28/05/2026
Slatine i poslednji ostaci panonskih stepa
Slatine su retki, osetljivi i nezamenljivi ekosistemi.
Staništa koja su najosetljivija i najbrže nestaju u Srbiji su tresavska, stepska i slatinska staništa. Ona trpe snažan pritisak širenja intenzivne ratarske proizvodnje, privrede i turizma. Zbog veoma ograničenog rasprostranjenja, predstavljaju jedna od najugroženijih staništa u Evropi i prioritetna su za zaštitu. Zato su i navedena u Direktivi o staništima Evropske Unije.
Šta znamo o slatinama?
Nastanak slatina u Panonskoj niziji uzrokovan je međusobnim uticajem geoloških klimatskih i hidrogeoloških faktora. Slatine nastaju raspadom minerala na planinskim masivima Karpata koji kasnije usled erozivnog dejstva vetra i voda planinskih reka dospevaju u niziju gde se talože zajedno sa solima iz lesnih i peščanih podloga. Kiše te soli ispiraju u dublje slojeve zemljišta. Velika isparavanja u kasno leto i ranu jesen Velika isparavanja u kasno leto i ranu jesen dovode do toga da se voda iz podzemnih slojeva kapilarno podiže povlačeći isprane soli u gornje zemljišne slojeve, gde se iste talože. Sa povećanjem padavina, ova površinska so se razblažuje i ponovo ponire u dublje slojeve zemljišta. Vodni režim površinskih i podzemnih voda igra bitnu ulogu u formiranju slatina.
Slatine pripadaju redu halomorfnih zemljišta a kod nas je najviše zastupljena klasa alkalizovanih halomorfnih zemljišta.
Biodiverzitet (biološka raznolikost) slatina:
Sastav biljnih zajednica je specifičan, raznolik i zavisi od koncentracije i sastava minerala u podlozi, mikroreljefa i dubine alkalizovanog sloja zemljišta. Mozaično raspoređena struktura različitih staništa podržava izvanredno bogatu floru i faunu.
Biljke su graditelji staništa u kome žive ostali organizmi.
Najznačajniji predstavnici slatinske flore mogu se predstaviti vrstama koje su prilagođene na ekstremne količine soli u zemljištu kao što je cakljenjača (Salicornia europaea) i panonska jurčica (Suaeda pannonica) obe vrste su prisutne na Slanom Kopovu kod N. Bečeja. U slatinskoj flori zastupljene su i vrste koje rastu na umereno slanim terenima, poput panonskog zvezdana (Aster tripolium) i vranjemil (Limonium gmelinii), i one koje pripadaju zoni stepa kao što su vijuk (Festuca pseudovina) i slatinski pelin (Artemisia santonicum), u tim zonama nije neuobičajeno ni prisustvo divljih orhideja kao što je obični kaćun (Anacamptis morio).
Od insektata, na slatinama dominiraju pravokrilci – skakavci, zrikavci i popci. Među njima je možda i najznačajniji panonski skakavac (Acrida ungarica), koji je i panonski endem. Od dnevnih leptira pomenućemo samo neke, poput dnevnog prugastog jedrilca (Iphiclides podalirius) i lastinog repka (Papilio machaon), a od noćnih kolibrića (Macroglossum stellatarum) i mlečikinog ljiljka (Hyles euphorbiae).
Najznačajniji predstavnici faune vodozemaca i gmizavaca su gatalinka (Hyla arborea), zelena žaba (Pelophylax sp.), crvenotrbi mukač (Bombina bombina), barska kornjača (Emys orbicularis), zmija belouška (Natrix natrix) i livadski gušter (Lacerta agilis).
Faunu ptica predstavlja veliki broj vrsta i ovde ih nećemo nabrojati sve. Slatine su važno područje za ptice šljukarice (Charadriiformes) a među njima se posebno ističu velika (Numenuis arquata) i mala carska šljuka (Numenius phaeopus), vivak (Vanellus vanellus), crvenonogi sprudnik (Tringa totanus), sprudnik ubojica (Calidris pugnax), sprudnik migavac (Tringa glareola), sprudnik pijukavac (Tringa ochropus), muljača (Limosa limosa), vlastelica (Himantopus himantopus), ćurlikovac (Burchinus oedicnemus) i mnoge druge vrste. Pored šljukarica značajni prestavnici ornitofaune su još i ždral (Grus grus), crnoglava travarka (Saxicola rubicola), obična travarka (Saxicola rubetra), žuta pliska (Motacilla flava), bela pliska (Motacilla alba), obična beloguza (Oenanthe oenanthe), ćubasta ševa (Galerida cristata), velika strnadica (Emberiza calandra), modrovrana (Coracias garrulus), pupavac (Upupa epops), obična vetruška (Falco tinnunculus), siva vetruška (Falco vespertinus), krstaš (Aquila heliaca), stepski soko (Falco cherrug) i velika droplja (Otis tarda) koja se u Srbiji nalazi još samo na prostranim pašnjacima kod Mokrina.
Tipični predstavnici faune sisara su jež (Erinaceus concolor), lisica (Vulpes vulpes), lasica (Mustela nivalis), tekunica (Spremophilus citellus), divlji zec (Lepus europaes), srna (Capreolus capreolus), obični tvor (Mustela putorius).
Najčešći načini korišćenja slatina su: ispaša, košenje, sakupljanje lekovitih i aromatičnih biljaka, turizam i rekreacija, ratastvo, proizvodnja ribe (formiranje šaranskih ribnjaka).
Najčešće preretnje: iskopavanje mineralnih sirovina, obrastanje invazivnom vegetacijom, paljenje i skidanje vegetacije, infrastrukturni projekti, melioracija, formiranje smetlišta.
Značaj slatina na lokalu i formalna zaštita
Deo slatinskih pašnjaka u okolini Srpskog Krstura i Banatskog Aranđelova nalazi se u okviru granica Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“ i time uživaju formalnu zaštitu. Ostale slatine koje nisu u granicama rezervata, kao što su one u okolini Novog Kneževca deo su Međunarodno značajnog područja za ptice (IBA Pašnjaci velike droplje) i staništa su mnogih strogo zaštićenih i zaštećenih vrsta (neke su spomenute u opštem delu teksta). Takođe, delovi ovih pašnjaka deo su značajnih botaničkih područja (IPA). U Severnom Banatu, između ostalih to su Veliki i Mali Siget između S. Krstura i B. Aranđelova, Širine, Šulpe Majur, Filić i Budžak kod Novog Kneževca. Ove slatine su deo najvećeg kontinualnog slatinskog sistema u Srbiji.
Međunarodno značajna područja za ptice (IBA) su samo naučna osnova za zaštitu dok će ona ulaskom Srbije u EU na osnovu Direktive o pticama dobiti i pravnu zaštitu kao SPA (Special Protection Area) a kao takva postaće deo Natura 2000 mreže zaštićenih područja. Samo prema ovim kriterijumima, zaključak je da ako bi u Srbiji postojala Natura 2000 mreža ceo ovaj prostor bi bio jedna funkcionalna prirodna sredina kojom bi se upravljalo tako da odgovara vrstama zbog kojih je zaštita proglašena. Značajan je i podatak da je IBA mreža u Srbiji unesena u Prostorni plan Republike Srbije za period 2021-2035, godine.
Čovekov odnos prema prirodi
Poslednjih godina došlo je do naglog interesovanja za sve vrste prirodnih resursa u Srbiji. Takav ekonomski “napredak” ugrožava čitave regione a nisu pošteđeni ni manji lokalni predeli. Pohlepan odnos prema prirodnim resursima ne samo da nije moralan prema budućim generacijama, već na duže staze nije ni ekonomski opravdan.
Slatine su često okarakterisane kao bezvredne površine jer se ne mogu lako pretvoriti u oranice, a potpuno se zanemaruje njihova uloga u stočarstvu za napasanje stoke i kao stanište mnogih retkih i endemičnih vrsta. Neko iz neznanja a neko iz koristoljublja i ličnih interesa ne priznaje značaj ovim predelima koji zasužuju, a slatine su zapravo naši najvredniji ekosistemi, kada se jednom unište nestaju zauvek.
Literatura: UNS-PMF-Institut za geografiju, N. S. Miljković, 1996., Osnovi pedologije, Novi Sad; DZPPS, 2021., Natura 2000 sve što treba znati o ekološkoj mreži, Novi Sad; Marko Tucakov, 2020., Trava koja život znači, Novi Sad; Pokrjainski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, 2012. Novi Sad, Ramsarska područja Vojvodine – Slano kopovo
Internet izvori: EU, Direktiva o staništima, link: https://environment.ec.europa.eu/topics/nature-and-biodiversity/habitats-directive_en; Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Područja od međunarodnog značaja, link: https://pzzp.rs/zastita-prirode/podrucja-od-medunarodnog-znacaja/podrucja-sa-medunarodnom-zastitom.html
Fotografije: Mirjana Rankov
Napomena: sve prikazane fotografije nastale su na slatinama u okolini Novog Kneževac, Srpskog Krstura i Banatskog Aranđelova a podaci o istim su georeferencirani, tako se mogu potvrditi tačne lokacije nastalih forografija.
