Timočki Božur

04/06/2026

🌿 Poziv mladima iz sela i ruralnih sredina na teritoriji Zaječara🌿
Ako imate ideju kako da unapredite selo, organizujete događaj, radionicu, očistite neki prostor, sačuvate tradiciju, pokrenete kulturne, sportske ili ekološke aktivnosti – možda je ovo prilika za vas.
Timočki Božur je nastao kao inicijativa ljudi poreklom iz Timočke krajine koji danas žive u dijaspori. Nažalost, nismo u mogućnosti da delujemo na terenu koliko bismo želeli, ali verujemo da promene nastaju upravo tamo gde ljudi žive.
Zato želimo da pružimo podršku mladima koji imaju ideju i volju da nešto pokrenu u svom mestu.
Ukoliko postoji zainteresovana grupa mladih, možemo pomoći oko razrade ideje, pisanja predloga projekta, sastavljanja prijave i prikupljanja informacija potrebnih za konkurisanje.
Ne možemo voditi projekat umesto vas, ali možemo pomoći da dobra ideja dobije priliku da zaživi.
Ako poznajete mlade ljude koji bi želeli da se uključe ili imate ideju, javite nam se u poruci.🌿

Kancеlarija za mladе Grada Zajеčara poziva nеformalnе grupе mladih iz ruralnih srеdina sa tеritorijе grada Zajеčara da dostavе prеdlogе inicijativa usmеrеnih na unaprеđеnjе kvalitеta života mladih i razvoj lokalnih zajеdnica.Srеdstva za rеalizaciju odabranih inicijativa ob....

03/06/2026

Pitanje za Zvezdance i stanovnike Timočke krajine:

Da li znate šta je nekada bio seoski zbor?
Da li je postojao u vašem selu i ko je na njemu donosio odluke?
Danas o mnogim stvarima odlučuju opštine, ministarstva i kompanije. A nekada?

Pišite u komentarima šta znate ili šta ste čuli od starijih. 👇

03/06/2026

Ovih dana na društvenim mrežama pojavili su se snimci Malka Golaje na kojima se vide pripremni radovi, kopanje i probijanje puteva.
Ne objavljujemo ovo da bismo širili strah ili paniku, već da bismo zajedno pratili šta se dešava u našem kraju i da bismo imali priliku da postavljamo pitanja.
Svako od nas ima pravo na svoje mišljenje o rudarenju. Ali svi imamo pravo i na potpune informacije o tome kako će takvi projekti uticati na vodu, zemlju, vazduh, poljoprivredu i život ljudi u Timočkoj krajini.
Zbog toga je važno da se razgovara otvoreno i javno.
U nedelju, 7. juna, sa početkom u 16 časova, u Kući slobodnih medija u Zaječaru biće održana ekološka tribina „Protiv rudarenja u Zaječaru i Timočkoj krajini“, u organizaciji pokreta „Mi – Snaga naroda“.
Bez obzira na to da li ste za ili protiv rudnika, važno je da čujete različita mišljenja, postavite pitanja i sami donesete zaključke.
Budućnost našeg kraja ne tiče se samo kompanija i institucija. Tiče se svih nas. 🌿

03/06/2026

Pokret „Mi – Snaga naroda“ organizuje ekološku tribinu pod nazivom „Protiv rudarenja u Zaječaru i Timočkoj krajini“, koja će biti održana u nedelju, 7. juna 2026. godine, sa početkom u 16 časova u Kući slobodnih medija (TC 22.decembar).Izvor: Pokret ,,Mi snaga naroda''Na tribini ć...

31/05/2026

Rio Tinto, Marš za Drinu i da li bi ovakav otpor bio moguć i u Timočkoj krajini kada bi ljudi bili na vreme informisani i povezani?

Kako su meštani i aktivisti zaustavili projekat Jadar

Priča o Jadru počinje početkom 2000-ih, kada je kompanija Rio Tinto u okolini Loznice otkrila velika nalazišta litijuma i bora. Godinama su vršena istraživanja, a projekat je predstavljan kao razvojna šansa za Srbiju.
U međuvremenu, deo meštana Gornjih Nedeljica i okolnih sela prodao je svoja imanja kompaniji, verujući da će rudnik sigurno biti otvoren. Neki su prihvatili ponude jer nisu videli drugu budućnost, dok drugi nisu želeli da prodaju zemlju koju njihove porodice poseduju generacijama.
Kako su informacije o projektu postajale dostupnije, rasla je zabrinutost zbog mogućeg uticaja na vodu, zemlju, poljoprivredu i život ljudi u dolini Jadra. Meštani su počeli da se organizuju zajedno sa naučnicima, ekološkim organizacijama i građanskim inicijativama iz cele Srbije.
Jedan od simbola otpora postao je Marš na Drinu, pešačka akcija kojom su građani skrenuli pažnju na značaj reke Drine i voda koje povezuju čitav kraj. U isto vreme održavani su protesti, tribine i blokade puteva širom Srbije.
Krajem 2021. godine hiljade ljudi izašli su na ulice i puteve tražeći da se projekat zaustavi i da građani imaju pravo da odlučuju o budućnosti svog kraja.
Pod pritiskom javnosti, Vlada Srbije je u januaru 2022. godine poništila prostorni plan za projekat Jadar i obustavila tadašnji postupak realizacije projekta.
Iako borba nije završena i rasprave o Jadru traju i danas, priča iz Gornjih Nedeljica pokazala je da obični ljudi mogu da se organizuju i da njihov glas može da se čuje čak i kada se suoče sa jednom od najvećih rudarskih kompanija na svetu. 🌿

28/05/2026

Zašto je danas Vareš u Bosni važan za ljude iz Timočke krajine i Zvezdana?

Zato što pokazuje kako izgleda kada mali rudarski kraj postane deo velikih interesa stranih kompanija i „zelene tranzicije“. Vareš, mali grad u Bosni i Hercegovini, poslednjih godina doživeo je privredni preporod otvaranjem novog rudnika. Ljudi su se vraćali, otvarali su se poslovi i mnogi su verovali da grad konačno ponovo živi.
Ali danas se u Varešu sve više govori o mogućem zagađenju i povećanom prisustvu olova u krvi kod stanovnika, uključujući i decu. Građani i ekološke organizacije traže odgovore i nezavisna ispitivanja zbog straha da je cena tog „razvoja“ možda mnogo veća nego što je obećavano.
Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da je rudnik u Varešu preuzela kanadska kompanija Dundee Precious Metals — ista kompanija koja danas istražuje zlato i bakar na Homolju i u istočnoj Srbiji, kroz projekte poput Čoka Rakita kod Žagubice.
Zbog toga mnogi ljudi sa razlogom postavljaju pitanje: da li isto čeka i Homolje, Timok i Timočku krajinu?
Protiv ovakvih projekata već godinama se bore građanske i ekološke inicijative poput „Sačuvajmo Homolje“, „Pravo na vodu“, „Eko Istok“ i mnogi lokalni meštani koji pokušavaju da zaštite prirodu, sela i pravo ljudi da odlučuju o svom kraju.
Ako želimo da sačuvamo istočnu Srbiju, važno je da pratimo šta se dešava i kod nas i u drugim delovima Balkana — jer su problemi sve više povezani. 🌿

26/05/2026

Hvala svima koji su potpisali i podržali zahtev za izradu Studije o uticaju rudarskih radova na životnu sredinu na području Čukaru Peki i Malka Golaja.

Dokument sa potpisima je poslat nadležnim institucijama i predstavlja važan korak da se pokaže da ljudi iz našeg kraja prate šta se dešava i da ne pristaju da se odluke donose bez javnosti.

U dokumentu su navedeni podaci o ozbiljnom zagađenju vazduha, zemlje i voda na području Bora i Zaječara, kao i zahtev da se sprovede detaljna i nezavisna procena uticaja novih rudarskih radova. Traži se i javna rasprava kako bi građani imali pravo da učestvuju u odlučivanju o budućnosti svog kraja. 🌿

25/05/2026

Zeleni prelaz preko leđa radničke klase
„Zelena tranzicija“ je prelazak sa energije zasnovane na uglju, nafti i gasu na obnovljive izvore energije poput solarne i vetro energije, kao i električne automobile i nove tehnologije. Međutim, za takvu tranziciju potrebne su ogromne količine bakra, litijuma i drugih ruda, zbog čega se danas širom Balkana otvaraju novi rudnici i istražna polja.

Danas se Balkan nalazi između dve krajnosti — negde dolazi do širenja rudnika i eksploatacije zbog profita velikih kompanija, a negde do zatvaranja rudnika uglja zbog „zelene tranzicije“ i pada isplativosti, pri čemu lokalne zajednice ostaju bez posla, sigurnosti i perspektive.

Timočka krajina danas sve više oseća posledice takvog sistema. Rudnici poput rudnika Soko, Bogovine i drugih decenijama su hranili sela i gradove istočne Srbije, ali ljudi koji tamo žive retko imaju pravo da odlučuju šta će se sa njihovim krajem dalje dešavati.

Dolaskom kineske kompanije Zijin Mining u Boru i Majdanpeku, istočna Srbija postala je deo mnogo šire priče o eksploataciji prirodnih resursa. Širenje rudnika Čukaru Peki, nova istražna polja, pritisak na sela, zagađenje vazduha, zemlje i vode, kao i pokušaji da se projekti sprovode bez ozbiljne javne rasprave, pokazuju koliko profit velikih kompanija postaje važniji od života ljudi.

Ali problem nije samo u Kini ili jednoj kompaniji. Problem je u sistemu koji prirodu, rad i ljude posmatra kao resurs za profit. Balkan danas sve više postaje periferija Evrope — prostor iz kog se uzimaju rude, energija i jeftina radna snaga, dok posledice ostaju lokalnom stanovništvu. Profit odlazi van zemlje, a ljudima ostaju zagađenje, raseljavanje i neizvesna budućnost.

Slični problemi postoje širom Balkana. U Bosni, Rumuniji, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji zatvaranje rudnika dovelo je do siromašenja čitavih gradova i odlaska mladih ljudi. Upravo zbog toga Slovenija danas govori o „pravednoj tranziciji“ — ideji da zeleni prelaz ne sme značiti samo gašenje rudnika, već i zaštitu radnika i lokalnih zajednica kroz nova radna mesta i ulaganja u razvoj regiona.

Zato pitanje rudarenja nije samo ekološko pitanje. To je pitanje toga ko odlučuje o našim rekama, planinama, radu i budućnosti ljudi koji ovde žive. 🌿

24/05/2026

Sutra možete ostaviti svoj potpis!
Lokacija: Nikole Pašića 121 (Bivši A-Mol)
Vreme: 25. maj, od 11h do 15h

Na Malka Golaji, području između našeg Zvezdana, Gamzigrada i Nikoličeva, nedavno je pronađena retka i zaštićena biljna vrsta — velika mužica (Androsace maxima), za koju se dugo verovalo da gotovo nestaje iz Srbije. Ovo otkriće je važno jer pokazuje da naš kraj još uvek čuva dragocene i nedovoljno istražene delove prirode. Takve biljke nisu važne samo za biologe — one govore da je ekosistem još uvek živ i vredan zaštite.
Posebno zabrinjava činjenica da se upravo na tom području planira dalje širenje rudarskih aktivnosti kompanije ZiJin. Zato je važno da se pre bilo kakvih novih radova ozbiljno ispita kakve posledice oni mogu imati po prirodu, vodu, vazduh i život ljudi. Ako već sada postoje podaci o velikom zagađenju vazduha oko rudnika, onda je potpuno razumno tražiti detaljnu studiju uticaja na životnu sredinu i javnu raspravu.
Sutra se u Zaječaru prikupljaju potpisi upravo sa tim ciljem — da pokažemo da postoje ljudi kojima je stalo i koji ne žele da se odluke donose bez javnosti i bez odgovora na važna pitanja. Jer kada jednom izgubimo ovakva mesta i ono što živi na njima, teško ih možemo vratiti. 🌿

Terenskog istraživanja biodiverziteta je sprovela organizacija Eko Istok!