12/07/2023
NIN, kolumna Dejan Tiago-Stankovica, dobitnika Nagrade EU za književnost. tema - utamničenje bolesnih u Srbiji:
"GDE ĆE NAM DUŠA?
Dragoljub pati od teškog oblika epilepsije, kao mlad je imao učestale napade, lečenje nije davalo rezultate, sve dok pre nekih 20 godina, nije prešao na terapiju THC uljem, kada su mu epileptični napadi prestali. Dragoljub je mogao da živi kao i svi mi. Ipak, to nije srećna priča, jer je lek koji koristi nedostupan, osim ispod ruke, budući da nije legalan jer se proizvodi od kanabisa koji se nalazi na listi biljaka čiji je uzgoj zabranjen, pa je zato, kao sva zabranjena roba jako skup i bolesnike sa težim bolestima mesečna doza ulja košta i 500 evra. Dragoljub niti ima te pare, niti mu je do petljanja sa podzemljem koje trenutno drži monopol na trgovinu kanabisom. Rešenje je našao tako što je u svojoj spavaćoj sobi zasadio dve biljke marihuane u saksiji, gajio ih pod lampama i od cvasti pravio lekovito ulje za sebe. U želji da njegov lek bude legalizovan i da mu se omogući da ga uzima po lekarskom receptu, Dragoljub se pridružio grupi građana koja se bori za legalizaciju kanabisa.
Pre par godina, u Dragoljubov porodični dom u Kaluđerici ušla je policija s dugim puškama, istraumirala mu porodicu, prilikom pretresa pronašli su 98 grama cveta, zbog čega su Dragoljuba uhapsili, stavili u pritvor gde je, posle par meseci, bez adekvatne THC terapije, dobio i prvi epileptični napad posle 17 godina. Tada su ga pustili da se brani sa slobode. Pre neki dan osuđen je na 3 godine zatvora.
Da rezimiram: U Srbiji je sredovečnom čoveku, ocu porodice, zbog cvetova koji su sirovina za njemu neophodan lek a nikada nisu izašli iz njegove sobe, sud odrezao kaznu od tri godine robije, bez ikakvog obzira prema njegovoj teškoj bolesti. On je jedan od nas, građana Srbije, a ja ne mogu da se ne zapitam: Koliko je i kome on naudio, pa da mu naša država ovo radi, kao da bolestan čovek nema dovoljno svoje muke?
Jedan dečko, Beograđanin, nedavno je izašao iz zatvora posle dve godine. Sa 20 godina bio je uhapšen zbog 0.8 g marihuane, toliko ima kamilice u kesici za čaj, i bilo bi dovoljno da se smotaju dve cigarete, od kojih bi se neko smejao.
Da rezimiram: U Srbiji neko je od svoje 20 do svoje 22 godine, jer je prodao nešto za 1000 dinara. To je 500 dinara po godini jednog mladog života. Momče je pogrešilo? Jeste, ali ko nije, neka prvi baci kamen. Zar ne bi bilo vaspitnije da mu se oprostilo, nego da ga teraju među kriminalce, da truli?
Gde će sudijama i tužiocima duša?
Za tro vreme naš ministar policija Vulin, sa uznemiravajućim zadovoljstvom saopštava kako će hapsiti. On, izgleda da voli da hapsi, njemu je to zabavno. Da li je moguće da naša vlast hapsi omladinu i bolesnike? Šta smo mi, Saudijska Arabija?
Gde će duša nama koji to mirno gledamo?
O tome sam razgovarao sa advokaticom, Dragoljuba sa početka priče, od koje sam saznao neverovatne podatke.
Godišnje naši sudovi izreknu 720 godina (!) zatvora zbog marihuane, zatvori su nam prepuni takvih osuđenika. Sudstvo preopterećeno takvim bizarnim i nepotrebnim slučajevima, što je sve još bizarnije ako znamo da je u međuvremenu, u decembru 2020, UN i SZO napokon potvrdila da ma*****na nije štetna po zdravlje, da se greškom nalazila na listi opasnih droga i sa iste je skinuta. Ta informacija je u januaru 2021. dostavljena našoj misiji pri UN, od kog datuma je naša država, prema sopstvenim i međunarodnim zakonima, dužna da tu promenu automatski primeni kod nas. Ali to oni ne čine. Zašto?
Po logici svima bi se to isplatilo da se taj zakon odmah primeni, stotine procesa bi bilo arhivirano, sudovi bi mogli da se bave nečim korisnijim, na primer da jure prave kriminalce, u zatvorima bi bilo mesta za one koji su zaista nekome načinili zlo.
Jedini kojima se zabrana isplati su oni ljudi koji od ilegalne marihuane imaju koristi, jer da je legalna ne bi imali monopol ni tolike zarade. To bi bio samo deo mogućeg objašnjenja, Vulinova izjava je, kao u uvek, dodvoravaju se pučanstvu. Prate rejtinge, a oni se baziraju na pogrešnom pitanju: Da li marihuanu treba legalizovati? Tada građani zamišljaju da bi se legalizacijom ma*****na prodavala na svuda i nutkala narodu, pa je odgovor naravno ne. Ali da su postavili pitanje: Da li zbog supstance koja nije štetna za zdravlje treba u zatvoru da čame naši građani, pre svega bolesni. Odgovor bi, siguran sam, bio Za.
Ако хоћеш да знаш каква је нека држава и њена управа, и каква им је будућност, гледај само да сазнаш колико у тој земљи има честитих и невиних људи по затворима, а колико зликоваца и преступника на слободи. То ће ти најбоље казати."
