09/06/2026
ЗАШТО ШЕСТИ ЈУН НИЈЕ РОЂЕНДАН ГРАДА НА БЕГЕЈУ
"Велики Бечкерек није настао 6. јуна 1769. године. Нити су тада у њему „започели модерно доба и нагли развој града“. Ово насеље се у изворима помиње још у XIV веку, а у првој половини XV века већ има статус трговишта (oppidum) и налази се у поседу српских деспота, који су га држали као вазали угарских краљева. Знатно већи административни и привредни значај Бечкерек добија у доба османске власти у Банату, када га Мехмед-паша Соколовић претвара у вакуф. Упркос ратним разарањима током Банатског устанка 1594. године, варош се у време турске власти развијала захваљујући вакуфским повластицама и положају седишта нахије, а једно време и засебног санџака. То је, свиђало се некоме или не, једна од стварних прекретница у историји града.
Оно што је царица Марија Терезија дала Бечкереку 1769. године није био статус слободног краљевског града, него статус привилегованог трговишта. То јесте било административно важно, али је било далеко испод статуса слободних краљевских градова који су за време њене владавине добили Нови Сад, Сомбор и Суботица. Дакле, није реч о „рођењу града“, него о једној несумњиво корисној, али ограниченој камералној привилегији у оквиру хабзбуршке управе. А ако већ говоримо о „модерном добу“, онда би требало испричати и наставак приче. Само десет година касније, 1779, цивилни Банат (дакле територије које нису биле укључене у Војну границу, где је спадао и Бечкерек) инкорпориран је у Краљевину Угарску, а убрзо потом камерална земља навелико је продавана властели и другим приватним купцима, од којих су многи тако постали племићи и велепоседници. Значајан део сељаштва потпао је под власт велепоседника и систем феудалних обавеза. Те велепоседнике је српски народ у хабзбуршком Банату називао спахијама, исто као што је у османско доба називао турске тимарнике. То је тај „модерни“ поредак — само десет година пре Француске револуције и двадесет пет година пре Српске револуције.
Зато називати 6. јун рођенданом Зрењанина и почетком модерног доба у граду је бајка коју су за дневнополитичке потребе измаштали војвођанерски хабзбургоносталгичари, а не озбиљна локална историја."
професор др Александар Иванов, историчар (Велики Бечкерек, Петровград, Зрењанин)
