07/05/2025
Na Drugom zasedanju Informbiroa u Bukureštu 28. juna 1948. godine, usled ideoloških nesuglasica između Staljina i Tita, doneta je Rezolucija Informacionog biroa o stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije, kojom je ta partija isključena iz Informbiroa.
U praksi, to je značilo da je Jugoslavija ostala sama u geopolitičkoj areni, jer je do kraja 1948. godine nastupila potpuna ekonomska i politička izolacija Jugoslavije od strane zemalja članica Informbiroa. Sve ovo je uslovilo okretanje Jugoslavije ka zapadnim silama.
Tokom 1949. godine vršena je diplomatska ofanziva u cilju ostvarivanja novih političkih i ekonomskih veza. Tek od leta počinju da pristižu prve, ali nedovoljne tranše kredita sa zapada.
Istovremeno, proces kolektivizacije poljoprivrede se ubrzava donošenjem posebnog zakona. Teret privrednog razvoja u potpunosti je prebačen na seljake, ali ne postepeno, već primenom diktatorskih metoda.
Kombinacijom pritisaka i podsticaja država je pokušala da navede oko 2 miliona seljaka da se priključe nekoj od skoro 6.900 kolektivnih farmi. Međutim, privatni poljoprivrednici pružaju tihi otpor, pa je odaziv priključenju u zemljoradničke zadruge slab.
Ovako uslove koji su prethodili suši 1949. opisuje Uroš Davidović, meteorolog i doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Jugoslavija je već 1951, usled ekstremnih prilika, drastično promenila svoje poljoprivredne politike i sprečila pojavu gladi i druge društvene probleme tokom suše 1952.
Danas, Srbija se nalazi pred još jednim izazovom koji zahteva prilagođavanje. Suše, samo jedna od pojava koje pospešuju klimatske promene, danas su već višestruko češće nego u doba posleratne Jugoslavije.
Kako ćemo se zaštititi od razornih posledica klimatskih promena?
