Kolo srpskih sestara je žensko patriotsko i kulturno-prosvetiteljsko društvo osnovano 28. Idejni tvorci su Nadežda Petrović – slikarka i Delfa Ivanić – nastavnica iz Skoplja. godine formiran Mesni odbor Kola srpskih sestara čija je prva predsednica bila Mila Brašić. Program rada Kola bio je u duhu vremena i obuhvatao je humanitarni i kulturno-prosvetiteljski program. Posebno u ratovima 1912-1918.
godine članice su se istakle kao dobrovoljne bolničarke. Uoči Drugog svetskog rata, Kolo je imalo 146 odbora u Kraljevini Jugoslaviji i više od 10.000 članica. Izdavalo je glasilo „Vardar“. Rad Kola srpskih sestara zabranili su Nemci 02. godine, uhapsili predsednicu Delfu Ivanić i oduzeli svu imovinu Kola. U Subotici Kolo srpskih sestara prestaje sa radom 6. aprila 1941. Po oslobođenju 1944. godine, nova vlast ne dozvoljava obnavljanje rada Kola srpskih sestara. U proleće 1990. godine grupa žena u Beogradu, nadahnuta željom da podseti na tradiciju organizovanog, dobrovoljnog, milosrdnog rada obnovila je rad Kola srpskih sestara. Mesni odbor Kola srpskih sestara u Subotici obnovljen je 3. oktobra 1992. godine sa sloganom: „Sve, dakle, što hoćete da njudi čine Vama, činite i Vi njima“. Kolo srpskih sestara, odnosno njen Mesni odbor, osnovan je u Subotici 1. godine sa prosvetnim i humanitarnim ciljem „ovde na najsevernijoj granici“. Prva predsednica bila je Mila Brašić. Prvi zadatak bio je uključivanje u rad što većeg broja Subotičanki, da bi za nepunih šest meseci pristupilo Kolu srpskih sestara preko 200 članica. Izuzetni entuzijazam i energiju Uprave prihvatile su sve članice, pa je to rezultiralo velikim brojem akcija u kojima se prikupljala pomoć koja je davana tamo gde je i bila potrebna. Za godinu dana članstvo je brojalo 350 žena koje su se istakle kao humanitarno i prosvetno društvo. Krajem 1939. godine razmatra se projekat o osnivanju ženskog internata za decu siromašnih kolonista iz okoline. U periodu od osnivanja Kola do početka Drugog svetskog rata evidentne su brojne i svestrane aktivnosti u pružanju materijalne pomoći deci siromašnih kolonista, osnivanju i izdržavanju dečijeg internata, kulturno-prosvetne manifestacije u cilju prikupljanja dobrovoljnih priloga. Svečano i dostojanstveno, sa sloganom „SVE DAKLE ŠTO HOĆETE DA ČINE VAMA LjUDI, ČINITE I VI NjIMA“ obnovljen je rad Mesnog odbora Kola srpkih sestara u Subotici, koji je nastavio tradiciju i preuzeo prava i obaveze Kola srpksih sestara osnovanog 8. juna. 1938. godine u Subotici kao sastavni deo Matičnog udruženja u Beogradu. Osnivačka Skupština održana je u velikoj sali Otvorenog univerziteta, i uz himnu Svetom Savi i Oče Naš, koji je izveo Mešoviti hor Srpske pravoslavne crkve iz Subotice. Uvodnu besedu održala je Nedeljka Šarović, a posle pozdravnih reči gostiju, donete su odluke o prihvatanju Statuta dobrotvornog udruženja Kola srpskih sestara i odluke o obavljanju rada Mesnog odbora Kola srpskih sestara. U Upravni odbor izabrane su: Nedeljka Šarović, predsednica, Milka Jovanić, Marija Kravić, Marija Luben i Radoslavka Nikolić Perkučin, dok su u Nadzorni odbor izabrane: Mirjana Salatić, predsednica, Vera Vuletić i Ljubica Babić. Obnavljanje rada Kola srpskih sestara u Subotici uticalo je na udruživanje snaga i organizovanost svih stanovnika grada i okoline, koji su bili spremni da se pridruže ovakvoj neprekidnoj humanoj akciji, koja traje i do današnjeg dana. Predsednice od obnavljanja rada Kola Srpskih Sestara su bile:
- Dr Nedeljka Šarović
- Milosava Gavrić
- Marija Blesić
- Dušica Zrnić
- Marija Kravić
- Prof. dr Jelena Birovljev
