25/03/2025
ДЕМОКРАТСКО ЗАМЛАЋИВАЊЕ
Добро јутро и добар дан, за јутрос, за данас, за увек, свима под оом велики небеским шеширом испод кога нас будно прате очи Свевидећег. Радост и задвољство желим свима: свим народима и народностима, националним мањинама, етничким групама, свим урођеницима, пацифистима, терористима, миротворцима, ратнохушкачима, лезбејкама и педерима, истополним браковима и њиховој разнополној дечици, свима забринутима и безбрижнима, болеснима и здравима, запосленима и беспосленима, трачибабама, радиомилевама, уседилицама, нежењама, храбрима, престрашенима и острашћенима, свима слуђеним, успаваним и пробуђеним.
Добро јутро позицији и опозицији. Добро јутро и онима које сам прескочио и онима које сам заобишао. Прескочити, верујте нисам могао због година, заобићи нисам имао времена и нека се они на неки начин сврстају у једну од ових група, нека се не осећају угрожени и понижени.
Ево нас у новој години и у њеном званично најлепшем годишњен добу које пролећем називамо.. Већ смо се навикли на њу као на нове ципеле. Добро дођу, па и када жуљеве праве. Нико више нема право да пориче да је нова година дошла, иако јој се нисмо надали и пожелели неку добродошлицу, она се вешто прошверцовала и без визе и без пасоша и уселила се у сваки дом. Натерала нас је да признамо да смо старији за једну годину, остаје нам да још будемо здравији, богатији и паметнији. Ово треће тешко је постићи јер је, чини ми се, много препрека на том путу.
Ето, чини ми се, неће више бити потребе уверавати нас да г***о смрди. Ко не верује - ето му га, па нека ради с њим шта жели. И то је једно важно демократско достигнуће по предлогу опозиције која покупшава да нас уверу да је она и само она способна измислити топлу воду. Врло важна ствар за будућност. Није лако прихватити сва убеђења и обећања. Свако обећава оно што не мисли да не може бити, а убеђује нас да је једино тај пут исправан и добар. Народ, ко народ, ко стока када у стампеду јурне на појило, не размишља ни о чему него о води, која је већ нестала, пресушла, замућена, чак и затрована.
Науживали смо се слушајући супротна мишљења и вређања позиције и опозиције на свим нивоима у свим срединама и околинама. И на крају шта? Ништа! Као и увек, тражимо лек за своје заблуде, а лека нема. Нема и нема, као ни лека за ону злосрећну корону. Једни се тркују се да направе вакцине (са различитим намерама), други покушавају омаловажити те напоре и приказати по оној већ добро научеој формули: Срби су за све криви, и тврде да је све промашај, да је њихова вакцина боља, да је она која није њихова небезбредна и опасна, а корона и даље коси ли, коси. Ето, зато су нас оно недавно бомбардовали. Знали сну ко смо ми, а ли се нису сетили да ће то бити упамћено и да ће се неки клинац Ђоковић попети на пиједестал истине.
Завртех ја главом сумњичав на све, некако неодлучан да забодем прст у истину, а богами је баш и не видим добро, па провлачим у мислима те дрхтаве прсте кроз косу које већ одавно немам и рашчешљавам замршене мисли које су, чини ми се свака понаособ, везане чврстим чворовима за неке далека лажне циљеве и још даље жеље. Забриут тако упитак да ли је, можда боље да коке сносе готову пилетину него јаја. Мање би било муке, још да буде тако упакована да је увек свежа и топла, по могућности и сажвакана, а могуће је и да се директно ставља у стомак без жвакања... Ови што обећавају много, могу и то обећати. Неко ће већ поверовати и обрадовати се, зна се…
Овај проблем решиће се некако до следећих избора, а ми ћемо опет по оном “чекај кењче, док трава нарасте” чекати, ликовати, радовати се и опет гласати за нека друга обећања која и опет неће бити испуњена, а за то ће поново бити крив неко други. Зна се унапред ко: онај ко изгуби. Јебига, таква је процедура. То је велико демократско достигнуће. Позиција не сме ни за живу главу криво погледати опозицију. Ови могу јебати матер свима из позиције и нико ништа. Ћути свако. Демократски принципи су такви.
А ми навикли да се бунимо и протествујемо, па нам драго што то раде и други. Видели од наших. Моћна Америка, иако на коленима, копира нас, само не плаћају за ауторска права. Не ваља им Трамп, овај други је гори, обојица су најгори, Добри су само они који нису били на листама за избор. Трамп није добар што није покренуо ни један рат. Не ваља му то, требао је на време мислити и научити ту америчку важну лекцију. Рекох ја: Пустите ви Трампа, кад није умео, нека сада крампа, а овај нови ће, чини ми се и без лопате, крампа и попа, Украјину да покопа.
Вратимо се ми себи, вратимо се на онај почетак о добром јутру и бољем дану. Ја то нисам обећао, само сам желео, а знам како ће ко тумачити. Сви ми знамо “у ком грму лежи зец”, а никако га уловити.
Можда ће поново бити избора. Не треба све метке испрашити сада у празно Требаће још муниције, ако умели пуцати и ако имао ко да пуца, а богами, чини ми се да умемо боље од свих на свету, посебно када се пуца из празне у празно. Ту нам нема равнога. Важно је пуцати, важно је таласати, истина није уопште важна, заправо тешко је веровати да је више и има: демократија - то је, па то ти је.
Палић, сваке године некако у ово доба,
Искрено ваш,
Симо Б. ГОЛУБОВИЋ
