Krugovi prijateljstva

29/05/2026

Thedancingis_good

23/04/2026

19/04/2026

Kao dete su te stalno kritikovali kad pogrešiš. Unutrašnje dete je naučilo: "Greška = opasnost."

Kad odrasteš, šef ti da blagu zamerku na poslu.

· Ciklus (povređeno dete odlučuje): Ti se u panici opravdavaš, napadaš sebe ("Nesposoban sam") ili bežiš od problema. Rešavaš detinji strah, ne poslovni problem.
· Prekid ciklusa (odrasli odlučuje): Osetiš strah, ali kažeš sebi: "Ovo je osećaj mog unutarnjeg deteta, ali ja sad odlučujem kao odrasla osoba." Mirno pitaš šefa: "Kako da to ispravim?" I popraviš.

Validacija nije samo prepoznavanje, već aktivno uspostavljanje odnosa.

Kad samo kažeš "to je moj ranjeni deo", to je kao da vidiš dete kako plače i kažeš: "Vidim da plačeš" i onda ga ignorišeš. Nisi uspostavio kontakt.

Evo šta znači uspostaviti odnos:

1. Zaustavi se i svesno priđi tom osećanju.
2. Pitaj dete (u sebi): "Šta ti treba? Šta te plaši?"
3. Pruži mu ono što roditelj nije, na primer: "Znam da se bojiš da će te odbaciti ako kažeš 'ne'. Ali ja sam tu, ja sam odrastao/la, i neću dozvoliti da nas povrede. Možeš da se osloniš na mene."

Primer sa ranijom situacijom (odrastao + šef):

· Loš pristup (samo prepoznavanje): "Aha, ovo je moj strah iz detinjstva." (i onda opet kažeš 'da' šefu)
· Dobar pristup (uspostavljanje odnosa): Osetiš strah, zastaneš, i u sebi kažeš: "Vidim te, mali. Bojiš se da će te šef kazniti kao tata nekad. Ali ja sad vozim. Nismo više bespomoćni. Ja ću lepo reći 'ne' i zaštiti nas oboje."

Tek tada dolazi do isceljenja, jer ranjeni deo prestaje da paniči kada vidi da ima odraslog saveznika, a ne samo posmatrača.

24/12/2025

“Postoje periodi kada duša mora da uđe u stanje ne-znanja. To nije poricanje, već nužan silazak u dubine sebe; proces putem kojeg psiha trebi i odbacuje ono što je u njoj nepotrebno i rigidno. Tokom takvih perioda instinktivni život seli se u 'podzemlje', sakuplja snagu, reorganizuje se - čeka trenutak ponovnog povratka u svet“.

~ Klarisa Pinkola Estes, jungijanska analitičarka

Iza nas polako ostaje najkraći dan i najduža noć u godini, tzv. zimski solsticij ili kratkodnevnica. Od danas dani postaju duži.

Ali solsticij nije momenat instant povratka svetlosti, makar ne još uvek. On predstavlja trenutak zaustavljanja njegovog daljeg gubitka i osipanja...

Slično je i u psihološkom radu, radu duše. Zaceljenje često počinje onda kada dalja deterioracija, dalje odigravanje starih obrazaca, dalje (samo)sabotaže i vrćenje starih boli i rana, putem sazrevanja unutrašnjih procesa, na značajan način i u sred mraka jednostavno stanu - ne onda kada vidimo prve znake boljitka. Tuga se još nije razvejala, ali se ublažila. Burnout se nije povukao, ali je omekšao. Ne postoji potpuna jasnoća o daljem pravcu kretanja, ali smo se umirili.

Ništa se još uvek nije promenilo.
Ništa se nije razrešilo.
Svetlost se još nije pomaljala nakon najduže noći.
Ali nešto se u nama pomerilo. Za jedan mikro-pomeraj.

Kao i kod postepenog povratka svetlosti i buđenja prirode, i naša psiha prolazi kroz sličan proces onda kada procesu verujemo i u njega se upustimo - proces silaska do naše "najmračnije noći godine".

Pre nego što ponovo osvojimo jasnoću, pre nego što se povrati snaga, život od nas neretko traži pauzu za unutrašnji smiraj, osvrt i reorganizaciju.

Ako se ovih dana osećate umorno, povučeno u sebe, neartikulisano, potišteno, za praznično raspoloženje nespremno, možda ste zapravo u skladu sa ritmom prirode, koja nas podseća na neophodnost "nevidljivih", tihih, u mraku i pod snegom skrivenih procesa – ili je po vašem unutrašnjem životnom kalendaru, usled nekih prethodnih događaja i doživljaja, sada upravo momenat za povlačenje u sebe.

Ono što je interesantno i zna da pravi zvrčku jeste da nam praznični dani dolaze samo par dana i nedelja nakon zimskog silsticija i prirodnog poriva za unutrašnjošnjću, često sa sobom noseći imperativ svega suprotnog – silovitog izlaska iz sebe, ekstrovertovanosti, akcijanja, (prisilne) radosti i uzbuđenja...

Možemo li, imamo li "dozvolu" (i ko nam je daje) da napravimo prostora za svoje unutrašnje procese i u sred euforije praznika?

Naravno da možemo. I "dozvolu" donosite i dajete samo vi.

Ovog utorka 23.12. u 18h pravimo Zoom okupljanje u okviru grupe Beleške o visokoj emotivnosti, na kojem se možete pojaviti gde god da se nalazite na putanji silaska ili izlaska iz svog unutrašnjeg procesa. Pravimo prostora i organizujemo podršku za sve delove nas ove praznične/blagdanske sezone – i one povučene, u unutrašnjim procesima, one koji se još uvek oporavljaju, redefinišu, možda čak i istovremeno raduju, polako u svet vraćaju, a nisu sigurni kako sve ovo na autentičan način unutar sebe obuhvatiti i pomiriti.

🎄☕✨ Dobro nam došli na susret „Come as you are - autentični praznici/blagdani“ – dovedite (naročito) one delove sebe kojima se televizijske reklame i prazniči reelsovi ne obraćaju. 🎄☕✨

Prijava putem DM-a ili putem linka u prvom komentaru objave.

Grupu kreira i vodi,

Jelena Veljković, psiholog
Beleške sa psihoterapije

"Silazak u tamu nije patologija; to je inicijacija". ~ Meriod Vudman, jungijanska analitičarka 🥷🌸✨