09/06/2026
Овим путем желимо да обавестимо јавност о пројекту „Сирмодекс“, који је оправдано изазвао велико интересовање и забринутост наших суграђана.
У наставку желимо да вас упознамо са дешавањима на отвореној седници Комисије за планове Града Сремска Митровица, одржаној 5. јуна 2026. године, као и са примедбама које су становници улица Максима Горког и Железничке изнели током поступка јавног увида.
Оно што је изненадило све присутне било је велико присуство припадника полиције у и око зграде Скупштине града, као и наводи да је појединим становницима Улице Максима Горког онемогућено присуство самој седници.
У Плану детаљне регулације из 2014. године, који је доступан на интернет страницама Урбанизма, јасно је приказана планирана намена предметног комплекса. На насловној страни, као и у графичким прилозима, наранџастом бојом означени су објекти мале спратности, док је у текстуалном делу плана прецизно дефинисана намена простора.
На страни 29 наведеног документа стоји:
„Намена зоне Г, просторно аутономне зоне за коју је потребна израда урбанистичког пројекта, може бити породично становање са делатностима. Такође, овај простор може бити приведен намени и као комплекс складишних простора, производни комплекс, комплекс објеката мале привреде и производног занатства, уз услов да су делатности по врсти и обиму компатибилне са стамбеним окружењем, односно да не загађују стамбену околину штетним емисијама, буком, саобраћајном манипулацијом и потребама за паркирањем.“
Оваква намена била је прихватљива становницима околних улица, јер је подразумевала садржаје усклађене са карактером постојећег стамбеног насеља.
Даље, у графичком приказу планских решења, на прилогу 2б под називом „Организација простора и намена објеката“, јасно се види да је предметни комплекс окружен породичним становањем са северне, источне и јужне стране, где доминирају објекти мале спратности, максималне висине до 9 метара. Са западне стране налазе се објекти спратности приземље плус два спрата, максималне висине до 10 метара.
Према предложеном решењу, нови стамбени комплекс биће висине 16,5 метара, што значајно превазилази висину свих објеката у непосредном окружењу, и крши планирани максимални број етажа из поменутог документа
Такође, за зону Е, која обухвата Улицу Максима Горког у површини од 3,04 хектара, као доминантна намена одређено је породично становање. Све постојеће парцеле у овој зони изграђене су у складу са таквом наменом и карактером насеља.
У истом планском документу наведено је:
„Планом је предвиђено проглашавање површине сервисне саобраћајнице јавном и раздвајање од површине комплекса, чиме би се остварила боља повезаност Железничке улице са унутрашњим делом насеља Матија Хуђи, а самим тим и комплекса. Паркирање, слободне површине и сви пратећи садржаји планирани су у оквиру комплекса на припадајућој парцели.“
Планирана саобраћајница која повезује улице Максима Горког и Железничку приказана је у свим планским решењима, што додатно потврђује првобитну концепцију развоја овог простора.
За стамбено насеље Матија Хуђи, означено као зоне Б1 и Б2, у плану је наведено да представља отворен унутарблоковски простор. Насупрот томе, на предметној локацији сада се предвиђа изградња затвореног стамбеног блока, што представља значајно одступање од постојећег урбанистичког концепта.
Током презентације пројекта, грађанима је приказан рендер будућег објекта. Том приликом постављено је питање на који начин је могуће на појединим деловима парцеле, где је растојање до суседних парцела мање од седам метара, обезбедити зелени појас уз објекат, пешачку стазу ширине 1,8 метара, додатни зелени појас, колски приступ ширине 3,5 метара и још један зелени појас.
Једно од значајних питања односило се и на одрживост самог комплекса, као и на његов утицај на постојеће насеље.
Према пројектној документацији, унутар комплекса планиран је атријум, односно дворишни простор са уређеним зеленим површинама, пешачким стазама и улазима у ламеле објекта, као и пешачким приступом из гараже. Међутим, нигде није предвиђен садржај намењен деци, попут игралишта или других простора за боравак и рекреацију најмлађих становника.
Са аспекта комуналне инфраструктуре, поставља се питање да ли су предвиђени капацитети довољни за комплекс од 171 стамбене јединице, с обзиром на то да је планирано свега четири контејнера за одлагање отпада. Такође, имајући у виду да се објекат налази у другој градској зони, поставља се питање динамике одношења отпада и њене прилагођености будућем броју корисника.
Одржива мобилност такође није у довољној мери размотрена, јер у непосредној околини не постоји развијена мрежа бициклистичких стаза, док је повезивање са постојећом инфраструктуром у Железничкој улици ограничено.
Изградњом и усељавањем 171 нове стамбене јединице значајно ће порасти потребе за смештајем деце у предшколским установама. Према сазнањима становника, капацитети постојећих предшколских установа на територији Месне заједнице Матија Хуђи већ су попуњени. Уколико се томе додају и нови стамбени капацитети који се граде на потезу Ратарске улице, може се очекивати додатно оптерећење система предшколског образовања и бриге о деци.
