04/03/2024
"Tada započinje drugu karijeru, pevačku. „Kad sam otišao u Beograd, da se upišem na Pozorišnu akademiju, nisam imao od čega da živim i tada sam počeo da pevam po kafanama. Tu sam našao sebe i svoj svet. To je bilo 1963. a te kafane su bile drugog reda. U hotel ‘Union’ sam došao sedamdesetih, kada sam već imao nekakvu afirmaciju. I tada sam pevao samo naše tradicionalne pesme, jer drugo nisam ni znao. Moj prvi nastup je bio na Kalemegdanskoj terasi, i tamo sam pevao pesme koje sam naučio kod svoje kuće: ‘Milkina kuća na kraju’ i ‘Jedno jutro čim je zora svanula’, itd. Tada sam shvatio da imam sreću što sam slučajno od kuće i iz raznih svatova poneo repertoar od koga živim i danas.” Za prve kompozicije Zvonko Bogdan kaže: „To se deslio 1971. baš posle smrti mog oca, kad sam shvatio da pevajući po kafanama ne mogu dugo da opstanem, niti da uradim bilo šta drugo. Jer, takvih koji to rade ima jako mnogo. To sam shvatio, a imao sam i takvog učitelja i takve saradnike i stremio sam ka onom putu gde sam moram nešto da stvorim. Bez kreativnosti nema produžetka. Tako sam napisao prvu i ozbiljnu kompoziciju koju sam dosta dugo krio, jer nisam hteo da se pojavim u onoj euforiji novokomponovanih pevača. A bilo mi je jako teško dokazati se kao autor nečega. Kada sam napisao pesmu ‘Ej salaši na severu Bačke’ i kad sam melodijski zapis odneo u Radio Novi Sad, da pesmu otpevam, rekao sam da je to jedna stara pesma koju sam naučio od nekih somborskih tamburaša. Na to je čika Pišta – kontraš, koga ja smatram najboljim tamburaškim svircem u moje doba, rekao: ‘Kako to, kad ja tu pesmu nikad u svom životu nisam čuo’. I kad smo je snimili ja sam bio strašno uzbuđen što je probni snimak uspeo. I to je bio moj prvi korak ka pisanju tekstova i komponovanju.”
Slika 861 – Zvonko Bogdan
Odlomak iz knjige "Tamburaške priče iz davnina" koju možete poručiti na br. tel. 064/1258337 ili preko meila: [email protected] po ceni od 8.000 dinara (redovna cena 12.000), a za inostranstvo isključivo preko sajta "Delfija" ili "Lagune".
