Није нам било лако, нарочито када су одмицали дани и схватали озбиљност овакве организације. Настала је, истовремено, као жеља да се помогне некоме и бунт против кича који је захватио наше друштво. Новац је сакупљан уплатама ученика и запослених у Гимназији, захваљујући донаторима (који су нам помогли да одшампамо мајице), као и неких добрих људи, и сакупили смо 310 000 динара. У сарадњи са остали
м средњим школама организована је и велика Божићна журка. (http://www.youtube.com/watch?v=_483wdSyk1k)
Нажалост нисмо успели да сакупимо планирану суму од 500 000 динара, али смо успели да измамимо сузе Матеиним родитељима, свима присутнима у свечаној сали Гимназије, па и нама самима... А касније смо се ипак сви смејали.
Пробајте и ви, измамите неком осмех, не боли. Не сматрамо себе неким великим људима, хуманитарцима, пуно је таквих који то заиста и заслужују. Ово је далеко одјекнуло(то нам није био циљ, нити смо се надали томе), али ће се заборавити генерација 1994 пиротских матураната. Верујемо да ће нас се некад сећати, уз осмех, само Матеа, Чеда и Пеђа, остало нам није ни битно.
Хвала пуно свима који су нас подржали, али се и надамо да ће се оформити и „Твојих пет минута сјаја - Нечији цео живот “ и у Суботици, Лесковцу, Новом Саду, Сомбору, Нишу, Краљеву, Београду... Јер Ваших пет минута сјаја, некоме можда и промени цео живот, ако не-бар ћете измамити некоме осмех!
Организациони тим :))
