01/10/2026
СОМБОР: КОЈЕ СУ ТО „СМЕРНИЦЕ ЕУ“ О НЕПОВЕЋАВАЊУ КАПАЦИТЕТА ПРИХВАТИЛИШТА?
У „Службеном листу Града Сомбора“ број 6 од 15. септембра 2026. објављен је Програм контроле и смањења популације напуштених паса и мачака за период 2026–2030, који је Градско веће донело 9. марта 2026. године.
Проблем напуштених животиња не може се решавати једном мером. Потребни су одговорно власништво, чиповање, контрола размножавања, стерилизација и кастрација, вакцинација, удомљавање, рад прихватилишта, CNR приступ и санкционисање напуштања животиња. Управо зато јавност мора да има јасне податке шта је од свега тога урађено, у ком обиму и са каквим резултатом.
Посебну пажњу изазива једна реченица новог Програма: „Смернице ЕУ су да се не повећавају капацитети прихватилишта.“
То је значајна промена у односу на Програм 2021–2025. У документу из 2021. године, када је наведено да је прихватилиште већ попуњено, Град је дословно закључио: „Потребно је повећати капацитет прихватилишта.“ Пет година касније, капацитет је и даље наведен као 70 боксова са по два лежаја, уз још 10 пријемних боксова, прихватилиште је поново означено као попуњено, али сада се као образложење да се капацитет не повећава наводе „смернице ЕУ“.
У самом Програму, међутим, није наведен назив те смернице, институција која ју је донела, број документа, датум нити њен правни статус. Србија није држава чланица Европске уније, већ кандидат за чланство. То не значи да европски стандарди нису релевантни, али значи да, када се локална политика образлаже „смерницама ЕУ“, јавност има право да зна на који се конкретно документ Град позива и како се он примењује у домаћем правном оквиру.
Европска унија је 2026. усвојила и нову Уредбу (ЕУ) 2026/1818 о добробити паса и мачака и њиховој следљивости. Тај пропис садржи детаљна правила о условима држања, смештају, добробити и следљивости животиња у прихватилиштима. У нашем прегледу текста те Уредбе нисмо пронашли општу одредбу која забрањује повећање капацитета прихватилишта. Зато поново постављамо једноставно питање: које су то тачно „смернице ЕУ“ на које се Сомбор позива?
Ово питање је утолико важније што сам нови Програм наводи да пребројавање паса луталица до сада није вршено. Уместо пописа, документ користи „слободну процену“ од 500 до 600 напуштених паса у Сомбору и приближно исто толико у насељеним местима. И у Програму из 2021. било је наведено да пребројавање није вршено, уз тадашњу слободну процену од 400 до 600 паса у граду и приближно исто толико у насељима. После једног петогодишњег програма, дакле, и даље немамо систематско пребројавање на основу којег би јавност могла да види да ли се популација стварно смањује.
Нови Програм истовремено наводи да су у децембру 2025. била регистрована 33.372 чипована пса, али и сам констатује да тај број „не одговара стварном стању“ јер власници не пријављују угинуле псе. То додатно показује колико је квалитет евиденције важан за било какву озбиљну политику у овој области.
Постоје и друге промене које захтевају објашњење. Према Програму из 2021. године, Зоохигијена је кроз годишњу јавну набавку ветеринарских услуга обезбеђивала клинички преглед за 200 паса, вакцинацију против беснила за 250, обележавање 200 и стерилизацију/кастрацију 100 јединки. У новом Програму то је 100 клиничких прегледа, 100 вакцинација, 100 обележавања и 100 стерилизација/кастрација.
Другим речима, у тој конкретној програмској линији наведени обим клиничких прегледа преполовљен је, обележавање је преполовљено, а вакцинација смањена са 250 на 100, док стерилизација остаје на 100. Истовремено, нови Програм наводи да се од 2022. кроз посебан програм „Друштвена брига за јавно здравље – Превенција беснила и зооноза које могу пренети пси и мачке луталице“ стерилише још око 100 јединки. Неопходно је зато објавити стварне годишње резултате и јасно показати да ли су то две различите групе животиња или се ти бројеви делимично преклапају.
И податак о удомљавању заслужује пажњу. Програм из 2021. наводио је просечно око 45 удомљених паса годишње, док нови Програм наводи око 25. То су просеци наведени у самим програмским документима, а не наша процена. Управо зато је потребно објавити стварне годишње бројеве како би се видело шта се дешавало из године у годину.
Проблем није само у програмским формулацијама. На основу нашег Захтева за приступ информацијама од јавног значаја добили смо и званичне податке различитих градских органа за период 2021–2025.
Одељење инспекције и комуналне милиције доставило је податак да у сопственој евиденцији има укупно 354 пријављена случаја уједа паса луталица: 46 у 2021, 33 у 2022, 11 у 2023, 115 у 2024. и 149 у 2025. години. Само Одељење је при том изричито навело да се ти подаци односе искључиво на њихову евиденцију и да су многи грађани директно ишли у Правобранилаштво или на суд. Одговор Одељења за Инспекцијуи-1.pdf
Правобранилаштво Града Сомбора је, са друге стране, у одговору на захтев навело 1.767 поднетих тужби за накнаду штете причињене од напуштених паса и мачака у периоду 2021–2025, као и укупно 246 поравнања у том периоду. Ове бројеве не треба механички сабирати нити 1.767 тужби представљати као 1.767 уједа, јер су у питању различите евиденције и правне категорије. Али управо то показује зашто је потребна јединствена, проверљива и међусобно усклађена база података.
Од Градске управе смо добили и финансијске картице са конта 485119 „Остале накнаде штете“. Међутим, те картице садрже и друге врсте накнада, а не само штете повезане са напуштеним псима. Зато нећемо укупан промет тог конта представљати као „трошак уједа“ док се исплате не раздвоје по стварном основу. Јавност заслужује прецизне бројеве, а не произвољна сабирања.
Постоји још једно важно питање. И Програм 2021–2025. и Програм 2026–2030. прописују да Градско веће за сваку годину донесе посебан Акциони план реализације. Управо у тим акционим плановима и извештајима о њиховом спровођењу требало би да се виде конкретни циљеви, рокови, број обухваћених животиња, трошкови и резултати.
Зато тражимо да Град Сомбор јавно објави:
тачан назив, извор, број и правни статус „смерница ЕУ“ на које се позива у Програму;
Акциони план за 2026. годину, као и акционе планове и извештаје о реализацији за период 2021–2025;
методологију и документацију на основу које је настала „слободна процена“ броја напуштених паса;
годишње податке 2021–2026. о ухваћеним, клинички прегледаним, вакцинисаним, чипованим, стерилисаним/кастрираним, CNR враћеним, удомљеним, враћеним власницима, угинулим и еутаназираним животињама;
јасно раздвојене резултате обе програмске линије стерилизације, како би се видело да ли се бројеви преклапају;
објашњење због чега су у новом Програму смањени наведени годишњи обими клиничких прегледа, вакцинације и обележавања у оквиру ветеринарских услуга Зоохигијене и да ли су те услуге пребачене на друге програмске или буџетске линије.
Не тврдимо да свих процењених 1.000–1.200 паса треба истовремено сместити у прихватилиште. Управљање популацијом мора бити комбинација више мера. Али ако је прихватилиште већ попуњено, ако се део паса после обраде враћа на јавне површине и ако се Град позива на „смернице ЕУ“ као разлог да не повећава капацитет, онда јавност има право да види какав је конкретан оперативни план и који мерљиви резултат се очекује до 2030. године.
Проблем напуштених животиња није само питање добробити животиња. То је истовремено питање безбедности грађана, јавног здравља, одговорног власништва, функционисања комуналног система и управљања јавним новцем.
Зато су нам потребни подаци, резултати и јасна одговорност — а не само нове процене и нови програмски документи.
