13/08/2026
23 ГОДИНЕ БЕЗ ПРАВДЕ ЗА СРПСКУ ДЕЦУ ИЗ ГОРАЖДЕВЦА.
13. августа 2003. године, деца из Гораждевца нису тражила ништа више од обичног летњег дана.
Дошла су на Бистрицу да се купају, друже и смеју. Оставили су бицикле и одећу на обали, не слутећи да ће дечју грају прекинути рафали.
На њих је из заседе испаљено 87 метака.
Убијени су дванаестогодишњи Пантелија Дакић и осамнаестогодишњи Иван Јововић. Рањени су Марко Богићевић, Богдан Букумирић, Драгана Србљак и Ђорђе Угреновић.
Остале су њихове ствари поред реке. Остале су породице које су уместо да дочекају своју децу са купања, морале да их испрате на вечни починак. Остало је читаво село са раном која ни после 23 године није зарасла.
А правде нема.
Нико није осуђен. Истрага је обустављена 2010., али бол родитеља, породица и српског народа није могла бити обустављена.
Панто и Иван су деца српског Косова и Метохије. Симбол детињства прекинутог мржњом и народа који, упркос свему, остаје на својој земљи.
Наша је обавеза да их памтимо, не да бисмо мрзели, већ да бисмо сачували истину, затражили правду и показали да српске жртве никада неће бити заборављене.
Злочин без казне не сме постати злочин без сећања.
Вечни вам помен!