Vojvodina udruzenje za zastitu zivotinja i zivotne sredine

30/03/2025

"Ako me vidite u svojoj bašti, molim vas dajte mi malo sirovog nesoljenog ili mlevenog mesa. Ja volim i hranu za mačke, ali ne i ribu. Nemojte mi davati mleko jer izaziva stomačne probleme i mogao bih da umrem od dehidratacije. Ja sam naivan, i ako vidim mleko, popiću ga. Ne daj mi mleko, već samo vodu.

Nemojte koristiti insekticide ili zamke. Ja sam bezopasan i koristan za vašu baštu, jer se hranim insektima koji napadaju vaše povrće. Moja vrsta je ugrožena, molim vas pomozite mi da ostanem živ."

Izvor fotografija: /istockcom; /unspleshcom.
Fotografije uredio: /FB.

30/03/2025

30/03/2025

🌊 Povratak džinova okeana! 🐋

Plavi kit, najveća životinja na planeti, nekada je slobodno krstario svetskim okeanima, ali je u 19. i 20. veku bio doveden na ivicu izumiranja. Industrijski kitolov, koji je kulminirao u prvoj polovini 20. veka, smanjio je njihovu populaciju sa procenjenih 250.000 jedinki na manje od 5.000 do 1960-ih. Ova dramatična brojka bila je posledica neodrživog izlova, jer su plavi kitovi lovljeni zbog ulja i sirovina koje su bile vredne na tržištu.

Međutim, donošenjem međunarodne zabrane lova 1966. godine, stvari su počele da se menjaju. Ovaj zakon, zajedno s rastućom ekološkom svešću i zaštitom morskih ekosistema, omogućio je populaciji plavih kitova da polako počne da se oporavlja.

Danas, zahvaljujući decenijama zaštite i smanjenju direktnih pretnji, procenjuje se da u svetskim okeanima živi između 10.000 i 25.000 plavih kitova. Iako je to i dalje daleko od njihovog nekadašnjeg broja, predstavlja značajan znak nade da priroda može da se obnovi kada joj damo šansu.

Ovaj oporavak nije razlog za opuštanje – plavi kitovi se i dalje suočavaju s pretnjama poput sudara s brodovima, zagađenja okeana i klimatskih promena koje utiču na njihove izvore hrane. Ipak, njihova priča pokazuje da mere zaštite daju rezultate i da su i najveći stanovnici planete sposobni za povratak kada ih čuvamo. 🌍💙