Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”

Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” U svom delovanju uvek spajamo Vladine institucije, nevladin sektor i pojedince koji su autoritet u svojim oblastima – kultura/umetnost i obrazovanje/nauka.

Kulturni centar Vojvodine "Miloš Crnjanski" neguje i promoviše savremene kulturne strategije, istražuje mogućnosti primene i razvoja novih kulturnih modela u Vojvodini Aktivnosti Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”

- promovisanje kulture i jezika nacionalnih i etničkih zajednica u AP Vojvodini
- razvijanje likovne, dramske i muzičke umetnosti
- saradnja sa ustanovama kulture, nevladinim organizacijama i umetničkim udruženjima
- afirmisanje multikulturalnosti i interkulturalnosti
- uspostavljanje veza i saradnje sa međunarodnim organizacijama
- promovisanje jednakosti između državnih, privatnih i građanskih inicijativa u kulturi i umetnosti
- normativno usklađivanje sa evropskim kulturnim standardima
- razvijanje tradicionalne, etno kulture i amaterizma u koordinaciji sa Savezom amatera Vojvodine
- podrška mladim umetnicima
- stručno usavršavanje i obrazovanje - seminari, radionice i kampovi
- razvijanje „kulturnog turizma”
- formiranje informaciono - dokumentacionog centra
- izložbe u galeriji „Most”

Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” otvoren je za sve oblike moguće saradnje u zajedničkom organizovanju i planiranju kulturnih dogadjaja i projekata u Vojvodini. KCV ima kapacitete za organizovanje velikih i manjih izložbi, koncerata, filmskih revija i književnih dogadjaja, kao i svoju produkciju knjiga, časopisa i muzičkih izdanja. Planiramo sopstvenu produkciju Radio i TV programa, posvećenu isključivo temama iz kulture i umetnosti. Sredstva za svoje projekte obezbedjujemo od strane Sekretarijata za kulturu i obrazovanje Autonomne Pokrajine Vojvodine i od sponzora. Kulturni centar Vojvodine poseduje svoju umetničku galeriju – Most, stožer je mreže kulturnih centara u Vojvodini, poseduje svoju bazu podataka o svim kulturnim manifestacijama i institucijama kulture u Vojvodini. Do sada smo saradjivali sa Jermenijom, Danskom (Jobswop project), Meksikom (medjusobna razmena izložbi savremene umetnosti sa Verakruzanskom Akademijom umetnosti), Slovačkom (u saradnji sa MEMO98 realizovan projekat: Interetnička komunikacija putem medija), Madjarskom (organizovanje više izložbi i koncerata u Madjarskoj i Vojvodini), Hrvatskom („Dani Vojvodine u Istri” i „Dani Istre u Vojvodini”, brojna gostovanja umetnika, učešće na filmskom festivalu u Motovunu i Festivalu smeha u Hrvatskoj), Rumunijom (gostovanje knjiženika i amaterskih muzičkih društava), NR Kinom (izložba „Kineski vez”), Japanom (Kultura Japana u Novom Sadu) itd.

Počeo peti po redu festival umetnosti i tolerancije LABINA Juče je u Labinu, u sklopu Labin Art Republike, počeo peti, j...
10/07/2026

Počeo peti po redu festival umetnosti i tolerancije LABINA

Juče je u Labinu, u sklopu Labin Art Republike, počeo peti, jubilarni, festival umetnosti i tolerancije LABINA. Festival je otvorila Sonja Damjanović, umetnička direktorica, a nakon svečanog otvaranja publika je imala priliku da uživa u koncertu ovogodišnje Labine Sabrine Stemberga Vidak i Minikantanta.
„Ovim koncertom slavimo četiri decenije ljubavi prema muzici i na istoj pozornici susreću se današnji Minikantanti i prve generacije koje su pevale pre četrdeset godina. Uvek je važno u srcu ostati dete, koliko god veliki bili. Zato smo spojili tu prošlost i sadašnjost – decu koja tek otkrivaju čaroliju muzike i one koji su uz pesmu odrasli”, izjavila je Sabrina Stemberga Vidak.
Nakon svečanog otvaranja, izvedena je u Teatrinu predstava „Stilske vježbe”, a jučerašnji dan završen je koncertom „Večer talijanske kancone” u izvedbi Jazz dua iz Novog Sada, koji čine pevačica Nevena Reljin i pijanista Aleksandar Bahun.
Danas je u Vijećnici, sa početkom u 10 časova, održan okrugli sto „Art&Toleranceˮ na temu „Relativizacija istine i umjetnička fikcijaˮ.
„Po definiciji, istina bi trebalo da bude jednostavna i da nije relativna i jedinstvena, ali ovaj svet u kome trenutno živimo postavlja pitanje da li je naše znanje apsolutno, da li je istina istina, da li postoji više istina i da li je umetnička istina, pošto za nas umetnike kažu da se mi pretvaramo, bavimo se fikcijom, nečim što nije stvarno. Ali, paradoksalno, smatram da je umetnička fikcija najbliža istini, zato što su to vrednosti i obrasci koji zapravo jesu najbliži suštini onoga što istina jeste”, izjavila je Sonja Damjanović povodom okruglog stola.
Od 11 časova predviđen je program za decu, te će u vrtiću „Pjerina Verbanacˮ biti izvedena predstava „Sretna kućicaˮ (Gradsko kazalište lutaka, Rijeka). Nakon toga, najmlađi će imati prilike da uživaju u kreativnoj likovnoj radionici („Maštalicaˮ, Novi Sad), glumačkoj radionici (Sonja Damjanović, Novi Sad), dramaturškoj radionici (Božidar Knežević, Novi Sad) i muzičkoj radionici (Bale Bulatović, Novi Sad).
Od 20 časova u Teatrinu biće održan koncert „Dopo la prima veraˮ – od Beča do Buenos Airesa: tango, klasika i tragovi Istoka. Izvođači su umetnici iz Hrvatske: Melita Lasek Satervajt (klavir), Ivana Mišić (flauta) i Anisa Parganlija (gitara).
Drugo veče festivala biće završeno izvedbom predstave „Glumac je glumac je glumac…ˮ Zijaha Sokolovića, od 21 č na Špini.
Završni, sutrašnji dan festivala biće najpre posvećen najmlađima, te će od 10.30 č u vrtiću „Pjerina Verbanacˮ biti održana likovna radionica za decu i izložba dečjih radova na temu „Mom novosadskom prijateljuˮ. Nakon toga će biti održana glumačka, dramaturška i muzička radionica. Od 20 časova u Teatrinu biće izvedena predstava „Feštaˮ (Teatar EXIT, Zagreb), a od 21.30 č, na Špini, publika će imati priliku da uživa u koncertu Mileta Kekina.
Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ i ove godine učestvuje u delu realizacije „Labineˮ – specifične vrste eklektičnog festivala koji kombinuje programe i sadržaje iz različitih oblasti kulture.
Opšti cilj ovog projekta je promocija vrhunskog evropskog i regionalnog kulturnog nasleđa, kao i kulturnog nasleđa lokalne zajednice i prekogranične kulturne saradnje, sa posebnim naglaskom na regionalnu saradnju Vojvodine i Istre.

(Izvor: Radio Labin)

ИЗАБРАНИ АНСАМБЛИ ЗА СЕРИЈАЛ КОНЦЕРАТА КАМЕРНЕ МУЗИКЕ 2026. ГОДИНЕ Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ је 13. мај...
09/07/2026

ИЗАБРАНИ АНСАМБЛИ ЗА СЕРИЈАЛ КОНЦЕРАТА КАМЕРНЕ МУЗИКЕ 2026. ГОДИНЕ

Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ је 13. маја ове године расписао Јавни позив за камерне саставе и ансамбле, а пријаве су морале у свом програму да садрже минимум једну композицију домаћег или страног аутора написану у 21. веку.
Планираним серијалом концерата уметничке камерне музике током ове јесени, Културни центар Војводине „Милош Црњански” наставља са промоцијом савремене музике.

Задовољство нам је да вас обавестимо да су следећи ансамбли изабрани за овогодишњи серијал концерата:

Трио Chamber Souls
Дуо Воргић/Совтић и Петар Поповић
Дуо Resonus
Дуо Post scriptum
Ално гитарски дуо

Захваљујемо свим ансамблима који су се пријавили и изразили интересовање за учешће. Детаљан распоред концерата и више информација о програму биће ускоро доступни на нашој званичној интернет страници и друштвеним мрежама.
Сви концерти ће бити одржани до краја 2026. године у организацији Културног центра Војводине „Милош Црњански”.

ОБЈАВЉЕН НОВИ, 73. БРОЈ „НОВЕ МИСЛИ”У новом, 73. броју часописа „Нова мисао”, читаоци могу наћи мноштво песничких и проз...
03/07/2026

ОБЈАВЉЕН НОВИ, 73. БРОЈ „НОВЕ МИСЛИ”

У новом, 73. броју часописа „Нова мисао”, читаоци могу наћи мноштво песничких и прозних литерарних прилога, есеја и критика, као и приказа актуелних културних догађаја, од „позоришног бекства од безнађа” Ане Тасић која анализира представе на „Шоукејсу” Загребачког казалишта младих, до осврта Маријане Прпе Финк на Пекиншку оперу на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду.

Мини-темат о Енесу Халиловићу отварају његове песме о Архимеду, следи разговор Гордане Нонин с њим у оквиру програма „Уметник у фокусу”, а затим причу о овогодишњем добитнику награде ”Београдски победник” заокружује критички осврт Драгане В. Тодоресков на роман Бекос и остале романе Енеса Халиловића.

Поетске странице испуњавају песме Џенка Гундогдуа, Сеиде Бегановић, Христа Петреског, Наташе Бундало Микић, док су у прозном сегменту одломци из необјављеног романа Радована Влаховића и прича Тамаре Шимончикове Херибанове, а књижевну критику пише Наташа Анђелковић, Јелена Марићевић Балаћ, Катарина Пантовић и Милан Р. Симић.
У темату о магији есеје на ову увек интригантну тему потписују Илија Бакић, Ненад Јовановић, Настасја Писарев, Владимир Сумина и Небојша Карталија, а печат „вештичјој причи” даје психолошки и феминистички осврт Лидије Васиљевић на архетипски мотив вештице у друштву и уметности, којем се придружује, нимало случајно, текст Владиславе Гордић Петковић о представљању женског искуства у англофоној књижевности, конкретно код Алис Манро.

Више на: www.zkv.rs

ОБЈАВЉЕН НОВИ, 73. БРОЈ „НОВЕ МИСЛИ”У новом, 73. броју часописа „Нова мисао”, читаоци могу наћи мноштво песничких и проз...
03/07/2026

ОБЈАВЉЕН НОВИ, 73. БРОЈ „НОВЕ МИСЛИ”

У новом, 73. броју часописа „Нова мисао”, читаоци могу наћи мноштво песничких и прозних литерарних прилога, есеја и критика, као и приказа актуелних културних догађаја, од „позоришног бекства од безнађа” Ане Тасић која анализира представе на „Шоукејсу” Загребачког казалишта младих, до осврта Маријане Прпе Финк на Пекиншку оперу на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду.

Мини-темат о Енесу Халиловићу отварају његове песме о Архимеду, следи разговор Гордане Нонин с њим у оквиру програма „Уметник у фокусу”, а затим причу о овогодишњем добитнику награде ”Београдски победник” заокружује критички осврт Драгане В. Тодоресков на роман Бекос и остале романе Енеса Халиловића.

Поетске странице испуњавају песме Џенка Гундогдуа, Сеиде Бегановић, Христа Петреског, Наташе Бундало Микић, док су у прозном сегменту одломци из необјављеног романа Радована Влаховића и прича Тамаре Шимончикове Херибанове, а књижевну критику пише Наташа Анђелковић, Јелена Марићевић Балаћ, Катарина Пантовић и Милан Р. Симић.
У темату о магији есеје на ову увек интригантну тему потписују Илија Бакић, Ненад Јовановић, Настасја Писарев, Владимир Сумина и Небојша Карталија, а печат „вештичјој причи” даје психолошки и феминистички осврт Лидије Васиљевић на архетипски мотив вештице у друштву и уметности, којем се придружује, нимало случајно, текст Владиславе Гордић Петковић о представљању женског искуства у англофоној књижевности, конкретно код Алис Манро.

Приређивач темата о магији Ђорђе Писарев, наводи у уводнику:
„Нова магија која је немилосрдно пристигла јер како другачије тумачити време киборг халуцинација у којој ова ’стар’ наука – обновљена магија – једина, новом и неизбежном логиком, може да открије да ли је 2 + 2 једнако 3 или 5? Четворка се изгубила у магли жанровске књижевности, интелектуалног стрипа и старих вештица пластиком освежених тела, неизбројивих школа за магове и чаробњаке које су прерасле и Легвинову, а камолио Роулингову, спектакуларних градова у који оно мало преосталих људи свесних стварности који поједени депресијом чаме по становима у џиновским кулама без могућности да из својих луксузних изби изађу у неки већ еко–природни резерват, јер врата одбијају да се отворе тражећи металне новчиће, а пластичне картице више не примају ни банке у којима једино по угланцаним подовима клизе залудни роботи на нуклеарни, или већ неки ’стартрек’ погон, и ту људима, а богами ни машинама неће помоћи никакво старинско академско образовање.
Зато магија, да нас подсети на сјај који не бледи под светлима неона, на сјај који ће бити – већ јесте? – једини начин да читамо Свет.”

И за крај, на последњим страницама „Нове мисли”, већ традиционално, Дарко Веселиновић дели са читаоцима своје разноврсне архитектонске утиске о значајним грађевинама из целог света – а овога пута доноси импресије из Бакуа, главног града Азербејџана, који носи ласкав назив „кавкаски Париз”...

Počinje peti po redu Festival umetnosti i tolerancije „LabinaˮKulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ i ove godine u...
03/07/2026

Počinje peti po redu Festival umetnosti i tolerancije „Labinaˮ

Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ i ove godine učestvuje u delu realizacije petog po redu Festivala umetnosti i tolerancije „Labinaˮ, koji će biti otvoren u četvrtak, 9. jula 2026. godine, u istarskom gradu Labinu i trajaće do subote, 11. jula.
Svečano otvaranje festivala biće upriličeno 9. jula u 20 časova, nakon čega će publika imati prilike da uživa u koncertu Sabrina Stemberga i Minikantanta. Od 21 čas u Teatrinu, biće izvedena predstava „Stilske vježbeˮ (KC Osijek, Teatar igre Vinkovci), a prvo veče festivala završiće se koncertom „Večer talijanske kanconeˮ u izvođenju Jazz dua iz Novog Sada.
Narednog dana, u petak, 10. jula 2026. godine, u Vijećnici, sa početkom u 10 časova, biće održan okrugli sto „Art&Toleranceˮ na temu „Relativizacija istine i umjetnička fikcijaˮ. Od 11 časova predviđen je program za decu, te će u vrtiću „Pjerina Verbanacˮ biti izvedena predstava za decu „Sretna kućicaˮ (Gradsko kazalište lutaka, Rijeka). Nakon toga, najmlađi će imati prilike da uživaju u kreativnoj likovnoj radionici („Maštalicaˮ, Novi Sad), glumačkoj radionici (Sonja Damjanović, Novi Sad), dramaturškoj radionici (Božidar Knežević, Novi Sad) i muzičkoj radionici (Bale Bulatović, Novi Sad).
Od 20 časova u Teatrinu biće održan koncert „Dopo la prima veraˮ – od Beča do Buenos Airesa: tango, klasika i tragovi Istoka. Izvođači su umetnici iz Hrvatske: Melita Lasek Satervajt (klavir), Ivana Mišić (flauta) i Anisa Parganlija (gitara).
Drugo veče festivala biće završeno izvedbom predstave „Glumac je glumac je glumac…ˮ Zijaha Sokolovića, od 21 č na Špini.
Završni dan festivala, subota 11. jul, biće najpre posvećen najmlađima, te će od 10.30 č u vrtiću „Pjerina Verbanacˮ biti održana likovna radionica za decu i izložba dečjih radova na temu „Mom novosadskom prijateljuˮ. Nakon toga će biti održana glumačka, dramaturška i muzička radionica. Od 20 časova u Teatrinu biće izvedena predstava „Feštaˮ (Teatar EXIT, Zagreb), a od 21.30 č, na Špini, publika će imati priliku da uživa u koncertu Mileta Kekina.

„Labina” je specifična vrsta eklektičnog festivala koji kombinuje programe i sadržaje iz različitih oblasti kulture.
Opšti cilj ovog projekta je promocija vrhunskog evropskog i regionalnog kulturnog nasleđa, kao i kulturnog nasleđa lokalne zajednice i prekogranične kulturne saradnje, sa posebnim naglaskom na regionalnu saradnju Vojvodine i Istre.

Објављена књига „Лексикон композитора Војводине: бревијар композитора и музичких стваралаца на панонским просторима” Адр...
30/06/2026

Објављена књига „Лексикон композитора Војводине: бревијар композитора и музичких стваралаца на панонским просторима” Адриана Крањчевића

У издању Културног центра Војводине „Милош Црњански” објављена је књига „Лексикон композитора Војводине: бревијар композитора и музичких стваралаца на панонским просторима”, коју је приредио музиколог Адриан Крањчевић.
Према речима приређивача, књига је настала као део пројекта „Дигитална платформа – Војвођански композитори”, који, од 2021. године реализује Културни центар Војводине „Милош Црњански”.
У књизи је, хронолошким редоследом, заступљен 41 композитор – од Ђура (Ђерђа) Арнолда, затим Корнелија Станковића, Јосифа Маринковића, Петра Кранчевића, Исидора Бајића, Рудолфа Бручија, Душана Радића и других, до Митра Суботића Субе. Критеријум који је приређивач користио при одабиру композитора јесте да је композитор рођен на панонским просторима или да је неким делом свога живота или каријере везан за њих.
„Композитори који су заступљени у овој књизи деловали су у различитим друштвеним улогама: као црквени музичари, капелници, педагози, организатори музичког живота, али и као аутори чија дела сведоче о поступном професионализовању композиторског позива. Њихово стваралаштво често је настајало на размеђи уметничке амбиције и практичних потреба заједнице у којој су се налазили у датом тренутку, што свему овоме даје посебну документарну и естетску вредност. У тој напетости између центра и провинције, традиције и иновације, обликована је специфична музичка слика некадашњих, а самим тим и данашњих панонских простора”, истиче Крањчевић у предговору.
Рецензент Душан Михалек истакао је да поднаслов ове књиге – бревијар – подсећа на напоре Антона Еберста, који је пре пола века својим бревијарима спасао од заборава многа имена наше музичке културе, чиме се пропагирају праве вредности наше музике и спасавају од заборава.

Адриан Крањчевић (Нови Сад, 1982), МА музиколог, музички критичар часописа за савремену културу Војводине „Нова мисао”, креатор културних политика и организатор културних догађаја. Завршио је програм „Примењена дипломатија” Секретаријата за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу АП Војводине, Европског покрета у Србији и Регионалне развојне агенције Бачка. Сарађивао је са Европским покретом у Србији – Канцеларија у Новом Саду.
Члан је, између осталог, кровне невладине организације за прекограничну сарадњу AEBR/ CESCI са седиштем у Берлину – задужен за међународну сарадњу и интеркултурални диверзитет. Члан је Музиколошког друштва Србије и Удружења композитора Војводине. Активан је члан Војвођанског мешовитог хора, као и неколико других хорских ансамбала. Један је од оснивача Војвођанског удружења за рану музику. Преводи стручну литературу са енглеског и на енглески језик.

Одржан Округли сто и отворена изложба поводом 100-годишњице од рођења Павла Угринова У организацији Културног центра Вој...
26/06/2026

Одржан Округли сто и отворена изложба поводом 100-годишњице од рођења Павла Угринова

У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњански”, данас је у Дигиталном омладинском центру у Новом Саду одржан Округли сто о Павлу Угринову, књижевнику, драматургу и редитељу, једном од наших најплоднијих писаца друге половине 20. века, са скоро 60 година уметничког стварања. Повод за организовање скупа била је 100-годишњица од његовог рођења, а циљ скупа је да се открије право место Павла Угринова у систему српске књижевности и културе.
На почетку скупа присутнима се обратио мр Ненад Шапоња, в. д. директора Културног центра Војводине „Милош Црњански”, истакавши да овај Округли сто представља живу слику „Нове мисли”, која за циљ има да пружи потпунију слику о једном од најважнијих аутора српског и целокупног југословенског простора.
„Поред романсијерског опуса Борислава Пекића и Добрице Ћосића, романсијерски опус Павла Угринова је највећи у другој половини двадесетог века. Био је критички прочитан, добио је наше најзначајније књижевне награде и био је веома присутан у јавности. Дружио се са најбољим и најзначајнијим духовима свога времена. Имао је најмање три остварена уметничка живота”, истакао је Шапоња.
Учесници скупа били су књижевни историчари, теоретичари и критичари, театролози и новинари, који су сагледали целокупно стваралаштво Павла Угринова из више истраживачких перспектива и својим излагањима обухватили кључне поетске оквире његовог стваралаштва: позориште, радио и тв-драме, кратку прозу и новеле, романе, мемоарску прозу и дневнике.
Радови са скупа биће објављени у тематском броју часописа „Нова мисао”, а читаоци ће имати прилике да прочитају радове проф. др Михајла Пантића, проф. др Стојана Ђорђића, проф. др Маријане Прпе Финк, др Јелене Ангеловски, др Светислава Јованова, др Слађане Илић, Вулета Журића, Зорана Славића, др Марка Аврамовића, Татјане Њежић, Ђорђа Писарева, доц. др Весне Перић, маст. Јелене Зеленовић Станић, др Сање Анђелић, Гордане Нонин, др Жаклине Дувњак Радић и доц. др Јелене Марићевић Балаћ.
Истог дана, у галеријском простору Културног центра Војводине „Милош Црњански”, отворена је изложба посвећена животу и делу Павла Угринова, коју је приредио његов син, Павле Поповић. Тим поводом аутор је нагласио да ова изложба покрива неке кључне периоде из његовог стваралаштва, уз одабране цитате којима заправо и најављује велику изложбу која ће бити реализована крајем године. „Угринов се много фотографисао и као Василије, и као Павле. Сматрам да би се његова породична фото-архива добро уклопила уз његову документарну прозу”, истакао је Поповић.
Отварање изложбе поздравио је мр Ненад Шапоња, додавши да смо на овај начин сви постали део процеса у настајању – приче о Павлу Угринову – и препознавања, не само његове статичке вредности у књижевности, него и динамичке. „Све то нам нуди нове идеје и надам се да ћемо током овог времена које је пред нама успети то и да представимо, а стогодишњица је само повод. Дакле, идемо сада у други век Павла Угринова”, истакао је Шапоња.
Изложба ће бити отворена за посетиоце до 6. јула, радним данима од 9 до 14 часова.

Округли сто и изложба посвећени Павлу УгриновуКултурни центар Војводине „Милош Црњански“ организује Округли сто посвећен...
23/06/2026

Округли сто и изложба посвећени Павлу Угринову

Културни центар Војводине „Милош Црњански“ организује Округли сто посвећен Павлу Угринову, књижевнику, драматургу и редитељу, једном од наших најплоднијих писаца друге половине 20. века са скоро 60 година уметничког стварања. Повод за организовање скупа је 100-годишњица од његовог рођења, а циљ скупа је да се открије право место Павла Угринова у систему српске књижевности и културе.
Скуп ће бити одржан у Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке у Новом Саду (Војводе Путника 1) 26. јуна 2026. године, са почетком у 11 часова.

Учесници скупа: проф. др Михајло Пантић, проф. др Стојан Ђорђић, проф. др Маријана Прпа Финк, др Јелена Ангеловски, др Светислав Јованов, др Слађана Илић, Вуле Журић, Зоран Славић, др Марко Аврамовић, Татјана Њежић, Ђорђе Писарев, доц. др Весна Перић, маст. Јелена Зеленовић Станић, Сања Анђелић, Гордана Нонин, др Жаклина Дувњак Радић и доц. др Јелена Марићевић Балаћ.

У међувремену, истог дана, 26. јуна, са почетком у 13 часова, у Културном центру Војводине „Милош Црњански“ биће отворена изложба о Павлу Угринову, коју је приредио његов син, Павле Поповић.

Одржана дводневна ревија филмова „Црњански у Свилари”У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњански” и Култур...
22/06/2026

Одржана дводневна ревија филмова „Црњански у Свилари”

У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњански” и Културне станице Свилара, 19. и 20. јуна, у Културној станици Свилара, одржана је дводневна ревија филмова у продукцији Културног центра Војводине „Милош Црњански” под називом „Црњански у Свилари”. Публика је имала прилику да погледа шест филмова, од којих су премијерно приказана два: ДАНИЛО КИШ – МАЛА НОВОСАДСКА КИШОЛОГИЈА, УЛИЦА ДИВЉИХ КЕСТЕНОВА и МАТИЦА СРПСКА – ЈЕСТЕ И БИЋЕ (филм о животу и делу Васе Стајића).
Присутне је на почетку ревије поздравила Виолета Ђерковић, координаторка Мреже културних станица, истакавши да је велика част што се сарадња између Културног центра Војводине „Милош Црњански” и Културне станице Свилара наставља овом дводневном ревијом филмова.
„Надамо се да ће дух Црњанског бдети над овим сјајним програмима које одликује пре свега врхунски квалитет. Радује нас што у оквиру ове ревије имамо и две премијере – првог дана о Данилу Кишу, а другог дана о Васи Стајићу. Очекујемо да ће ова врста сарадње која је, пре свега, на корист публике, бити инспирација и другим установама културе у Новом Саду и Војводини”, истакла је Ђерковић.
Првог дана публика је имала прилику да погледа премијеру документарно-играног филма ДАНИЛО КИШ – МАЛА НОВОСАДСКА КИШОЛОГИЈА, УЛИЦА ДИВЉИХ КЕСТЕНОВА аутора Станка Поповића.
„Ревија филмова `Црњански у Свилари` је мали фестивал речи, слике и музике преточен у документарне записе. Ауторска екипа Mont Media Production уприличила је за вечерас пројекцију филма ДАНИЛО КИШ – МАЛА НОВОСАДСКА КИШОЛОГИЈА, УЛИЦА ДИВЉИХ КЕСТЕНОВА. Један лирски скок уназад прича о Даниловом бивствовању у Новом Саду, у временима ружним, у временима злим, а и касније. Кренули смо трагом приче `Улица дивљих кестенова` и задатак је био истовремено и веома лак и тежак. Свака Кишова реченица имала је своју драму и драматургију. Требало је све то на прави начин сликом покрити”, истакао је Поповић.
Након премијере, приказан је вишеструко награђиван арт-документарни филм о Сави Шумановићу СВЕТЛОСТ И СЕНКЕ – И УМЕТНИКЕ УБИЈАЈУ, ЗАР НЕ? а публика је на крају прве вечери имала прилику да погледа и дугометражни филм о Сави Шумановићу САМ ПРЕД СОБОМ. Сценарио и режију за оба филма потписује Драган Елчић.

Наредног дана ревије присутне је поздравио Ненад Шапоња, в. д. директора Културног центра Војводине „Милош Црњански”, истакавши да је реч о необичном фестивалу документарних филмова, који се зове „Црњански у Свилари” управо због тога што је Културни центар Војводине „Милош Црњански” урадио продукцију свих филмова а и организатор је овог догађаја. Нарочито је истакао значај сарадње са Културном станицом Свилара, са којом ће се, кроз низ програма, наставити интензивна сарадња током целе године.
„Културни центар Војводине `Милош Црњански` као кровна установа културе у нашој покрајини бави се широким спектром делатности – од издавачке делатности, музичке продукције и музичких дешавања, до изложби. Размишљајући о томе где бисмо још могли да се укључимо, видели смо да постоји празан простор што се тиче филмске продукције у смислу документарних и документарно-играних филмова. И управо захваљујући подршци Покрајинске владе успели смо да снимимо десетак филмова, а на ревији је приказано шест”, рекао је Шапоња.
Другог дана приказан је документарно-играни филм ГРИГОРИЈЕ И ИГЊАТИЈЕ. ТРАГИЧНА СУДБИНА ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА у режији Драгана Стојменовића, а након пројекције овог филма публика је имала прилику да погледа документарно-играни филм ЖИВОТ И ДЕЛО РАДОМИРА РАШЕ РАДУЈКОВА у режији Уроша Павлова.
Ревија филмова „Црњански у Свилари” затворена је премијером документарног филма о животу и делу Васе Стајића МАТИЦА СРПСКА – ЈЕСТЕ И БИЋЕ, у режији Уроша Павлова.

Address

Vojvode Putnika 2
Novi Sad
21000

Opening Hours

Monday 09:00 - 16:00
Tuesday 09:00 - 16:00
Wednesday 09:00 - 16:00
Thursday 09:00 - 16:00
Friday 09:00 - 16:00

Telephone

+381214754128

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Organization

Send a message to Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”:

Share