13/08/2026
Матка и изградња хидроелектране „Свети Андреј“
Матка се налази у клисури реке Треске, југозападно од Скопља, на простору који представља природну везу Скопске котлине са Поречем. Клисура је позната по великом броју средњовековних цркава и манастира, међу којима посебно место заузима манастир Светог Андреје. Овај манастир подигао је крајем XIV века Андријаш, син краља Вукашина Мрњавчевића. Поред значаја као средњовековног духовног средишта, Матка је током прве половине XX века добила и велики привредни значај изградњом бране и хидроелектране на Трески.
Узводно од Матке простире се област Пореча, један од привредно најнеразвијенијих и географски најизолованијих крајева тадашње Вардарске Македоније. Порече је претежно планинска област без значајније индустрије, због чега је Треска дуго остала релативно чиста планинска река. У српским изворима и публицистици Порече је понекад називано и „Малом Шумадијом“, пре свега због снажне српске националне традиције локалног становништва и његове улоге у српском четничком покрету почетком XX века.
После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а нарочито током тридесетих година XX века, започети су значајни инфраструктурни радови на простору Вардарске Македоније. Један од најважнијих пројеката у околини Скопља била је изградња бране и хидроелектране на реци Трески код Матке. Хидроелектрана је добила име „Свети Андреј“, према оближњем средњовековном манастиру.
Изградња овог енергетског објекта представљала је важан корак у електрификацији Скопља и околине. Хидроелектрана на Матки била је један од првих великих хидроенергетских објеката у Македонији и један од значајнијих модернизацијских пројеката Краљевине Југославије на овом простору. Изградњом бране створено је и вештачко језеро Матка, чиме је трајно измењен изглед дела клисуре Треске.
Изградња хидроелектране била је део ширег програма инфраструктурног и привредног развоја Вардарске Македоније. Према подацима који се наводе у изворима о међуратном развоју ових области, Краљевина Југославија је у различите пројекте на југу државе уложила око две милијарде тадашњих динара. Улагања су обухватала саобраћајну, водоводну, енергетску и другу инфраструктуру. Тај износ, међутим, приликом навођења у историјском раду треба везати за конкретан извор и прецизирати на коју територију, временски период и врсту државних расхода се односи.
Истовремено са развојем електроенергетске инфраструктуре решавано је и питање снабдевања Скопља водом. Посебан значај имало је извориште Рашче, западно од Скопља, као и изградња одговарајуће водоводне мреже. Радови на Матки, Рашчу и скопском водоводу представљали су део модернизације главног административног и привредног средишта Вардарске бановине.
О значају који је држава придавала овим пројектима сведочи и непосредно присуство највиших представника власти. Милан Стојадиновић, председник Министарског савета Краљевине Југославије од 1935. до 1939. године, приликом посете овом крају обилазио је радове на изградњи хидроелектране „Свети Андреј“ на Трески, као и градско извориште Рашче и објекте скопског водовода. Стојадиновић је 1938. године присуствовао и свечаности поводом завршетка, односно пуштања у рад ових значајних инфраструктурних пројеката.
Сачуване фотографије представљају важан извор за проучавање ових догађаја. На њима су забележени представници највиших државних власти Краљевине Југославије, великодостојници Српске православне цркве и друге личности из политичког, црквеног и јавног живота. Оне истовремено документују изглед градилишта и објеката, као и значај који је њиховом отварању придавала тадашња држава.
Посебну вредност за очување сведочанстава о овом периоду има рад Стевана Симића из Кратова, просветног и националног радника, публицисте и познаваоца прилика у Старој Србији и Македонији. Захваљујући његовој заоставштини, фотографијама и записима, сачувани су бројни подаци о политичком, црквеном, просветном и друштвеном животу српског становништва у Македонији. Међу фотографијама повезаним са Матком и инфраструктурним радовима налазе се и снимци на којима су забележени представници државног и црквеног врха, Милан Стојадиновић и сам Симић.
Изградња хидроелектране „Свети Андреј“, бране Матка, система водоснабдевања преко Рашча и скопске водоводне мреже представља значајан део историје модернизације Вардарске Македоније у периоду Краљевине Југославије. Ови пројекти показују да се проучавање међуратног периода не може ограничити искључиво на национално и политичко питање, већ мора обухватити и економску политику, инфраструктурну изградњу, електрификацију, водоснабдевање и друге процесе модернизације.
То је нарочито важно због каснијих историографских тумачења југословенске управе у Вардарској Македонији искључиво кроз појам „српске окупације“. Политичке и националне сукобе, репресивне мере власти и спорне аспекте државне политике потребно је истраживати критички, али исто тако треба узети у обзир документована инфраструктурна и финансијска улагања. Брана и хидроелектрана на Матки, извориште Рашче и развој скопског водовода представљају конкретне материјалне остатке те политике модернизације.
Матка је тако истовремено место очуваног средњовековног наслеђа и један од значајних споменика привредног и инфраструктурног развоја Македоније у међуратном периоду. Манастир Светог Андреје сведочи о средњовековној прошлости клисуре, док брана и хидроелектрана сведоче о процесу модернизације овог простора током постојања Краљевине Југославиjе.
🇲🇰☦️🇷🇸
Анђелкологија Српске задужбине у Р. Македонији Стара Србија и Маћедонија - Ultra HD Српска гробља у Македонији Старосрби СРБИ и српство Македоније Србски комити у Македонија Историја Четничког покрета 1903-1918 Српске традиције у Македонији Старо Куманово / Old Kumanovo Kolan etno SRB Ognjilo Српство у Бугарској Српство у Македонији Удружење за неговање и чување српске баштине "Кајмакчалан" Удружење за заштиту и очување српских споменика у Македонији
