10/12/2025
Godinama slušamo iste priče o „investicijama“, „razvoju“ i „novim radnim mestima“, a u praksi gledamo kako se novac građana nemilice deli stranim poslodavcima kroz subvencije, besplatno zemljište i poreske olakšice. I dok su njih finansirali iz budžeta, domaće grane privrede – pre svega poljoprivreda – ostajale su bez ozbiljne podrške. Opština Vlasotince je najbolji primer te pogrešne politike. Umesto da se sistemski ulaže u voćarstvo, vinogradarstvo, preradu, navodnjavanje i otkup, u ono od čega ovaj kraj prirodno može da živi, vlast je jurila strane investitore i kratkoročne političke poene.
Umesto vina I rakije proizvode se elektronske komponente,a umesto džemova I sokova…prave se kablovi.
Danas, kada je minimalna zarada porasla i kada su doprinosi povećani, ti isti investitori zatvaraju pogone i otpuštaju radnike jer im rad više nije „dovoljno jeftin“. Radnici će ostati bez posla, opštini prazne hale, a građanima pusta obećanja. Da je samo deo tog novca uložen u poljoprivredu Vlasotinca – u zasade, hladnjače, preradu i izvoz – danas bismo imali stabilna radna mesta, puniji budžet i sigurnu budućnost za mlade. Ovako imamo još jedan dokaz da je politika subvencionisanja stranaca promašaj, a da je zapostavljanje domaćih proizvođača najveća šteta za naš kraj.
Brdsko-planinska područja opštine Vlasotince imaju ogroman, ali nedovoljno iskorišćen potencijal za vrhunsku voćarsku proizvodnju (vinogradarstvo je posebna priča pa ćemo o tome u nekom narednom tekstu). Klima, nadmorska visina, čista priroda i tradicija daju preduslove za proizvodnju najkvalitetnijeg voća u Srbiji. Ipak, zbog nepostojanja jasne strategije, slabe podrške proizvođačima i pogrešnih prioriteta lokalne vlasti, ovaj potencijal se godinama zapostavlja.
Umesto da sela budu centri razvoja, ona se danas prazne. Mladi odlaze jer ne vide sigurnu budućnost u poljoprivredi. A mogli bi da ostanu – kada bi imali uslove.
Šta Vlasotince objektivno ima:
• idealne uslove za grožđe, šljivu, jabuku, krušku, višnju, malinu, kupinu I ostalo jagodičasto voće, orah i lešnik
• čistu prirodu pogodnu za organsku proizvodnju
• tradiciju i znanje među domaćinima
• potencijal za preradu i brendirane proizvode
Šta nema zbog loše politike:
• organizovanu hladnjačarsku mrežu I garantovani otkup za sve što se proizvede
• sistemsku podršku za sadnice, navodnjavanje i protivmraznu zaštitu
• ozbiljnu stručnu pomoć na terenu
• snažne zadruge i siguran plasman proizvoda
• prepoznatljiv brend vlasotinačkog voća…vina,rakije,džemova…
• konstantno edukovanje malih poljoprivrednih proizvođača u saradnji sa eminentnim domaćim stručnjacima iz oblasti poljoprivrede I voćarstva.
• Učestvovanje malih proizvođača na sajmovima I manifestacijama širom Srbije uz finansijsku podršku od strane opštine…
Naša sela se prazne, a proizvođači se bore za goli opstanak.
Zašto?
Zato što godinama ne postoji ozbiljna strategija razvoja poljoprivrede. Zato što nema zagarantovanog otkupa. Zato što nema sigurne cene. Zato što se pomoć deli pred izbore, a ne sistemski.
Danas poljoprivrednik u Vlasotincu:
• podiže zasad o svom trošku,
• sam se bori sa mrazom i sušom,
• razmišlja kako I odakle da plati porez koji mu je nametnula opština
• voće prodaje po ceni koju mu diktira nakupac,
Opštinski zvaničnici se pojavljuju samo na slikama za kampanju I sa obećanjima koja traju kolko traje I kampanja.
To nije razvoj. To je gašenje sela!
Treba imati samo volje, a rešenje postoji.
Rešenje su mladi I stručni ljudi, bez političkog ili bilo kakvog drugog uslovljavanja na odgovornim funkcijama I ljudi sa iskustvom iz ove oblasti koji bi nesebično pomogli.
