Библиотека Матице српске

01/10/2026

Поводом обележавања 175 година од рођења српског песника, прозног и драмског писца Лазе К. Лазаревића (1851–1891), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор из дела Лазе К. Лазаревића, као и литературе о њему, може се погледати до 29. октобра 2026. године, у Јавном каталогу Библиотеке. Ауторка изложбе је Снежана Николић, уредник Селимир Радуловић.

Изложба је доступна и на сајту, Јутјуб каналу и друштвеним мрежама Библиотеке Матице српске.

https://www.bms.rs/2026/10/01/izlozba-laza-k-lazarevic-175-godina-od-rodjenja/

30/09/2026

„Живот јесте пловидба ако то применимо као метафору. Али стварне, неметафорне пловидбе, јесу живот. Живот, који је не тако ретко, мада не увек, својом интензивношћу (радо бих користио бољу реч) надмашује живот на копну. (Да ли га надмашује?) Бескрајна разноликост живота на копну и живота на мору спречава ме да правим границу између ова два облика живота. Постоје авантуристичке пловидбе и у духовном животу. И Пруст је морепловац, и Леонардо плови. Има таквих морепловаца и међу нашим песницима. И међу људима које надмено називамо обичним.“ (Арсеније Арса Јовановић)

На данашњи дан 1932. рођен је Арсеније Арса Јовановић, позоришни, телевизијски, радио и филмски редитељ, композитор, сценариста, преводилац, фотограф, морепловац... Његова дипломска представа “Догађај у месту Гоги” изведена је у Српском народном позоришту 1955. године. После режије, овај ренесансни човек студирао је историју уметности и југословенску књижевност, а 1964. је похађао курс телевизијске режије у Лондону. Био је професор на Катедри за глуму Факултета драмских уметности у Београду, стални редитељ Народног позоришта и Југословенског драмског позоришта у Београду, један је од оснивача Битефа. Почев од филма „Танка црвена линија“ (1998) његове композиције појављују у свим филмовима Теренса Малика. “Време фресака“ је капитална серија Телевизије Београд из 1982. у 15 епизода, серија за коју је писао сценарио, музику и режирао је. У њој је приказао оно најдрагоценије што наш народ има у фрескосликарству. За своја радиофонијска дела добио је бројна престижна светска признања попут Prix Italia за „Ресавску пећину“ и Grand Prix Radio France international, а два пута је награђиван на Њујоршком радијском фестивалу… Познате су његове телевизијске драме „Паљење Рајхстага”, „Сарајевски атентат” (на основу аутентичних записа са суђења Гаврилу Принципу), „Случај Опенхајмер”… На „Галиоли“, како су се звали сви његови чамци и бродице, опловио је многа мора и реке, а потом је писао путописе.

30/09/2026

У уторак, 29. септембра 2026. године, у Матици српској уручена је Награда „Сретен Марић” за најбољу есејистичку књигу у 2025. и 2026. години Мирјани Д. Стефановић за целокупан есејистички, књижевнотеоријски, књижевноисторијски научни опус, а поводом монографије „Увод у српско просветитељство. Предговор као поетика” (у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића и Архива Војводине) и Ђорђу Матићу, за књигу есеја „Спасени од бродолома. Огледи о српској култури” (издавач Orion Art).
Једногласну одлуку донео је жири у саставу Катарина Марић Леобарди, Радован Поповић и Гојко Тешић.
Присутне су поздравили управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, Татјана Коковић, председница Скупштине општине Косјерић и проф. др Гојко Тешић, председник жирија за награду „Сретен Марић”.
О делу лауреата Мирјане Д. Стефановић и Ђорђа Матића говорили су мр Слободан Гавриловић и др Ива Тешић.
Награду, која носи име једног од врхунских српских есејиста и преводилаца Сретена Марића (1903–1992), установили су Библиотека Матице српске и Општина Косјерић, а додељује се традиционално сваке друге године.

29/09/2026

29/09/2026

„Једини прави бунтовник који данас постоји је морална особа.“ (Стојан Стив Тешић)

„Ми тумарамо наоколо збуњени, све док не умремо. У најбољем случају, човек је хаос са савешћу. У најгорем случају, само је хаос. Уметност то никада није; уметност је слобода. Када смо изгубљени у ноћи уметност разбија таму око нас, она нас диже на узвишење одакле можемо да угледамо пут. Напред и назад. Тако можемо и да разазнамо непрекидност или строгу линију наших живота. Па ако заиста искрено желимо да будемо хумани, то одређује тачно шта то значи и колико далеко морамо ићи да бисмо то досегнули, или, колико смо далеко од жељеног правца.“ (Стојан Стив Тешић)

На данашњи дан 1942. године у Ужицу је рођен Стојан Стив Тешић, српско-амерички књижевник, филмски сценариста, добитник Оскара 1980. за сценарио филма „Четири мангупа“ који је режирао Питер Јејтс. Имао је 14 година када се са мајком и сестром Нађом придружио оцу у Америци. Дипломирао је на Универзитету Индијана, а на Универзитету Колумбија, где је магистрирао, написао је своје прве драме. Говорио је да је великодушност једина особина која је потребна свим успешним писцима. Након његове изненадне смрти 1996. објављен је постхумно његов роман „Кару“ који је Њујорк тајмс прогласио за најзапаженију књигу 1998. године. Код нас га је 2016. објавила Народна библиотека Ужице.
Када је примао Оскара у говору је на крају рекао: „Желим још да кажем како сам много пре него што сам заиста упознао Америку, њене прве обрисе видео у једном биоскопу, у Југославији“.
Није придавао важност материјалним стварима. Кад није имао пословне обавезе, живео је повучено у брвнари у Колораду и писао. Истицао је да не постоји ништа што воли више од писања.

28/09/2026

Библиотека Анђелика једна је од најстаријих јавних библиотека у Европи и прва која је на Старом континенту отворена за јавност. Почела је са радом 1609. године, а налази се у Риму, недалеко од трга Навона. Око 200.000 публикација посложено је на дрвеним полицама библиотеке Анђелика. Скоро 3000 рукописних књига, преко хиљаду инкунабула (укључујући и прву књигу штампану покретним словима у Италији, Цицеронову „О говорнику“), 20.000 издања из 16. века, 10.000 гравура и мапа, као и документи, књиге које су избегле ломачу, текстови о италијанској књижевности и позоришту, ретка издања и стара периодична издања. Језгро библиотеке састављено је још крајем 13. века и припадало је манастиру Сант Агостино. Крајем 16. века, августински бискуп Анђело Рока, по коме се библиотека зове, даровао је своју личну библиотеку, под условом да буде јавно доступна. Више филмова је снимљено у њој, почев од филма Виторија де Сике „Врт Финци-Континијевих“ до филма Рона Хауарда „Анђели и демони“.

https://www.youtube.com/watch?v=4UtrEUA9RCA

25/09/2026

Угледна Награда „Сретен Марић” за најбољу есејистичку књигу из области књижевности и филозофије у 2025. и 2026. години биће додељена у уторак, 29. септембра, у 12 часова, у Малој сали Матице српске.
Награда је припала равноправно Мирјани Д. Стефановић за целокупан есејистички, књижевнотеоријски, књижевноисторијски научни опус, а поводом монографије „Увод у српско просветитељство. Предговор као поетика” (у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића и Архива Војводине) и Ђорђу Матићу, за књигу есеја „Спасени од бродолома. Огледи о српској култури” (издавач Orion Art).
Награду, која носи име једног од врхунских српских есејиста и преводилаца Сретена Марића (1903–1992), установиле су Библиотека Матице српске и Општина Косјерић.

24/09/2026

Писци о читању

„Сваки роман је пун наде зато што претпоставља присутност читаоца. Писање било чега јесте, заправо, чин пун наде, јер претпостављате да ће неко бити ту да то прочита.“
„Књига је глас у вашем уху; порука је – док је читате – само за вас. Читање књиге је сигурно најинтимније искуство које можемо имати о унутрашњости ума другог људског бића. Писац, књига и читалац – у овом троуглу, књига је гласник.“ (Маргарет Атвуд)

„Чему књиге? Верујем да сви имамо одговор на то питање. Једноставан и тачан. Тај одговор је само читање. Кад читамо, боље живимо. Можда је то питање у мени још пре него што сам прочитао прву књигу, можда још откако су ми као детету читали бајке, песме и приче. Већина би, не сумњам, могла из свог сећања да призове неко слично искуство.
Читање господари временом живота. Враћа га, развија. Ако ћемо право, од свих који би да господаре нама, читање је најбољи господар, јер нас воли, даје нам и ништа не захтева заузврат. (Јовица Аћин)

„Књиге нису само произвољни збир наших снова и нашег сећања. Оне нам такође дају образац духовне контемплације. Неки људи мисле да је читање само вид бекства: бекство из ‘стварног‘ свакодневног света у имагинарни свет, свет књига. Књиге су много више. Оне су начин да будемо човечнији.“ (Сузан Сонтаг)

„Књиге не дирамо и не читамо. Понекад, из очајања, узмемо понеку књигу и кад се изненада суочимо са њеном лепотом и памећу - то нас дотуче. Боље је да је нисмо ни узимали. Не бисмо знали како је празно и пусто живети без књига.” (Душан Радовић)

23/09/2026

Јуче је у Лос Анђелесу, након деценије градње, отворен за јавност Музеј наративне уметности Џорџа Лукаса и Мелоди Хобсон. Ово је први музеј посвећен искључиво визуелном приповедању и наративној уметности, где се дела популарне културе, стрипови и реквизити из филмова (као што су „Ратови звезда“ ) налазе упоредо са класичним сликарством. У музеју се налази више од 40.000 предмета, галеријски простори су смештени на пет спратова, ту су и два биоскопа, истраживачка библиотека која је бесплатна за све и уређени парк око зграде. Библиотека је намењена истраживачима и књиге се не могу износити. Једна од две биоскопске дворане зове се "Славко Воркапић", у част филмског теоретичара, монтажера и редитеља српског порекла, дугогодишњег професора филма на Универзитету Јужне Калифорније, који је предавао је и на београдској Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Рођен је у Добринцима 1894. године.
Музеј површине око 28.000 квадратних метара који својим футуристичким изгледом подсећа на свемирски брод пројектовао је Ма Јансонг из архитектонског студија МАД, док је за пејзажну архитектуру била задужена Миа Лерер.
„Волим што се осећате другачије када ушетате у наше паркове и баште“, каже извршна директорка музеја, Трејси Бејтс. „Заиста се осећате као да сте премештени негде другде, што је радост приповедања – што је и суштина музеја.“
Прослављени редитељ и продуцент је нагласио да је овај музеј храм народне уметности и за народ, а то потврђује и чињеница да је првих сто посетилаца које су лично дочекали на свечаном отварању он и његова супруга били локални студенти и ђаци.

Learn more about the Lucas Museum of Narrative Art in Los Angeles, opening in September 2026. Founded by George Lucas and Mellody Hobson. Discover our collection.

22/09/2026

Ових дана свет је обишла вест да је Сингапур почео да плаћа својим грађанима да читају књиге. Овако су таблоиди пренели вест, а суштина програма владе ове земље није у финансијском моменту, новчана сума ионако је симболична. Кампања ReadSG коју је почетком овог месеца (6. септембра) покренуо Национални библиотечки одбор подстиче људе да узму књигу у руке барем 15 минута дневно, одвија се у оквиру петогодишњег националног програма борбе за јачање менталног здравља становништва и неговање читања као доживотне навике.
Мелиса Там која је на челу Националног библиотечког одбора Сингапура истиче намеру за стварањем нације читалаца, људи који су радознали, промишљени, проницљиви и способни да се снађу у све сложенијем свету. Истраживање којим је било обухваћено више од 10.000 младих људи показало је да што су раније у животу почели да читају из задовољства то су постизали бољи школски успех и већа је вероватноћа да ће имати здрав животни стил. Мелиса Там додаје да је кампања покушај да се помогне читаоцима да се снађу у свету уз помоћ вештина које су стечене читањем књига дужег садржаја: „Док нам кратки садржаји помажу да будемо информисани, читање дужих садржаја јача пажњу, критичко мишљање и машту“.
Заинтересовани грађани могу да се пријаве на веб страницу програма или да му приступе преко мобилне апликације како би бележили своја читалачка постигнућа. На веб страници пише: „Потребно је само 15 минута дневно да се временом изгради навика читања. То је отприлике време између три станице метроа, чекања аутобуса или уживања у јутарњој кафи. Мали тренуци чине велике приче. Сазнајте где вас читање од само 15 минута дневно може одвести!“
Ако се зна да су петанестогодишњи ученици из Сингапура први на светској ранг-листи када је реч о читању у оквиру ПИСА тестирања за 2025. годину, испред ученика из Кине и Тајвана, онда је ова кампања утолико вреднија похвале. Зашто је у кампању укључена новчана награда? Амерички психолог Џонатан Хајт, аутор бестселера „Анксиозна генерација“ , о утицају друштвених медија на ментално здравље младих, каже да „сва деца реагују на награде у одређеној мери“ – тако да ће за младе људе овакав приступ „вероватно имати неки благотворан ефекат у стварању навике читања“.

ReadSG is Singapore's multi-year national reading campaign aimed at nurturing reading as a lifelong habit.