13/09/2026
Из "тунела смрти" Бродар код Вишеграда, половином септембра 1992. године, успјело се извући седам од 11 заточених бораца ВРС, чији је камион претходно погођен ПАМ-ом па су спас покушали наћи у тунелу. То су Микајло Шимшић из Вишеграда, Жарко Токовић из Рудог, Сретен Божовић из Рудог, Бранислав Папоњак из Рудог, Слађан Симић из Вишеграда (1968–1994, погинуо у борбама код Горажда), Славољуб Бубањa из Пријепоља (1963+1993, погинуо у Доловима код Рудог) и Станко Маћашев, добровољац из Лазаревца. Издржали су деветодневну тортуру, али се нису хтјели предати. Десетог дана, подијељени у двије групе, искористили су небудност непријатеља, који их је држао на нишану и под унакрсном ватром метака и бомби са оба улаза, под окриљем ноћи отишли су према Дрини, а онда у брда.
Командир муслиманске јединице која је држала тунел под опсадом, и гранатама и бомбама убила четворицу заточених Срба, звао се Ахмед Сејдић, а командир групе која је са ПАМ-ом пуцала са стијене Викторија на кола хитне помоћи и возила која су кренула заточеним Србима у помоћ био је Бекто Гацко. Они су на цести, пред улазом у Тунел, побили медицинско особље, докторицу Стојану Јојовић (1960) и медицинску сестра Љубицу Кастратовић (1947) из Рудог, у обиљеженом возилу хитне помоћи, док су путовале да пруже помоћ рањеним борцима. Злочин никад не застарјева.
Подсјећамо, од посљедица задобијених рана у тунели су преминули Владан Гавриловић (1966) и Милован Лучић (1964), док је тешко рањени Новак Арсић (1966) извршио самоубиство да не би био на терету осталим саоборцима. Стеван Панић (1964) није напустио тунел, јер није хтио оставити погинулог друга, а након заробљавања је мучен и убијен.
У покушају деблокаде тунела, на брду изнад тунела, погинула су још четворица бораца ВРС Жарко Милошевић (1950), Петроније Туба (1959), Видоје Јагајић (1973) и Боривоје Мићевић (1957).
На слици су тројица од седморице преживјелих: Жарко Токовић, Станко Маћашев и Микајло Шимшић, снимљени јуче пред тунелом Бродар.
