10/05/2026
РЕКЛИ СУ О НОВОЈ КЊИЗИ:
Проф. др Михаел Антоловић (Педагошки факултет Сомбор):
Захваљујући трудољубивости аутора овог рукописа (…) могуће је на јасан, прегледан и са мноштвом статистичких података поткрепљен начин пратити како се на конкретном примеру послератног развоја Зрењанина одвијао програм свеобухватне социјалистичке модернизације коју су спроводиле југословенске власти. Рукопис показује, истовремено, како је функционисала општинска управа Зрењанина у условима једнопартијског система и како су се на локалном нивоу спроводиле одлуке које су водиле модернизацији привреде, изградњи индустрије, унапређењу пољопривреде, успостављању просветних и културних институција те изградњи система здравствене заштите. Дакле, како су се одвијали сви они процеси који су за мање од три деценије преобразили Зрењанин од невелике варошице у значајно урбано средиште југословенског Баната. У том смислу, Милојевићев рукопис који се сада предаје суду стручне и шире јавности несумњиво представља прворазредно историјско сведочанство без кога практично није могућа реконструкција историје града након Другог светског рата.
Др Миливој Бешлин (Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду):
У питању је важна и изузетно богата реконструкција институционалног и комуналног развоја града која представља одличну изворну основу за даља истраживања и за неке будуће синтезе (…) Уредницима и издавачима припада заслуга што су овом рукопису, дуго скривеном у архивској грађи, дали читљив и научно употребљив облик и што су га уклопили у шире разматрање завичајне историографије о Зрењанину. За научну, али и ширу јавност заинтересовану за прошла збивања, књига се може без резерве препоручити као изворно дело за све који се баве социјалистичком модернизацијом, урбаним студијама, историјом локалне самоуправе, али и као добар пример како се архивски извор може успешно претворити у релевантну научну публикацију. Рукопис „Kако се градио Зрењанин (1944–1969)” Владимира Милојевића који су крајње професионално приредили др Филип Kрчмар и Душан Јуванин, представља један од незаобилазних радова за разумевање трансформације Зрењанина из „осредње војвођанске варошице” у значајан и модеран привредни, културни и друштвени центар Војводине у доба југословенског самоуправног социјализма.
Др Александар Хорват (Музеј Војводине):
Због чега нам је ова књига данас корисна и интересантна, и због чега је потребно да се појави пред читалачком публиком? На њу се можемо реферисати као на прворазредни историјски извор, јер нам доноси бројне чињенице, информације и статистике, чиме отвара простор за историографску валоризацију епохе на примеру једног града и историјског периода који често измиче пажњи историчара. Такође, књига нам је значајна у ширем контексту када је реч о односу према наслеђу антифашизма и социјалистичког самоуправљања у данашњем српском друштву. Зрењанин је као презиме постао симбол антифашистичког отпора у рату, а у миру назив града и, опет, симбол – овога пута модернизације и индустријализације у социјалистичког Југославији, Србији и Војводини. Можда је управо због његове двоструке симболике и снажног наслеђа које носи, то име постало непожељно у одређеним политичким и друштвеним круговима, унутар којих се, на први поглед зачудном и упорном регресијом, инсистира на промени назива града. Верујемо да враћање у прошлост, у овом случају, служи како се не би одговарало на непријатна питања садашњости, у првом реду на питање о томе како Зрењанин изгледа и где се налази данас, а где је био и који статус је уживао у период социјалистичке Југославије?
Povodom 80 godina od promene naziva našeg grada iz Petrovgrada u Zrenjanin i 60 godina od objavljivanja istoimene kapitalne monografije.
