Akademska inicijativa "Forum 10"

12/06/2026

11/06/2026

KO JE BIO AHMED GURBI BABA? 👇

👉 Pogledajte novu epizodu serijala „Čuvarkuće identiteta“ i upoznajte jednu od najznačajnijih ličnosti Novog Pazara iz osmanskog perioda. Saznajte ko je bio Ahmed Gurbi Baba - pesnik, derviš i autor znamenitog „Divana“, dela koje predstavlja dragoceno svedočanstvo o Novom Pazaru 18. veka.

Otkrijte priču o njegovom životu, stvaralaštvu i turbetu koje predstavlja simbol duhovnog i kulturnog identiteta Novog Pazara.

U ovom videu predstavljamo jedan od najznačajnijih spomenika kultur...

10/06/2026

Javni čas istorije pod nazivom “Zašto je antifašizam važan i danas? održan je sa učenicima Osnovne škole „Stefan Nemanja“, sa ciljem da se mladima približe vrednosti antifašizma, slobode, solidarnosti i kulture sećanja, kao i značaj partizanskog pokreta tokom Drugog svetskog rata.

Sa učenicima su razgovarali aktivistkinja Vanja Šunjić iz Sarajeva, Andraž Rožman, novinar i pisac iz Ljubljane, Elvir Habibović, direktor Muzeja „Ras“, i Denisa Curić, gradska većnica za obrazovanje. Kroz otvoren dijalog i interaktivnu radionicu mladi su imali priliku da razgovaraju o tome šta je antifašizam predstavljao nekada, ali i zašto su borba protiv mržnje, diskriminacije i nasilja važne teme i danas.

Poseban deo javnog časa bio je posvećen partizanskom pokretu kao jednom od najvećih pokreta otpora fašizmu i nacizmu u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Kroz razgovor je istaknuto da su nacističke i fašističke politike bile zasnovane na diskriminaciji, progonu Jevreja, Roma, Slovena i drugih naroda, kao i na uskraćivanju osnovnih ljudskih prava. Učenici su imali priliku da razumeju zbog čega je antifašizam predstavljao borbu za slobodu, ljudsko dostojanstvo, jednakost i pravo na život bez mržnje i nasilja.

Tokom radionice mladima je predstavljena i „Partizanska čitanka“, publikacija koja kroz autentične priče, dokumenta i istorijske činjenice približava mladim generacijama značaj antifašističke borbe. Jedan od koautora publikacije je Vanja Šunjić, koji je sa učenicima razgovarao o važnosti kulture sećanja i kritičkog odnosa prema prošlosti.

Uz podršku Deutsche Botschaft Belgrad / Nemačka ambasada u Beogradu.

09/06/2026

Osmi regionalni susret „Šta da se radi?“ okupio je aktiviste i aktivistkinje, profesore i profesorke, novinare i novinarke, studente i studentkinje, kao i predstavnike i predstavnice civilnog društva iz Srbije i regiona, sa ciljem otvaranja prostora za dijalog o demokratskim procesima, ljudskim pravima, regionalnoj saradnji i suočavanju sa prošlošću.

Tokom prve sesije razgovaralo se o aktuelnim političkim prilikama u Srbiji, rezultatima lokalnih izbora, odnosima vlasti i opozicije, kao i mogućim društvenim i političkim promenama u narednom periodu.

Druga sesija bila je posvećena krizi na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru i pitanju institucionalne autonomije univerziteta. Uvodničari su bili proterana profesorka Nadija Rebronja, student Amar Ličina i profesor Damir Gruda. Razgovaralo se o pritiscima na nastavno osoblje, udaljavanju profesora, posledicama po studente i kvalitet obrazovanja, kao i o odgovornosti univerzitetske uprave u tim procesima.

U okviru treće sesije otvorena su pitanja političkog i društvenog položaja Vojvodine, sa posebnim osvrtom na autonomiju, međunacionalne odnose i društvenu koheziju. Četvrta i peta sesija bile su posvećene političkim i društvenim procesima u zemljama regiona, evropskim integracijama, demokratizaciji društava i regionalnim izazovima u državama bivše Jugoslavije.

Susret predstavlja nastavak kontinuirane regionalne inicijative koja traje od 2020. godine, a koju su inicirali Žene u crnom (Beograd), Anima (Kotor) i Akademska inicijativa “Forum10” (Novi Pazar), a koja usmerena na stvaranje prostora za kritičko preisptivanje i informisanje.

Susret je održan uz podršku Rekonstrukcija Ženski fond.

08/06/2026

U Narodna biblioteka "Dositej Obradović" Novi Pazar održali smo promociju knjige „Ovo se ne može izbrusati“ autora Andraža Rožmana, nakon koje je usledio veoma sadržajan razgovor sa publikom.

Knjiga se bavi temom izbrisanih u Sloveniji, ljudi koji su nakon raspada Jugoslavije administrativnom odlukom ostali bez osnovnih prava, ličnih dokumenata, zdravstvenog osiguranja, mogućnosti zaposlenja i pravnog statusa. Reč je o temi koja je dugo ostala na margini javnosti i o kojoj se na našim prostorima veoma malo govorilo, zbog čega je promocija izazvala veliko interesovanje prisutnih.

Publika je imala brojna pitanja i aktivno učestvovala u razgovoru, želeći da sazna više o samom procesu „brisanja“, posledicama koje je ostavio na živote hiljada ljudi, ali i o načinima na koje se društva danas suočavaju sa ovakvim nepravdama. Mnogi prisutni istakli su da se prvi put detaljnije upoznaju sa ovom temom, koja je široj javnosti uglavnom bila nepoznata.

Kroz razgovor otvorena su važna pitanja ljudskih prava, identiteta, diskriminacije i odnosa države prema pojedincima, a veče je pokazalo koliko su književnost i javni dijalog važni za razumevanje tema koje su dugo bile prećutkivane.

Događaj je organizovan u okviru regionalnog susreta "Šta da se radi?" uz podršku Rekonstrukcija Ženski fond.

22/05/2026

👉 Održan je još jedan javni čas istorije pod nazivom „Jasenovac, Treblinka i Aušvic – zašto moramo da pamtimo?“ u Osnovnoj školi „Đura Jakšić”, sa ciljem da mladima približi teme Drugog svetskog rata i stradanja miliona ljudi tokom nacističkih i fašističkih režima.

☑️ Na javnom času mladi su imali priliku da uče o koncentracionim logorima, istoriji njihovog nastanka, kao i o stradanju miliona ljudi tokom Drugog svetskog rata. Poseban fokus bio je na pričama o Jasenovcu, Treblinki i Aušvicu, mestima koja su postala simboli ljudske patnje i posledica ideologija mržnje, rasizma i diskriminacije.

Kroz razgovor i radionice učenici su diskutovali o tome zašto je važno negovati kulturu sećanja, razumeti istorijske događaje i razvijati toleranciju, empatiju i poštovanje ljudskih prava kako se slični zločini nikada više ne bi ponovili.

Uz podršku Deutsche Botschaft Belgrad / Nemačka ambasada u Beogradu

19/05/2026

OSMI REGIONALNI SUSRET "ŠTA DA SE RADI?"

👉Osmi regionalni susret biće održan od 5. do 7. juna 2026. godine u Novom Pazaru i okupiće aktivistkinje i aktiviste civilnog društva, novinare i novinarke, univerzitetske profesore i profesorke, kao i druge društveno angažovane aktere iz Srbije i regiona.

Ovogodišnji program biće posvećen analizi aktuelnog političkog trenutka u Srbiji i regionu, sa posebnim fokusom na političke izazove u Srbiji, stanje demokratije i institucija, krizu univerziteta, studentski pokret, međuetničke odnose i rastuće nacionalističke pritiske u društvu.

Program susreta otvoriće promocija knjige „To se ne može izbrisati“ autora Andraža Rožmana, posvećene pitanju „Izbrisanih“ u Sloveniji, dok će centralna ideja susreta ostati usmerena ka podsticanju kritičkog mišljenja, regionalne solidarnosti, političkog dijaloga i odbrane javnog prostora od autoritarizma, nacionalizma i društvene polarizacije.

Regionalni susret „Šta da se radi?“ predstavlja nastavak kontinuirane inicijative koju od 2020. godine organizuju Akademska inicijativa „Forum 10“ iz Novog Pazara, Žene u crnom iz Beograda i ANIMA iz Kotora, sa ciljem otvaranja prostora za kritički politički dijalog, regionalno povezivanje i jačanje demokratskih, antinacionalističkih i mirovnih perspektiva u regionu.

Uz podršku Rekonstrukcija Ženski fond.

17/05/2026

👉 Održan je još jedan Javni čas istorije pod nazivom „Šta bismo rekli Ani Frank?“, posvećen razgovoru sa mladima o istorijskim događajima koji su obeležili 20. vek, ali i o važnosti razumevanja prošlosti i negovanja kulture sećanja u savremenom društvu.

☑️ Tokom radionice učenici su imali priliku da kroz priču o Ani Frank i njenom dnevniku uče o nastanku nacizma i fašizma, ideologiji Adolfa Hitlera, Nirnberškim rasnim zakonima, rasizmu, Holokaustu i koncentracionim logorima poput Aušvica, Dahaua, Treblinke i Jasenovca, koji su ostali simboli stradanja miliona ljudi tokom Drugog svetskog rata.

Kroz ličnu priču Ane Frank, mladi su imali priliku da istorijske činjenice povežu sa iskustvom jedne devojčice koja je, skrivajući se od nacističkog progona, u svom dnevniku ostavila snažno svedočanstvo o strahu, nadi i veri u humanost. Upravo zbog toga radionica je podstakla mlade da razmišljaju o tome šta se danas događa oko nas i koliko su obrazovanje, kritičko mišljenje i empatija važni u borbi protiv diskriminacije, ekstremizma i govora mržnje.

Uz podršku Deutsche Botschaft Belgrad / Nemačka ambasada u Beogradu

.

13/05/2026

👉 Javni čas „Šta je ostalo od istorije“, održan u Kulturnom centru Novi Pazar, otvorio je važan prostor za razgovor o uzrocima Drugog svetskog rata, nastanku nacizma i fašizma, ideologijama koje su dovele do koncentracionih logora, ali i o značaju kulture sećanja i odgovornosti društva prema prošlosti. Kroz diskusiju je istaknuto da istorija ne sme ostati samo u knjigama i arhivama, već da mora služiti kao trajna opomena.

🔷 U uvodnom delu postavljeno je i pitanje koliko savremeni svet, suočen sa ratovima, razaranjima i ljudskim stradanjima, pokazuje da lekcije iz prošlosti još uvek nisu do kraja naučene. Fokus javnog časa bio je na potrebi kritičkog sagledavanja istorije i važnosti obrazovanja mladih o posledicama mržnje, ekstremizma i totalitarnih ideologija i odnosu prema svetu danas.

🔶 Posebnu vrednost događaju dali su mladi učesnici koji su kroz pitanja, komentare i otvorenu diskusiju pokazali koliko je važno da nove generacije razumeju istoriju izvan pukog memorisanja činjenica. Upravo kroz dijalog, kritičko mišljenje moguće je graditi društvo koje će biti otpornije na mržnju, manipulacije i ponavljanje grešaka iz prošlosti.

Na javnom času govorili su Pavel Voronin, ataše za kulturu i medije pri Ambasadi Nemačke u Srbiji, prof. dr Redžep Škrijelj, istoričar Esad Rahić, Aleksandar Kraus iz Saveza antifašista Srbije i Fahrudin Kladničanin, izvršni direktor Akademske inicijative „Forum 10“.

Uz podršku Deutsche Botschaft Belgrad / Nemačka ambasada u Beogradu.

13/05/2026

👉 Održan je još jedan Javni čas istorije , posvećen razgovoru sa mladima o istorijskim događajima koji su obeležili 20. vek, ali i o važnosti razumevanja prošlosti u savremenom društvu.

☑️ Tokom predavanja učenici su imali priliku da uče o nastanku nacizma i fašizma, ideologiji Adolfa Hitlera, rasnim zakonima, Holokaustu i koncentracionim logorima poput Aušvica, Dahaua, Treblinke i Jasenovca, kao simbolima stradanja miliona ljudi tokom Drugog svetskog rata.

Posebnu vrednost javnom času dali su otvoreni razgovori sa učenicima o tome kako nastaju ideologije mržnje, na koji način propaganda utiče na društvo i zašto su obrazovanje, kritičko razmišljanje i kultura sećanja ključni u borbi protiv diskriminacije, ekstremizma i govora mržnje i šta se danas događa oko nas.

✅ Dodatnu simboliku događaju daje činjenica da škola nosi ime Ćamila Sijarića, književnika i novinara koji je među prvima ušao u logor Jasenovac nakon oslobođenja i svojim zapisima ostavio svedočanstvo o strahotama koje je tamo zatekao.

Uz podršku Deutsche Botschaft Belgrad / Nemačka ambasada u Beogradu.