Ekološko udruženje Avalon

23/06/2026

KANADSKI GRADIĆ PRIZNAO DRVEĆE KAO ŽIVA BIĆA SA PRAVIMA

U jednom malom gradiću zapadno od Montreala desilo se nešto što na prvu zvuči kao bajka, a zapravo je vrlo ozbiljna odluka: opština Terrasse-Vaudreuil u Kvebeku zvanično je priznala drveće kao živa bića koja imaju svoja prava.
Ne kao dekoraciju u parku.
Ne kao “zelenu površinu”.
Ne kao nešto što stoji dok nekome ne zatreba parcela.
Nego kao živa bića koja imaju pravo na život, prirodan rast, integritet i obnovu. Odluka je usvojena 9. juna i, prema pisanju kanadskih medija, riječ je o prvoj opštini u Kvebeku i Kanadi koja je podržala Univerzalnu deklaraciju o pravima drveta.
Gradonačelnik Michel Bourdeau rekao je da drvo “diše, živi, uzima vodu” i štiti ljude od brojnih opasnosti. Najvažnije je, kaže, da u borbi protiv klimatskih promjena imamo saveznika kojeg često potcjenjujemo: drveće. “Naš najveći saveznik su stabla”, poručio je.
Ova odluka ne znači samo lijepu simboliku. Gradić planira preispitati postojeće propise kako bi drveće bilo bolje zaštićeno ili zamijenjeno kada se mora posjeći, a najavljuju i nove programe sadnje i zaštite krošnji.
Možda ovo nekome zvuči pretjerano. Ali živimo u svijetu u kojem firme imaju pravni status i prava, iako nisu žive. Pa zašto bi onda bilo čudno da pravo na zaštitu dobije nešto što diše, raste, hladi gradove, čuva vodu, daje dom pticama, hrani zemlju i produžava naš život?
Možda je ovo priča o jednom drvetu.
A možda je priča o tome da konačno učimo da nismo sami na svijetu.
Drveće nije ukras. Drveće je infrastruktura života. foto : aleksandar3funovic

12/06/2026

Хранилица за птице у Вршцу на Војничком тргу, иза зграде 13а.

Између октобра и априла природне хране је мало, а због хладноће је птицама потребна енергетски "јача" хранa.

На хранилицу је најбоље износити сирове семенке сунцокрета, неољуштене, непечене, неслане, јер садрже масти, важне за преживљавање мразева. Када није хладно може се давати сирова пшеница.

Не давати хлеб, пецива и друге индустријске производе који садрже соли, адитиве, конзервансе, вештачке боје...

Хранилицу ће користити 15-так врста птица - пар врста сеница, пољски врабац и врабац покућар, зеба и зелентарка, штиглић, бргљез, две врсте детлића, голубови.

Позивамо становнике Војничког трга и околине да износе храну. Мало ваше пажње и бриге птице ће сигурно наградити лепом песмом.

Хранилицу је направило и поставило Природњачко друштво „Геа“, средствима од лименки и продајом календара.

Детаље можете прочитати на нашем сајту - https://www.gea.org.rs/postavljena-hranilica-za-ptice/

12/06/2026

Povodom najavljenih radova na lokalitetu Spomen-parka „Slobodište“ u Kruševcu, Udruženje arhitekata Srbije (UAS) saopštilo je da se radi o prostoru izuzetne memorijalne i kulturne vrednosti koji mora biti sačuvan u svom izvornom obliku. U saopštenju koje je usvojio Upravni odbor UAS-a navodi se da ovakvi poduhvati, zbog svog nacionalnog značaja, moraju biti predmet šire javne rasprave i stručnog sagledavanja pre donošenja bilo kakvih odluka.

Saznajte više na našem sajtu. 🔗 Link u komentarima👇

27/05/2026

Duboka Bara u opštini Dimitrovgrad, jedno od staništa strogo zaštićene vrste vodozemca – Burešovog dugonogog velikog mrmoljka – gotovo je sasvim uništeno radovima na izgradnji solarne elektrane „Brebex“, upozoravaju ekološka udruženja Jerma i Polekol i naučnici. Burešov dugonogi veliki mrmoljak živi na svega nekoliko mesta u Srbiji, a stručnjaci alarmiraju da će ovo stanište u Dimitrovgradu sasvim nestati ukoliko se se javnost ne pobuni, a institucije ne povuku konkretne poteze da zaštite ovo prirodno nasleđe.

Saznajte više na sajtu Mašine.

Duboka Bara u opštini Dimitrovgrad, jedno od staništa strogo zaštićene vrste vodozemca – Burešovog dugonogog velikog mrmoljka – gotovo je sasvim uništeno radovima na izgradnji solarne elektrane „Brebex“, upozoravaju ekološka udruženja Jerma i Polekol i naučnici. Burešov dugonogi veliki mrmoljak živi na svega nekoliko mesta u Srbiji, a stručnjaci alarmiraju da će ovo stanište u Dimitrovgradu sasvim nestati ukoliko se se javnost ne pobuni, a institucije ne povuku konkretne poteze da zaštite ovo prirodno nasleđe.

Saznajte više na našem sajtu. 🔗 Link u komentarima👇

08/05/2026

Aboridžini iz australijske oblasti Robe River Kuruma optužili su kompaniju Rio Tinto da je višegodišnjim crpljenjem podzemnih voda dovela do presušivanja izvora koji smatraju svetim.

Kako prenosi N1, lokalna zajednica tvrdi da izvor Bubbul nikada ranije nije presušio, čak ni tokom velikih suša, i da ima veliki duhovni i kulturni značaj za autohtono stanovništvo.

Rio Tinto navodi da sarađuje sa zajednicom i vlastima, dok predstavnici Aboridžina upozoravaju da je šteta već učinjena i da posledice mogu biti trajne.

06/05/2026

Vidimo se!

06/05/2026

Svet je tokom aprila postao zeleniji, čistiji i plemenitiji. Evo i dokaza ⬇️

🌳 Aprilski jubilej: Ekozija posadila 250 miliona stabala

Ekozija (Ecosia), pretraživač koji sav profit ulaže u planetu, proslavio je u aprilu jubilarnu 250.000.000. sadnicu!

U proteklih 17 godina, Ekozija je uložila preko miliona evra u klimatske akcije. Pored sadnje, novac ulažu i u obnovljive izvore pa danas proizvode više energije iz solara i vetra nego što im treba za sve vaše pretrage.

🧼 „Čudesno drvo” ispostavilo se još čudesnijim nego što se mislilo

Brazilski naučnici otkrili su da seme biljke moringa, koja se naziva još i „čudesno drvo”, prirodno uklanja do 98,5% mikroplastike iz vode.

Ključ je u proteinu iz semena koji grupiše sitne čestice. U određenim uslovima, moringa postiže
čak i bolje rezultate od hemijskih preparata.

🐕 Da li ste spremni da kumujete – i to napuštenim psima?

Ako je odgovor potvrdan, značiće vam informacija da sada to i možete, uz nedavno pokrenutu platformu „Rasa bez glasa”.

Platformu su pokrenuli agencija Direct Media i udruženje Udomi.Bre. Spaja pse koji čekaju dom
sa ljudima koji žele da im pomognu kroz kumstvo (mesečne donacije) ili usvajanje.

☀️ U Južnoj Koreji niče solarno drveće

Visoki stubovi su nalik stablu, a „krošnja” je od panela, a cilj je da očuvanje životne sredine i proizvodnja čiste energije ide ruku pod ruku.

Dok obični solarni paneli traže čistinu, ovaj uzdignuti dizajn čuva 99% šume ispod sebe, a kao takav idealan je za planinske, šumovite predele.

🤔 Ovo je prva zemlja koja je izgradila preko 100 gigavata vetra u toku samo jedne godine

Uz rast od 40% u odnosu na 2024, globalna industrija vetra instalirala je prošle godine rekordnih 165 GW novih kapaciteta, pokazuje izveštaj iz aprila.

Apsolutna predvodnica je Kina koja je sa 110 GW (73% ukupne brojke) postala prva zemlja koja je premašila prag od 100 GW u samo jednoj godini.

🦍 Povratak planinskih gorila sa ivice opstanka

Zbog uništavanja staništa zarad širenja poljoprivrede i seče šuma, osamdesetih godina prošlog veka planinskim gorilama pretilo je izumiranje sa samo 254 jedinke u divljini.

Zahvaljujući naporima za očuvanjem, njihov broj poslednjih godina porastao je na preko 1.000, a skoro polovina naseljava jedan nacionalni park u Ugandi.

♀️ Zeleni Nobel otišao u ruke šest žena

Goldmanova nagrada za životnu srediju za 2026. dodeljena je 20. aprila, a prvi put u višedecenijskoj istoriji, svih šest dobitnica su žene.

Ove heroine iz Nigerije, Kolumbije, SAD i drugih krajeva sveta odlikovane su za hrabru zaštitu ekosistema u svojim zajednicama.

…

Iako je nekada teško skrenuti pogled od sumornih dešavanja, kako kod nas tako i u svetu, u našim mesečnim pregledima rubrike radimo upravo to – gledamo život kroz zelene naočare.

Ovo su bile vesti koje su nas obradovale u aprilu.

Mislite da nam je nešto lepo promaklo? Dopunite nas u komentarima!

Adresu za još sličnih vesti u oblasti klimatske akcije, zaštite životne sredine i obnovljivih izvora znate – čekamo vas na klima101.rs 🌍

Foto: Wikipedia / Ecosia