22/09/2025
I jedan detaljniji opis biciklijade viđenje optikom Aleksandra Kovača
"Napad" iz pravca Kule:
7,10 bilo kad sam krenuo. Jutro je baš obećavalo, čim izađeš iz hladovine bilo baš prijatno za vožnju. Od Kule do BT ima oko 25 km tako da sam držao tempo od 25 km/h. Za drumaša, to je lagana vožnja.
U BT stigao po planu. Na trgu gde je planiran skup bili samo čistači jer je prethodno veče održavana vinska manifestacija. Srče i otpada na sve strane, tako da sam otišao u obližnji parkić. Nakon 15ak minuta počeli da stižu biciklisti. Primećujem da sam jedini ja došao drumašem. Svi ostali imaju mtb ili city bajkove.
Pitam lokalnog biciklistu za plan vožnje i tada saznajem bolnu istinu... Vozi se oko jezera, ima asfalta, makadama i peska.
Čekam Žileta i Duku. Tačno u 9h zove Žile, ušli su u BT i stižu za 5-6 min. Vidim ih kako dolaze i primećujem da nećemo sva trojica biti jednoobrazni jer su obukli stare dresove. :D
Ubrzo kreće kolona. Sakupio se popriličan broj biciklista, kako ozbiljnih rekreativaca tako i roditelja sa decom. Po gruboj proceni, ima nas oko 100.
Zajedničko nam je da svi imamo osmeh na licu.
Kolona kreće od stadiona ka jezeru, biciklističkom stazom. Kako je staza uska, kolona se baš razvukla.
Uskoro se odvajamo od glavnog p**a i krećemo lokalnim putem oko jezera. Kod jezera primećujem da je vetar počeo da dobija na snazi. Nakon par km vožnje asfalt prestaje i počinje zemljani put. Odlučujem da se vratim u grad na jutarnju kafu. Žile i Duka nastavljaju put.
Nakon 20ak minuta, opet se okupljamo.
Pijemo kafu, sumiramo utiske i odlučujem da zbog vetra ne idem ka Subotici već da zajedno putujemo nazad do Kljajiceva.
Od BT do skretanja ka Krivaji imamo jak vetar u leđa pa u jednom trenutku vozimo i 50 km/h po ravnom.
Vožnja od Krivaje do Kljajićeva je bila pravi test za ono što sledi. Vetar je duvao bočno i u lice. Brzina se kretala od 19 km/h do 30 km/h.
Kako je vetar duvao na mahove, u momentu kad stane hvatali smo sebe da vozimo 30 na sat a da imamo isti napor kao pri 19 km/h.
Dodatni problem su stvarali vozači koji su nov asfalt na toj deonici koristili da svoje automobile voze i po 120 na sat.
Kod Telečke srećemo kolegu biciklistu iz Kljajiceva koji se treznio od jučerašnje svadbe.
Ostalo je nejasno da li se hvali ili kuka što je mamuran (smiley)
Stižemo u Kljajićevo.
Prvo što smo primetili je da saobraćaja ima kao da je ponedeljak ujutro a ne nedelja popodne.
Pozdravljamo se. Žile i Duka odlaze put Sombora uz jak vetar u leđa.
Ja na drugu stranu. Dopunjujem bidone sa vodom na benzinskoj stanici i krećem. Do obližnje ciglane između Kljajiceva i Sivca je bilo ok.
Nakon toga je bilo... Pa malo je reci opasno.
Do Sivca su mi se tri automobila provukla na manje od 1m.
Kamiona sa repom je prošlo ne zna im se broja. Nakon njih obavezno par nervoznih automobila jer ne mogu da ih obiđu.
Brzina kojom se krećem je jedva 21 km/h. Vetar duva po sred čela
Stižem u Sivac i odlučujem da dokle je god moguće idem okolnim ulicama.
Od Sivca do Crvenke opet mučenje. Brzina oko 20-21. Srećom pa je relacija dosta kraća od Kljajićevo - Sivac.
Ulazim u Crvenku. Kod Jafe pravim pauzu par minuta samo da odmorim mozak od vozila. Nastavljam trotoarom kroz celu Crvenku.
Između Kule i Crvenke postoji bici staza uz kanal. Nije završena, ostalo je oko 1,5 km zemljanog p**a.
Odlučujem da idem tuda, makar obe gume izbušio. Na glavni put se ne vraćam.
Konačno me sreća pogledala, zemljani put poprilično dobar. Tu deonicu prolazim bez problema.
Stižem do asfaltirane staze. Kreće uživanje, konačno stavljam i slušalice u uši.
Uz Sultans of swing ulazim u grad, srećem par poznatih likova.
Pozdravljam se i častim sebe da sa maksimalnim naporom i preko 22 km/h vozim uspon uz Vuka Karadzica ka kući.
Današnju vožnju završavam sa 98 izveženih kilometara, mada je fizički osećaj bio bliži 150 km.
