01/04/2026
REKTORAT NIJE KRIMINALNI BRLOG, NEGO POSLEDNJA UČIONICA SLOBODE
Kad vlast više nema odgovor, ona šalje policiju, kamere i režimske megafone. Baš to se vidi na današnjoj naslovnoj Nove: tema nije ni red, ni zakon, ni pravda. Tema je pokazna vežba sile nad Univerzitetom. Na vrhu naslovne su tekstovi o organizovanom upadu u Rektorat, pritisku na rektora Vladana Đokića, saopštenju advokata da nije pronađeno ništa što bi bilo predmet krivičnog dela, kao i protestima građana i novinara zbog nasilja i policijskog prisustva.
I tu je cela slika ove države u jednoj sceni:
kad nemaju dokaz, prave spektakl.
Kad nemaju argument, dovode uniformu.
Kad nemaju istinu, puštaju kamere da glume istinu.
Jer da je stvarno bilo nečega, ne bi morali da prave predstavu za javnost. Ne bi danima pumpali atmosferu, gurali tabloide i crtali mete po ljudima. Na naslovnoj stoji i da je advokat rektora rekao da nije pronađeno ništa što je predmet krivičnog dela, što je suština cele ove blamaže: puno buke, puno pritiska, a malo ili nimalo sadržaja.
Ovo više nije borba protiv neke navodne nezakonitosti. Ovo je borba protiv svakoga ko još nije naučio da ćuti. Zato je Rektorat važan. Ne zbog zidova. Ne zbog kancelarija. Nego zato što je ostao jedno od retkih mesta gde vlast još ne može baš sasvim komotno da uđe, pljune po pameti i izađe kao pobednik.
A kad režim krene na Univerzitet, on ne ide samo na profesore i studente. On ide na samu ideju da čovek sme da misli svojom glavom. Zato je strašno važno što su se oko te priče okupili ljudi. Zato je važno što naslovna beleži blokadu Ulice kralja Milana, proteste novinara i prisustvo policije. To znači da još ima živih ljudi koji razumeju šta se ovde brani. Ne brani se jedna zgrada. Brani se granica ispod koje društvo ne sme da padne.
Posebno je ogavno što se sve to odvija uz poznatu režimsku horsku pratnju. Dok jedni pretresaju, drugi prete. Na istoj naslovnoj stoji i izjava Darka Glišića da roditelji ne upisuju decu na “blokaderske fakultete”, uz monstruoznu formulaciju o devojci “u kovčegu”. To više nije politika. To nije ni polemika. To je jezik moralnog raspada. Kad vlast dođe dotle da mrtvima maše kao propagandnim rekvizitima, onda ne gledamo snagu. Gledamo trulež.
A sa druge strane ide standardna predstava vrhovnog tumača svega i svačega. Na naslovnoj među najčitanijima stoji i vest da se Vučić hitno uključio na Informer, vređao građane ispred Rektorata i govorio o izborima “do Vidovdana ili do kraja godine”. To je taj stari trik: napravi požar, pa onda istrči pred kamere da objasni kako jedini zna gde je voda. Samo što narod više nije toliko glup da ne vidi ko drži upaljač.
Najbedniji deo cele priče je što se sve radi pod firmom države, a zapravo služi partijskom preživljavanju. Nije cilj da se građani zaštite. Cilj je da se pošalje poruka:
“Vidite šta radimo onima koji se ne savijaju.”
To je poruka studentima. To je poruka profesorima. To je poruka novinarima. To je poruka svakom čoveku koji još misli da obraz nije staromodna stvar.
Ali postoji jedan problem za takve režime.
Strah radi neko vreme.
Batina radi neko vreme.
Tabloid radi neko vreme.
Ali kad ljudi jednom počnu da brane ono što je dostojanstvo, onda mašinerija krene da zapinje.
Jer narod možeš da zamoriš.
Možeš da ga uplašiš.
Možeš da ga zavadiš.
Ali ne možeš zauvek da ga ubediš da je fakultet neprijatelj, da je rektor kriminalac, da je student opasnost, a da su batina i kamera — demokratija.
Ne, nisu.
Ovo što gledamo je režim koji se više ne oslanja na autoritet, nego na upad. Ne na poštovanje, nego na zastrašivanje. Ne na institucije, nego na demonstraciju moći. A to je uvek znak slabosti, nikad snage.
Zato danas pitanje nije samo šta su tražili u Rektoratu.
Pitanje je: šta će sutra tražiti u našim glavama?
Jer ko navikne da silom ulazi u Univerzitet, vrlo brzo poželi da silom uređuje i društvo, i istinu, i budućnost.
I baš zato ova priča nije priča samo o Beogradu.
Ovo je priča o svima nama.
O tome da li ćemo pristati da živimo u zemlji u kojoj je znanje sumnjivo, mladost problem, a poslušnost jedina preporuka.
Ne biva.
I neka dobro zapamte:
možeš poslati policiju na vrata Rektorata,
možeš poslati tabloide na čoveka,
možeš poslati strah u svaki hodnik —
ali ne možeš zauvek zaključati ideju da ljudi zaslužuju slobodu, dostojanstvo i državu koja ne liči na raciju.
OBRAZ I OTPOR 🔴 N.T.
