03/11/2022
Zašto me "muči"?
Jedano od osećanja sa početka psihoanalitičke terapije grupne ili individualne jeste očekivanje klijenta da dobije odgovore na svoje nedoumice u vidu gotovih rešenja za svoje probleme od terapeuta. To je u sklopu omnipotentnih karakteristika koje klijent pripisuje terapeutu u početku. Pošto ne dobija gotova rešenja, frustracija u klijentu raste a i potencijalni bes ka terapeutu.
Vremenom klijent shvati, napredujući u terapiji, povećavajući kapacitete za sagledavanje situacije i prevazilazeći anksioznost, da je terapeut tu da osvetli situaciju iz ugla koji on “ne vidi”, da mu pomogne da prevede svoje nesvesne kočnice, traumatične doživljaje i otpore u svesne analitičke uvide, ali ne i da preuzme odgovornost za njegove odluke. Ukoliko bi terapeut davao gotova rešenja onda bi klijent stalno ostajao u zavisnom odnosu ka terapeutu, te ne bi rastao u svom unutrašnjem biću i slobodnom, svesnom funkcionisanju kao odraslo biće.
Helen E. Durkin je lepo opisala ovu situaciju na sledeći način:
" U početku će verovatno članovi grupe ogrnuti terapeuta plaštom omnipotencije, kao što su nekad roditelje. Zato očekuju od njega da ima sve odgovore. Dok prepoznaje nesvesne, infantilne potrebe u njima, terapeut će raditi u skladu sa svojim najboljim kliničkim procenama. Pošto njihove projekcije omnipotencije na roditeljsku figuru izrastaju iz njihovog straha od bespomoćnosti tokom perioda apsolutne zavisnosti, on može da proceni da nije neophodno da naruši ovu iluziju ili da prekine njihove zavisne prateće potrebe, mada je njegova dugoročna politika da im pomogne da prevaziđu zavisnost i fantazije omnipotencije. Ali on mora takođe da razdvoji infantilne fantazije od realnih očekivanja u odnosu na sebe kao autoriteta - eksperta. "
