https://www.facebook.com/107730032243762/

Psihosocijalno savetovalište za mlade Vrnjačka Banja, Kraljevačka bb, Vrnjacka Banja (2026)

10/07/2023

Stadijum kasne adolescencije traje od 18. do 26. godine. U ovom stadijumu psihološki razvoj je gotovo završen iemocionalna stabilnost je veća. U ovoj fazi razvija se i jasan seksualni identitet. Adolescenti sui okrenuti ka ozbiljnim vezama i razvijaju kapacitete za nežnu i senzualnu ljubav. Mladi se, u ovom periodu, obično vraćaju porodici, shvatajući da im roditelji mogu biti najbolji prijatelji. Menja se sistem vrednosti, a odnosi unutar vršnjačke grupe se zamenjuju individualnim prijateljstvima.

EU u Srbiji
UNDP Serbia
Regional Programme on Local Democracy in the Western Balkans

,

Ovaj post objavljen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog posta isključiva je odgovornost Udruženja Šansa i Udruženja Psihoport i nužno ne izražava stavoveEU niti UNDP-a.

09/07/2023

Stadijum srednje adolescencije traje od 15. do 18. godine. U ovom periodu adolescenti su okupirani svojim fizičkim izgledom i veruju da i drugi to čine. Ispoljavaju izraženu zainteresovanost za sopstvenu seksualnu aktivnost. Postizanje nazavisnosti u ovom uzrastu je naročito važno. Adolescenti u ovom periodu eksperimentišu sa alkoholom, cigaretama, supstancama i seksualnim aktivnostima. Ovo je stadijum kada prijatelji predstavljaju “sve” za jednog adolescenta.

EU u Srbiji
UNDP Serbia
Regional Programme on Local Democracy in the Western Balkans

,

Ovaj post objavljen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog posta isključiva je odgovornost Udruženja Šansa i Udruženja Psihoport i nužno ne izražava stavoveEU niti UNDP-a.

08/07/2023

Stadijum rane adolescencije traje od 12. do 15. godine. U ovom uzrastu dešavaju se brze telesne promene što utiče na sliku adolescenta o sebi. Pažnja i fokus se sa roditelja preusmeravaju na prijatelje. Razvija se seksualna zainteresovanost, ali je fokus na sopstvenom telu, a ne na suprotnom polu. Adolescenti ispoljavaju tzv. acting-out ponašanja, postaju anksiozni zbog nedovoljno iskustva i nesposobnosti da se suoče sa problemima.

EU u Srbiji
UNDP Serbia
Regional Programme on Local Democracy in the Western Balkans

Ovaj post objavljen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog posta isključiva je odgovornost Udruženja Šansa i Udruženja Psihoport i nužno ne izražava stavoveEU niti UNDP-a.

07/07/2023

Adolescencija je period najburnijih promena u životu jedne osobe.

Adolescencija obuhvata period od 12. do 26. godine života i obuhvata tri stadijuma – rani, srednji i kasni stadijum.

Svaki od ovih stadijuma nosi sa sobom specifičnosti i izazove, u kojima je mladima potrebno dosta strpljenja i razumevanja od strane odraslih, a ponekad i njihova pomoć.

EU u Srbiji
UNDP Serbia
Regional Programme on Local Democracy in the Western Balkans

Ovaj post objavljen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog posta isključiva je odgovornost Udruženja Šansa i Udruženja Psihoport i nužno ne izražava stavoveEU niti UNDP-a.

06/07/2023

Adolescencija je doba između odrasle dobi i detinjstva. Tinejdžeri su često zbunjeni oko svoje uloge i rastrzani su između odgovornosti odrasle osobe i svojih želja kao dece. Oni imaju tendenciju da se osećaju previše emocionalno i da za to krive hormone. Delimično to i jeste istina. Međutimpostoji i deo na koji se može uticati.

Neki od načina su sledeći:

- Pomoći im da razumeju svoja osećanja i osećanja drugih ljudi.

- Pomoći im da nauče kako da komuniciraju sa drugima, da nauče da rešavaju konflikte ili se obraćaju za pomoć.

- Pomoći im da nauče da sarađuju, rešavaju probleme, donose odluke i preuzimaju odgovornost za svoj život.

- Pomoći im da nauče da postavljaju ciljeve u životu.

- Pomoći im da razviju kvalitetan i moralan sistem vrednosti.

EU u Srbiji
UNDP Serbia
Regional Programme on Local Democracy in the Western Balkans

Ovaj post objavljen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog posta isključiva je odgovornost Udruženja Šansa i Udruženja Psihoport i nužno ne izražava stavoveEU niti UNDP-a.

05/07/2023

Nekoliko činjenica o mentalnom zdravlju.
1. Anksioznost je najprisutniji tip mentalnog poremećaja. Četvrtina stanovništva pati od nekog od oblika anksioznosti.
2. Depresija je druga po rasprostranjenosti u svetu kada je reč o mentalnim poremećajima.
3. Polovina od ukupnog broja hroničnih mentalnih poremećaja nastaje pre 14. godine.
4. Od mentalnih poremećaja češće oboljevaju osobe ženskog pola.
5. Više od polovine odraslih doživljava mentalna oboljenja ličnim neuspehom i krivi sebe zbog njih – što je pogrešno!
6. Mentalno zdravlje nije samo u glavi, već se odražava na čitavo telo.
7. Oporavak je moguć uz odgovarajući tretman i puno uvažavanje stanja u kome se osoba nalazi.
Oporavak nekada podrazumeva pažljivu upotrebu lekova, uz konsultaciju sa lekarom naravno. Nekada podrazumeva individualno savetovanje i psihoterapiju, nekada grupnu. Nekada promenu životnih stilova ili životnog konteksta. Najučinkovitije je kada se kombinuje više različitih tretmana.
Stigma i diskriminacija udaljavaju osobu sa mentalnim poremećajem od traženja stručne pomoći.
Mentalno zdravlje i razgovor treba da budu dostupni svima!

EU u Srbiji
UNDP Serbia
Regional Programme on Local Democracy in the Western Balkans

Ovaj post objavljen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog posta isključiva je odgovornost Udruženja Šansa i Udruženja Psihoport i nužno ne izražava stavove EU niti UNDP-a.

04/07/2023

Kada vas je neko poslednji put pitao kako ste?
Ko vas je poslednji put pitao kako ste?
Kada ste poslednji put sami sebe to pitali?
Upitajte bar sebe. Promislite o tome, a potom šta još možete da uradite da se osećate bolje i još bolje 😊

EU u Srbiji
UNDP Serbia
Regional Programme on Local Democracy in the Western Balkans

Ovaj post objavljen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog posta isključiva je odgovornost Udruženja Šansa i Udruženja Psihoport i nužno ne izražava stavove EU niti UNDP-a.

03/07/2023

Sve češće u modernoj psihologiji se može čuti podela na tzv. zdrave (funkcionalne) i nezdrave (disfunkcionalne) emocije. Zdrave emocije su one koje nam pomažu da ostvarimo svoje ciljeve, dok nas nezdrave emocije ometaju u dostizanju željenih ciljeva. Nezdrave emocije su: anksioznost, panika, bes, depresivnost, krivica, stid, mržnja, osećanje manje vrednosti, itd. Kada osoba nauči da vlada svojim emocijama ona stiče trajno samopouzdanje.
Nezdrave emocije se u odnosu na zdrave razlikuju po:
- intenzitetu afekta (nezdrave su intenzivnije, na primer bes i mržnja),
- trajanju (nezdrave emocije duže traju dok su zdrave prolazne),
- kognitivnoj komponenti (u osnovi nezdravih emocija je iracionalan način razmišljanja, a u osnovi zdravih racionalan) i
- bihejvioralnim odgovorima (nezdrave emocije vode disfunkcionalnim ponašanjima).
U zavisnosti od toga kako razmišljamo o događajima koje smo procenili kao negativne, možemo reagovati na dva načina: na zdrav način (ispoljavanjem negativnih emocija) i na nezdrav način (ispoljavanjem nezdravih emocija). Cilj psihosocijalne pomoći i psihoterapije jeste da pomogne klijentima da reaguju negativnim, ne nezdravim emocijama na negativne događaje i da nauče da prihvate svaku svoju emociju.

EU u Srbiji
UNDP Serbia
Regional Programme on Local Democracy in the Western Balkans

Ovaj post objavljen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog posta isključiva je odgovornost Udruženja Šansa i Udruženja Psihoport i nužno ne izražava stavove EU niti UNDP-a.

02/07/2023

Kada osoba nauči da vlada svojim emocijama ona stiče trajno samopouzdanje.
Emocije predstavlјaju subjektivno reagovanje na spolјašnju stvarnost. One obuhvataju celokupnost unutrašnjih i spolјašnjih telesnih promena i svesnih doživlјaja.
U psihologiji tradicionalna je podela na pozitivne i negativne emocije. Pozitivne emocije su radost, zadovoljstvo, osećanje sigurnosti itd., dok su negativne emocije ljutnja, tuga, razočaranje, strah, kajanje, nezadovoljstvo itd. Emocije, zapravo, same po sebi nisu ni negativne ni pozitivne, već predstavljaju naše reakcije na događaje u svetu ili u nama samima, koje procenjujemo kao dobre (pozitivne) ili loše (negativne) po nas.
Negativne emocije, kao što su tuga, strah, ljutnja itd. su bazične ljudske emocije i to su zdrave emocije koje predstavljaju naš odgovor na okolnosti koje procenjujemo kao negativne. Bilo bi sasvim iracionalno kada bismo na okolnosti koje procenjujemo kao pozitivne reagovali negativnim emocija ili kada bismo bili u potpunosti ravnodušni.

EU u Srbiji
UNDP Serbia
Regional Programme on Local Democracy in the Western Balkans

Ovaj post objavljen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog posta isključiva je odgovornost Udruženja Šansa i Udruženja Psihoport i nužno ne izražava stavove EU niti UNDP-a.

01/07/2023

Samopoštovanje se ne može izgraditi preko noći. Za sve treba vremena i istrajnosti u ulaganju napora iz dana u dan.
Da bi se uspostavilo pravo samopoštovanje, potrebno je usredsrediti se na svoje uspehe, zaboraviti na neuspehe i životne negativnosti.

Saveti za podsticanje i razvijanje samopoštovanja:
- Razvijaj i neguj odgovornost prema sebi i drugima.
- Budi najbolji u onome što radiš.
- Radi na razvoju i praktikovanju samokontrole.
- Budi ljubazan.
- Razvijaj empatiju.
- Misli i na druge.
- Razvijaj poverenje u sebe, u druge, u svet koji te okružuje.

EU u Srbiji
UNDP Serbia
Regional Programme on Local Democracy in the Western Balkans

Ovaj post objavljen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog posta isključiva je odgovornost Udruženja Šansa i Udruženja Psihoport i nužno ne izražava stavove EU niti UNDP-a.

30/06/2023

Mika Antić je rekao: “Stići će samo onaj koji ide.”
Da bismo rasli, moramo da se krećemo!

EU u Srbiji
UNDP Serbia
Regional Programme on Local Democracy in the Western Balkans

Ovaj post objavljen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog posta isključiva je odgovornost Udruženja Šansa i Udruženja Psihoport i nužno ne izražava stavove EU niti UNDP-a.

29/06/2023

“Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh!”
Način na koji pojedinac doživljava sebe, važan je deo ličnosti, posebno jer je slika o sebi povezana s percepcijom drugih osoba, situacija i pogleda na svet. Taj se koncept u savremenoj psihologiji naziva pojam o sebi (takođe i self-koncept, samopoimanje), a opisuje skup svih važnih informacija, stavova i verovanja koje osoba ima o sebi. To je mentalna reprezentacija vlastite ličnosti, koja se razvija kroz iskustva sa okolinom. Pojam o sebi je dinamičan, odnosno podložan promenama u skladu sa novim iskustvima i područjima delovanja osobe, te mišljenjima drugih poput roditelja, učitelja ili vršnjaka.
Tesna je veza između samopoštovanja i uspešnosti. To znači da je jedan od glavnih uzroka uspeha ili neuspeha pojedinca povezan sa vrednovanjem sebe.
Istraživanja su pokazala da između jedne trećine i jedne polovine adolescenata, posebno mlađih, ima nisko samopoštovanje. Iako se u mnogo slučajeva ono stabilizuje u kasnijim godinama, nisko samopoštovanje ne treba ignorisati s obzirom na to da je povezano s maloletničkom delinkvencijom, razvojem anoreksije, depresijom, samo-povređivanjem, a u ekstremnim situacijama i suicidom. Dalje, povezanost je pronađena i između lošijeg akademskog uspeha, prevremenog prekida školovanja, zloupotrebe alkohola i opojnih sredstava, zavisnosti i neodgovornog seksualnog ponašanja.

EU u Srbiji
UNDP Serbia
Regional Programme on Local Democracy in the Western Balkans

Ovaj post objavljen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog posta isključiva je odgovornost Udruženja Šansa i Udruženja Psihoport i nužno ne izražava stavove EU niti UNDP-a.

Psihosocijalno savetovalište za mlade Vrnjačka Banja

10/07/2023

09/07/2023

08/07/2023

07/07/2023

06/07/2023

05/07/2023

04/07/2023

03/07/2023

02/07/2023

01/07/2023

30/06/2023

29/06/2023

Address

Website

Alerts

Contact The Organization

Shortcuts

Share

Category