29/08/2026
NEZADOVOLJSTVO PREMA MENI – VREME JE DA KAŽEM OTVORENO
Posle 22 godine rada na promociji Nikole Tesle kroz Tesla Science Foundation (TSF) i Tesla Science Foundation Serbia, mislim da je konačno došlo vreme da otvoreno kažem ono što sam godinama prećutkivao.
Tokom više od dve decenije, kroz naše konferencije, susrete, projekte i aktivnosti, nagradio sam medaljama, plaketama i drugim priznanjima na hiljade ljudi. Mnogima od vas nisam samo uručio priznanje – lično sam pomagao da pripremite svoje radove, prezentacije i nastupe, da ih što bolje predstavite i da izgledaju dostojno događaja na kojima su učestvovali.
Mnogima sam otvarao vrata koja su im ranije bila zatvorena.
Tokom tih godina uradili smo i nešto što se često zaboravlja: poslali smo više od 1.000 pozivnih pisama ljudima iz različitih zemalja za učešće na našim programima u Sjedinjenim Američkim Državama, a pomogli smo i u procesu dolaska za više od 300 ljudi koji su dobili američke vize.
Važno je da se ovo pravilno razume: mi nikome nismo mogli da garantujemo niti da „obezbedimo“ američku vizu. Odluku o izdavanju vize donosi isključivo američki konzularni službenik. Naš deo posla bio je da pripremimo i pošaljemo zvanično pozivno pismo, potvrdu učešća i druge informacije koje mogu da dokumentuju stvarnu svrhu njihovog dolaska.
Ali i taj posao zahteva vreme, odgovornost, kontakte, pripremu dokumentacije i veliki broj telefonskih razgovora i poruka. Za mnoge od vas to je bilo prvi put da imaju zvaničan poziv organizacije iz Sjedinjenih Američkih Država.
I ono što me posebno boli jeste što su pojedinci vremenom počeli da se ponašaju kao da je naša obaveza da ih pozovemo, da im pomognemo oko vize, da ih predstavimo, da im obezbedimo mesto u programu i da im ponovo i ponovo pružamo promociju.
Nije bila naša obaveza. Bila je to naša dobra volja i pomoć koju smo pružali zato što smo želeli da vam pomognemo.
Svim učesnicima naših konferencija i susreta davali smo priznanja za učešće. Brojnim institucijama i gradovima poklonili smo Tesline biste – ukupno 34 – kao i 12 reljefa za zgrade, pored velikog broja drugih predmeta i materijala posvećenih Nikoli Tesli.
Iza svega toga stajale su godine rada, organizacije, putovanja, telefonskih razgovora, sastanaka, molbi, dogovora i ličnih odricanja.
I sada, posle svega toga, slušam nezadovoljstvo pojedinaca koji smatraju da nisam dovoljno uradio za njih lično.
Zato želim da ovo kažem potpuno jasno:
Niko od vas nije imao pravo na moju pomoć.
Pomoć je bila moja dobra volja.
Sve što smo moji saradnici i ja radili, radili smo VOLONTERSKI. Niko od nas za taj rad nije primao platu. Naprotiv, mnogo p**a smo svoje vreme, energiju i sopstveni novac ulagali kako bi drugi mogli da predstave svoje knjige, umetnost, istraživanja, projekte i dostignuća.
Dok ste vi radili svoje poslove, vodili svoje firme i zarađivali za svoj rad, mi smo odvajali svoje vreme i novac da bismo vama omogućili dodatnu promociju.
I mnogi od vas su tu mogućnost veoma dobro iskoristili.
Neki su dobili priznanja.
Neki su dobili promociju.
Neki su zahvaljujući tim kontaktima otvorili nova vrata.
Neki su svoj rad predstavili na mestima na kojima ranije nisu imali priliku da budu.
I neki su od svega toga sasvim opravdano imali i finansijsku korist.
Nikada mi to nije smetalo.
Naprotiv – bio sam srećan kada sam mogao nekome da pomognem.
Ali ono što ne prihvatam jeste da se dobrota počne smatrati obavezom.
Još manje prihvatam da čovek kome ste godinama pomagali na kraju bude napadnut zato što navodno nije uradio dovoljno.
Godinama sam se objašnjavao.
Godinama sam pokušavao da svakome izađem u susret.
Godinama sam slušao šta još treba, šta još može, ko još treba da bude pozvan, ko treba da dobije više vremena, više prostora i više promocije.
A najbolji primer je poslednja konferencija u New Yorku, u hotelu New Yorker.
Planirano je bilo da učestvuje oko 30 ljudi.
Na kraju ih je bilo oko 80.
Zašto?
Zato što nismo želeli nikoga da izostavimo.
Pojedini učesnici su tražili dodatno vreme, više predstavljanja i više načina da budu uključeni u program. I to smo, koliko god smo mogli, omogućavali.
Sve sam to prihvatao pod ogromnim pritiskom.
A onda su, umesto zahvalnosti, počeli napadi.
I tu sam rekao – DOSTA.
Neću više da se objašnjavam.
Neću više da dokazujem šta sam uradio.
Neću više da molim bilo koga da razume koliko je rada stajalo iza svega.
A posebno neću više pomagati ljudima koji su moju pomoć prihvatali godinama, a onda odlučili da me napadaju zato što nisu dobili još više.
Neki od tih ljudi bili su mi čak i prijatelji.
Njima sam možda pomagao više nego drugima.
I upravo zato je njihovo ponašanje bilo još bolnije i razočaravajuće.
Čovek može da zaboravi šta ste za njega uradili. Ali ja neću zaboraviti kako se prema meni ponašao kada više nije dobijao ono što je želeo.
Zato sam odlučio da se povučem iz ličnog odlučivanja o učesnicima.
Od sada nema više ličnih molbi, telefonskih poziva, poruka i objašnjavanja.
Sve je predato komisiji.
Ko želi da učestvuje, neka pošalje svoj rad komisiji.
Ko ispunjava uslove, biće razmatran.
Ko ne ispunjava uslove, neće biti izabran.
I tu se moja uloga završava.
Konkurs je više p**a objavljen, a prijave treba slati isključivo na:
[email protected]
Molim vas da me ne pozivate telefonom i da mi ne šaljete privatne poruke u vezi sa izborom učesnika. Na takve pozive i poruke više neću odgovarati.
Nemam više potrebu da se bilo kome pravdam.
Posle 22 godine rada, mislim da sam to pravo zaslužio.
Ako neko smatra da nisam dovoljno uradio – u redu.
Sada će imati priliku da sam pokaže šta može da uradi.
Ako neko misli da je mogao bolje – neka izvoli.
Ako neko misli da je mogao više da pomogne – neka pomogne.
Ako neko misli da može bolje da organizuje – vrata su otvorena.
Ja sam svoje vreme, energiju i znanje davao više od dve decenije.
Bez plate.
Bez ugovora.
Bez garancije da će iko reći hvala.
I često uz velika lična odricanja.
Zato više ne prihvatam da me bilo ko proziva zato što nisam uradio dovoljno.
Nisam dužan nikome ništa.
Sve što sam uradio – uradio sam zato što sam verovao u Nikolu Teslu i zato što sam želeo da pomognem ljudima.
Onima koji su to cenili – hvala.
Onima koji nisu – takođe hvala, jer ste me naučili važnu lekciju:
Ne mora svako kome otvorite vrata da bude deo vašeg života.
Nadam se da će uskoro neko drugi preuzeti organizaciju i uspeti da zadovolji sva očekivanja i apetite.
A vi ćete i dalje imati svoja priznanja, medalje, plakete, fotografije, kontakte i uspomene na ono što smo zajedno radili.
I možda ćete jednog dana, kada se sve malo udalji, sami sebi postaviti pitanje:
Da li je Nikola zaista uradio premalo za nas – ili smo mi očekivali previše od čoveka koji nam je 22 godine pomagao potpuno dobrovoljno?
Ja na to pitanje više neću odgovarati.
Moje vreme je dragoceno i od sada želim da ga posvetim onima koji iskreno žele da rade na promociji Nikole Tesle, a ne onima koji žele još jedno priznanje, još jednu fotografiju ili još malo pažnje.
Nikolu Teslu ćemo nastaviti da promovišemo.
To je ono zbog čega smo sve ovo i počeli.
A sve ostalo – prepustiću drugima.
Svima vam želim mnogo uspeha u daljem radu.
Nikola Lonchar / Никола Лончар
President / Founder
Tesla Science Foundation
