих историографских тумачења југословенске управе у Вардарској Македонији искључиво кроз појам „српске окупације“. Политичке и националне сукобе, репресивне мере власти и спорне аспекте државне политике потребно је истраживати критички, али исто тако треба узети у обзир документована инфраструктурна и финансијска улагања. Брана и хидроелектрана на Матки, извориште Рашче и развој скопског водовода представљају конкретне материјалне остатке те политике модернизације.

Матка је тако истовремено место очуваног средњовековног наслеђа и један од значајних споменика привредног и инфраструктурног развоја Македоније у међуратном периоду. Манастир Светог Андреје сведочи о средњовековној прошлости клисуре, док брана и хидроелектрана сведоче о процесу модернизације овог простора током постојања Краљевине Југославиjе.

🇲🇰☦️🇷🇸

Анђелкологија Српске задужбине у Р. Македонији Стара Србија и Маћедонија - Ultra HD Српска гробља у Македонији Старосрби СРБИ и српство Македоније Србски комити у Македонија Историја Четничког покрета 1903-1918 Српске традиције у Македонији Старо Куманово / Old Kumanovo Kolan etno SRB Ognjilo Српство у Бугарској Српство у Македонији Удружење за неговање и чување српске баштине "Кајмакчалан" Удружење за заштиту и очување српских споменика у Македонији

Илија Делија био је један од истакнутих вођа Брсјачке буне. Рођен је у демирхисарском селу Мало Илино, тада у саставу Ос...
09/08/2026

Илија Делија био је један од истакнутих вођа Брсјачке буне. Рођен је у демирхисарском селу Мало Илино, тада у саставу Османског царства. Још пре избијања устанка стекао је значајно војничко искуство. Као добровољац учествовао је у Српско-турском рату 1876. године у саставу српске војске. После закључења мира између Србије и Османског царства, прешао је у добровољачке јединице које су деловале уз руску војску. Према бугарским изворима, прикључио се и Бугарском ополчењу и учествовао у борбама код Шипке током Руско-турског рата 1877–1878. године.

По завршетку рата 1878. године вратио се у родни демирхисарски крај. Убрзо је постао један од организатора оружаног отпора османским властима. Када је 14. октобра 1880. године избио устанак познат као Брсјачка буна, Илија је изабран за једног од његових вођа. У оквиру устаничког покрета командовао је сопственом четом и деловао на простору Илинске планине и ширег демирхисарског краја.

После гушења главног устаничког покрета, Илија Делија није одмах прекинуо оружано деловање. Према бугарској литератури, извесно време наставио је борбу заједно са Стефом Петровићем и својим четницима. Османске власти су, међутим, све снажнијим репресалијама притискале локално становништво, настојећи да устаницима онемогуће снабдевање, склоништа и подршку.

Према српској верзији догађаја, Илија је на крају одлучио да се преда Турцима на бесу, односно уз дато обећање да ће, уколико се као вођа преда, османске власти оставити остале устанике и становништво на миру.

Према другом предању, забележеном у бугарским изворима, Илија је ухваћен услед издаје, заједно са једним својим четником. Те две верзије се разликују у погледу непосредних околности његовог пада у руке османских власти, али се слажу у томе да је након тога ухапшен и послат у заточеништво. Према српским наводима, најпре је привремено спроведен у Битољ и тамо затворен. Убрзо је обећање које му је било дато погажено, после чега је пребачен у Солун, а затим у Малу Азију. Бугарски извори такође потврђују његово слање у малоазијско заточеништво. Са њим су у везу доведени и Христо Комитов из Плаке и Христо Попов из Сливова, који су били ухапшени као његови сарадници, истомишљеници и људи који су му пружали склониште.

Илија Делија је, према доступним наводима, убрзо умро у заточеништву у Малој Азији.

О његовом изгледу сачуван је и један редак опис. Коста Црнушанов наводи да је Илија био крупнији човек, са бујном брадом, рашчупаном косом и широким, јагодичастим лицем. Тај опис одговара слици искусног и снажног четничког вође, какав се појављује и у народном сећању на Брсјачку буну.

Илија Делија је убрзо после устанка ушао и у народну традицију. О њему је испевана песма „Што је врева у горња махала“, у којој се његови устаници називају „силним Србима“. У српској историографској интерпретацији тај стих се, заједно са молбама кнезу Милану Обреновићу за присаједињење Србији, које су потписивали Илија и други устаници, наводи као сведочанство српског националног карактера дела устаничког покрета. Бугарска литература исти покрет, међутим, смешта у контекст бугарског националног револуционарног деловања у Македонији.

Када се све верзије упореде, најчвршће се може рећи да је Илија Делија био човек из демирхисарског краја, искусан добровољац из ратова седамдесетих година XIX века, један од вођа Брсјачке буне, командант сопствене чете, човек снажног физичког изгледа и значајног угледа међу устаницима, који је после слома покрета завршио у османском заточеништву у Малој Азији, где је и умро.

🇲🇰☦️🇷🇸

Село Јабланица, општина Струга, западна Македонија. Непознати бандити јуче су напали и демолирали сеоску амбуланту. 🇲🇰☦️...
31/07/2026

Село Јабланица, општина Струга, западна Македонија. Непознати бандити јуче су напали и демолирали сеоску амбуланту.

🇲🇰☦️🇷🇸

Село Боровец, општина Струга, западна Македонија. У близини Лабуништа (родног места Анђелка Крстића) и Црног Дрима.Да ли...
31/07/2026

Село Боровец, општина Струга, западна Македонија. У близини Лабуништа (родног места Анђелка Крстића) и Црног Дрима.

Да ли се шиптарски вандализам премешта са Косова у западну Македонију???

Туга...

🇲🇰☦️🇷🇸

"Српска војска код Криве Паланке, слави проглас бугарске предаје. Посвета:На ражањ бацили младу јуницу, спремили бардаке...
28/07/2026

"Српска војска код Криве Паланке, слави проглас бугарске предаје. Посвета:

На ражањ бацили младу јуницу, спремили бардаке вина. Својом храброшћу, непријатеља сатерали у мишију рупу."

- Јул, 1913. година.

🇲🇰☦️🇷🇸

Александар Алекса Ђиновски, председавајући на збору Србомаћедонаца и Старосрба који се одржао у Врању на коме је учество...
26/07/2026

Александар Алекса Ђиновски, председавајући на збору Србомаћедонаца и Старосрба који се одржао у Врању на коме је учествовало преко 2000 људи, био је познати српски фотограф и национални радник. Породица Ђиновски потиче из села Галичник, које се налази на западним висовима планине Бистра у Дебарском округу, на простору које насељава српско племе Мијаци.

Као и већина Мијака, и породица Ђиновски се већином бавила сточарством, али је међу њима било и припадника чије је интересовање исказивано и у уметности, нарочито у дуборезу, сликарсту и фрескопису. Мало је познато да манастир Св. Јован Бигорски има дуборез који је урађен од стране мијачких мајстора. Отац Алексе, Крсто Ђиновски био је учитељ, угледна и поштована личност у целом крају, познати педагог и вешт мајстор у дуборезу у целом крају, па и шире. Са супругом Екатарином имао је четворицу синова: Панајота (1841-1886), Теофила (1846-1894), Василија (1848-1924) и Алексу (1851-1894).

Свима њима, Крсто је пренео своје знање и искуство. Према предању, побегао је
из Галичника са породицом због крвне освете. Наводно, браћа су убили неког локалног Арнаута, па су због тога пребегли у Врање 1880. године, где су врло брзо задобили значајан углед, радећи по околним манастирима и црквама. (Ђорђевић, 2017)

За разлику од браће Василија и Теофила који су се пронашли у фрескопису и дуборезбарству, најмлађи од браће, Алекса, више афинитета је показива за изучавање фотографске вештине.
Отворио је фотографски атеље у Врању, који је посећивао велики број истакнутих личности из Старе Србије и Македоније. Алекса је на реверсним странама својих фотографија штампао увек да је родом „од Галичник“. У називу фирме понекад је истицао да је фотограф у Македонији и Старој Србији, без навођења места деловања, што свакако говори о путујућем раду његовог атељеа.

Из књиге "Јавни зборови Србомаћедонаца и Старосрба"

🇲🇰☦️🇷🇸

Гроб војводе Мине Станковића и његове жене Воне код манастира Светог Саве у Либертивилу, недалеко од Чикага. Војвода Мин...
25/07/2026

Гроб војводе Мине Станковића и његове жене Воне код манастира Светог Саве у Либертивилу, недалеко од Чикага. Војвода Мина Станковић био је из села Луково код Кратова, у Старој Србији.

У емиграцији је био активни члан Српске народне одбране у Америци. Његов син Ђорђе, чија се слика налази на споменику, погинуо је као четник Драже Михаиловића, 1944. године.

Мино Станковић рођен је 1895. године у селу Луково код Кратова. Његова породица се 1903. или 1904. године преселила у Злетово. Према тврдњама његових политичких противника, његов отац је наводно био турски шпијун.
Током Првог светског рата мобилисан је у српску војску, али се предао аустроугарским снагама. После извесног времена пуштен је из заробљеништва и потом је служио у бугарској војсци. Након завршетка рата био је поверљиво лице српских власти у Светом Николи, док је истовремено одржавао везе са ВМРО-ом, нарочито са Тодором Александровим. Због такве двоструке улоге ВМРО га је осудио на смрт, али је 1924. године војвода Иван Брло, на молбу кмета села Соколарци, помиловао Станковића након што је обећао да више неће радити против бугарске организације.

Касније се прикључио Удружењу против бугарских бандита, заједно са Михаилом Каламатиевићем, Стојаном Мишевићем, Григором Циклевићем, Митом Соколарским и Илијом Пандурским. Постао је командир једне чете из Кратова задужене за гоњење чета ВМРО-а и добио је веома широка овлашћења на подручју Кратовског краја. Године 1935. унапређен је у чин капетана, а касније се пензионисао и настанио у Злетову.

На парламентарним изборима 11. децембра 1938. године изабран је за народног посланика из Кратова. После слома Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године емигрирао је у Турску, а након завршетка Другог светског рата преселио се у Сједињене Америчке Државе.

Бугарска историографија му на терет ставља да је био непосредни извршилац или налогодавац око 200 убистава, више од 4.000 пребијања, као и бројних силовања, рекетирања и финансијских злоупотреба.

🇲🇰🏴‍☠️🇷🇸

Фотографије и део текста преузете из фб групе Српство у Македонији, из објаве Милоша Хаџи Маринковића.

Обично неки тврде да је Србија поделила са Грчком Македонију и да јој није било стало до народа, као и то да је вршена н...
25/07/2026

Обично неки тврде да је Србија поделила са Грчком Македонију и да јој није било стало до народа, као и то да је вршена наводна "србизација". Међутим, када мало погледате стару штампу видите да то није било тако.

Овде видимо да су и држава и народ бринули за Егејце, ракао бих, много више него после Другог светског рата. Овде можете да прочитате чланак из листа Време .

"Време" од 28. XII 1925. на првој страни.

🇲🇰☦️🇷🇸

Address

Split

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Друштво Србо-Македонци 1886. posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Share