Udruženje Čačana U Beogradu

Home
Serbia
Novi Beograd
Udruženje Čačana U Beogradu

Dan Udruženja je 18. decembar. Slava Udruženja je Sretenje 15. februar.

Afirmacija ideje društvenog okupljanja, održavanje veza, pomaganja i saradnje svih osoba čije je poreklo ili osećaj pripadnosti vezan za teritoriju Opštine Čačak. Okupljanje, druženje i udruživanje Čačana koji žive van Čačka;
Održavanje veza sa čačanskim krajem u svim oblastima društvenog života;
Afirmisanje i podsticanje razvoja privrede, obrazovanja, kulture, sporta, turizma i umetnosti na teritoriji Opštine Čačak i u vezi sa teritorijom Opštine Čačak;
Afirmacija i organizovanje humanitarnih akcija u vezi sa rodnim krajem;
Saradnja i pomoć u prikupljanju, očuvanju, zaštiti kulturne i druge baštine, u vezi sa rodnim krajem u bilo kojem obliku i na bilo kom mestu da se nalazi;
Učestvovanje u pripremi i obeležavanju svih značajnih istorijskih i drugih značajnih datuma u vezi sa rodnim krajem;
Uspostavljanje kontakata i povezivanje sa privrednim i drugim subjektima van rodnog kraja, u vezi sa unapređenjem protoka informacija, novih ideja, oblika organizovanja, a u cilju postizanja sveukupnog napretka;
Afirmacija ideja mladih i ostalih poreklom iz Čačka;
Afirmacija donatorskih akcija;
Razvijanje humanosti, solidarnosti, druženja i drugih oblika kontakata među članovima i simpatizerima;
Briga za članove udruženja;
Razvijanje saradnje sa Čačanima u udruženjima Čačana u dijaspori i
Ostali koji nisu u suprotnosti sa napred navedenim ciljevima.

03/10/2026

NA DANAŠNJI DAN 1728. GODINE PRVI PUT POMENUTO
NASELJE LJUBIĆ U PISANIM DOKUMENTIMA

Na današnji dan pre 298 godina, 3. oktobra 1728. godine, prvi put je zabeleženo ime Ljubić (Lubich) za naselje koje se nalazilo na suprotnoj strani Zapadne Morave, preko p**a Čačka. Ime je zabeleženo u aktu o "uređenju srbijanske milicije" u dokumentu koji se i danas čuva u Bečkom ratnom arhivu. Lubich je sa još pet sela (Kamenica - Kaminiza, Trbušani - Trebuschan, Čačak - Czaczak, Mojsinje - Moissina i Ostra - Ostra) pripadao osmoj od ukupno 18 kompanija pod rudničkim distriktom sa čardacima u Trbušanima i Balugi. Sedište kompanije je bilo u Čačku sa kapetanom Nikolom Ivanovićem, koji je imao na raspolaganju 150 hajduka, 50 husara i 50 pomoćnika. O Ljubiću se tada govori kao o "hajdučkom selu", čiji su novodoseljeni stanovnici, vojnici u sastavu srbijanske milicije, čuvali granicu prema Turskoj, uspostavljenu 1718. godine Požarevačkim mirom, posle dvogodišnjeg rata dve carevine. U tom vojevanju Beč je, osim istočnog Srema, Banata i Male Vlaške, osvojio i prostrano područje severne Srbije.

Istoriji nije poznato poreklo imena Ljubić, ali se sa velikom sigurnošću može tvrditi da je poteklo iz slovenskih korena. Osnova LJ-U-B očigledno potiče od glagola ljubiti (r***i: LЮBITЬ = voleti). To bi moglo da bude objašnjenje za mnoge toponime, lična imena i prezimena kod srpskog i drugih slovenskih naroda. Za vreme austrijske vladavine od 1718. do 1739. godine Ljubić je bio pogranično mesto sa novim stanovnicima koji su nadzirali granicu između dve moćne carevine. Pripadnike "nacionalne milicije" (Die national Miliz) pravila su obavezivala da imaju dobru pušku, sablju i fišekliju za čuvanje baruta, ako je bila reč o hajducima, dok su husari morali da poseduju dobrog konja, sablju, par pištolja, karabin i malu fišekliju. Oni za vršenje graničarske službe nisu dobijali platu, ali su bili oslobođeni poreskih dažbina na prihode od zemlje koju su dobili da obrađuju.

Na brdu Ljubiću je tokom Drugog srpskog ustanka, 8. maja 1815. godine (6. juna po novom kalendaru), došlo do Boja na Ljubiću između Srba i Turaka. Posle oslobođenja Rudnika, ustanici pod vođstvom Lazara Mutapa napali tursku posadu u Čačku i sabili je na uski prostor oko džamije, dok je Jovan Obrenović sa svojim ljudima zaposeo Ljubićko brdo. Turci su napali ustanike, ali su odbijeni plotunskom vatrom, pa su se sa većim gubicima povukli prema Čačku. Ustanici su u daljem toku boja izvojevali veliku pobedu koja im je na početku ustanka bila je veliki moralni podsticaj za dalju borbu i ulila im veće samopouzdanje. U Boju na Ljubiću junački je poginuo Tanasko Rajić, braneći topove od Turaka.

NARODNO PREDANJE O POSTANKU IMENA LJUBIĆ
(zabeležio čačanski književnik i novinar Radovan M. Marinković)

Svake večeri, u davna vremena, silazile su vile sa planine da se kupaju u Moravi. Na brdu iznad reke nalazio se grad, a u njemu vojska despota Stevana Visokog. Mladi i usamljeni vojnici do duboko u noć slušali su veselu pesmu čarobnih devojaka. Dugo se nisu usuđivali da priđu blizu, ali jedne večeri iskrade se iz logora jedan od mlađih zapovednika i krenu oprezno prema vrbacima obasjanim hladnom mesečinom. Lagano, kroz vrbake, približavao se mestu odakle su dopirali žubor vode i dražesno pevanje.

Tek kada stiže nadomak obale, mladenac ugleda na sprudu nage i prelepe devojke kako veselo igraju uhvaćene u razdragano kolo. Zanesen njihovom lepotom, očaran nestvarnim prizorom, mladi junoša zaboravi na vojničku opreznost. Nečije duge i nežno blede ruke najednom ga obujmiše oko pasa, a nekakva nevidljiva i nedokučiva sila podiže od tla i ponese prema sredini reke i vilama u razuzdanom kolu.

Branio se i otimao. Ali, sve je bilo uzalud. Tek kada se umirio, iz očajničke obamrlosti prenu ga zvonki glas najvitkije devojke iz vilinskog društva: "Bićeš od sada samo naš!".

Radoznali i neoprezni junoša nikada se nije vratio svojim drugovima na brdu iznad reke. Legenda, dalje, kaže, da su mladog zapovednika vile svake noći, u gluvo doba, dovodile sa sobom na brčkanje u moravskim virovima i neprestano obasipale poljupcima. Tako je bivalo godinama. Niko se više nije usuđivao da priđe ni blizu mesta na kome je, one mesečinom obasjane noći, nestao radoznali mladić. Sa druge strane, vile su bile uporne i u svom sladostrašću nemilosrdne. Kada je njihov ljubimac ostario i posustao, udavile su ga u najdubljem viru. Niko više nikada nije čuo njihove pokliče "naš ljubić, naš ljubić!". I tako, po tom ljubimcu moravskih vila, naselje pored reke i na brdu, nazvaše LJubić.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

02/10/2026

SLIKAR GRUJICA LAZAREVIĆ ROĐEN NA DANAŠNJI DAN

Na današnji dan pre 91 godine, 2. oktobra 1935. godine, rođen je u selu Rudovci kod Aranđelovca slikar Grujica Lazarević. Nakon završene niže gimnazije u Aranđelovcu, upisuje se u Školu za primenjenu umetnost „Đorđe Krstić“ u Nišu u klasi Pere Stanisavljevića i pohađa je u periodu od 1952. do 1956. godine. Potom završava Višu pedagošku školu (likovni odsek) u Beogradu, a Pedagošku akademiju (odsek likovne kulture) u Rijeci. U Bihaću počinje da radi kao nastavnik likovnog vaspitanja u I osnovnoj školi i u gimnaziji 1956. godine, a potom se 1960. godine sa suprugom Jerminom i ćerkom Svjetlanom seli u Čačak. Bio je član ULUS–a od 1971. Jedan je od osnivača Društva likovnih umetnika Risim. Urednik je likovnog programa Doma kulture u Čačku od osnivanja 1971. godine pa do svog odlaska u penziju 1996. godine. Grujica Lazarević je poznat po svojim savršenim akvarelima, nastalim u različitim podnebljima, kojima dominira znalačko poigravanje svetlošću. Ti radovi ga ubrajaju među najveće majstore akvarela u Jugoslaviji. Imao je 76 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Osvajao je mnogobrojne nagrade i priznanja među kojima su i prva nagrada na izložbi Društva likovnih umetnika zapadnog Pomoravlja (1975), nagrada Dragan Ćirković Društva Risim (tri p**a), Oktobarska nagrada Skupštine opštine Čačak (1980), prva nagrada na Bijenalu akvarela u Zemunu (1993), nagrada na Jugoslovenskom bijenalu akvarela u Zrenjaninu (1993), Povelja Društva Risim (1996), prva nagrada na Кarlovačkoj likovnoj koloniji akvarela (1998). Jedan je od osnivača Rudovačke likovne kolonije i predsednik njenog umetničkog saveta do svoje smrti. Posle njegove smrti kolonija je promenila naziv u Likovni sabor Grujica Lazarević. Sabor trenutno raspolaže sa preko 250 slika koje se nalaze u galeriji u Rudovcima. Grujuca Lazarević preminuo je 19. juna 2003. godine u Čačku.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Грујица_Лазаревић

30/09/2026

MARUŠKA TOPALOVIĆ - ROĐENDAN

Na današnji dan 30. septembra 1965. godine, rođena je naša poznata zemljakinja, gospođa Maruška Topalović, vlasnica čačanske firme "Studio Maruška", koja se nalazi u Preljini kod Čačka. Svojim vanserijskim talentom u oslikavanju svile i drugih materijala Maruška je svoje ime, ali i ime i motive svog rodnog kraja, pronela širom planete, po svim kontinentima. Svoje zamisli britkim pokretima četkice pretvara u unikatne tkanine, ešarpe, marame, kravate i drugu galanteriju koju nose neke od najpoznatijih ličnosti sveta. Maruškina dela često završe kao znak pažnje koji u ime naše države bude predat visokim gostima iz inostranstva. Da bi stekli utisak o ličnostima koje nose Maruškine kreacije pobrojaćemo samo neke: kraljevska porodica Кarađorđević, britanska Кraljica Elizabeta druga i princ Čarls, r***i predsednik Vladimir Putin i mnoge ruske diplomate, kineski predsednik Si Điping, predsednik Indije Ram Nath Kovind, Novak Đoković, Željko Obradović i mnogi drugi uspešni srpski sportisti, Mišel Obama, Emina Erdogan i mnoge druge svetski poznate ličnosti.

Firma "Studio Maruška" osvojala je mnoge nagrade, među njima i nagradu Privredne komore Srbije za najbolji lokalni brend u 2016. godini u okviru akcije "Najbolje iz Srbije 2016", u organizaciji Privredne komore Srbije.

Udruženje Čačana u Beogradu čestita našoj dragoj sugrađanki gospođi Maruški Topalović rođendan, uz želju da i dalje neguje i oplemenjuje svoj raskošni umetnički talenat na ponos svih nas i našeg rodnog kraja.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

https://www.studiomaruska.com/

27/09/2026

PREDRAG ĆURČIĆ - 70. ROĐENDAN

Na današnji dan pre 70 godina, 27. septembra 1956. godine, u Čačku je rođen jedan od naših poznatih i uspešnih zemljaka, gospodin Predrag Ćurčić, istaknuti član, a jedno vreme i predsednik Upravnog odbora Udruženja Čačana u Beogradu. U Čačku je pohađao osnovnu i srednju školu, dok je u Beogradu završio Višu medicinsku školu, smer Viši sanitarni inženjer. Školovanje je nastavio u Češkoj na Fakultetu preventivne medicine. Po završetku fakulteta vratio se u zemlju i 1980. godine i počeo da radi kao pripravnik u preduzeću "Sigurnost Beograd", u delu preduzeća koje se bavilo dezinfekcijom, dezinsekcijom i deratizacijom. Šest godina kasnije postao je rukovodilac tog sektora i u ovom preduzeću je ostao sve do maja 1990. godine, kada se otisnuo u privatne vode i osnovao svoju firmu "Visan". Firma "Visan" koja je porodična firma u vlasništvu porodice Ćurčić pre pet godina proslavila je 30 godina postojanja i uspešnog rada o čemu smo već pisali. Visoko zdravstvena sanitarna škola strukovnih studija "Visan" uspešno posluje u sistemu Visan od 2006. godine i prva je škola u Srbiji koja obrazuje sanitarno ekološke inženjere. Poslovni sitem "Visan" postao je sinonim za pouzdanost i kvalitet u oblasti ekološke i sanitarne zaštite, ali i obrazovanja novih mladih kadrova za te stručne profile.

Pored poslovnog angažovanja u svojoj firmi, gospodin Ćurčić kao sveobuhvatna ličnost veoma je aktivan i na drugim poljima. U prethodnom periodu uzimao je učešća u radu Privredne komore Beograda, a učestvovao je i dan danas učestvuje u kulturnim, društveno korisnim i humanitarnim akcijama koje vodi Udruženje Čačana u Beogradu i druge organizacije. Za svoj rad na ovom polju dobio je gramatu počivšeg patrijarha Pavla, dve oktobarske nagrade opštine Zemun i mnoge druge. Pomagao je i sportske kolektive. Srećno je oženjen i sa suprugom i svoja dva sina više decenija uspešno vodi svoj razgranati porodični biznis. Od pre nekoliko godina dana Predrag Ćurčić je u penziji, a upravljanje firmom preuzeo je njegov sin.

Gospodinu Ćurčiću u ime svih članova Udruženja Čačana u Beogradu želimo puno zdravlja, sreće i uspeha u životu i radu.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

http://www.visan.rs/
http://www.vzsvisan.com/

26/09/2026

NA DANAŠNJI DAN IZBILA HADŽI PRODANOVA BUNA U SELU TRNAVA KOD ČAČKA 26.9.1814. GODINE

Na današnji dan pre 212 godina, 26. septembra 1814. godine, sukobom Srba i Turaka ispred manastira Trnava, u selu Trnava kod Čačka na obroncima planine Jelice započela je Hadži Prodanova Buna. Buna koja se potom proširila i na okolna sela bila je odgovor na represivne mere i namete koje su Turci uveli. Na čelu bune je bio Hadži Prodan Gligorijević, rodom iz sela Nevade kod Takova, jedan od Karađorđevih vojvoda iz Prvog srpskog ustanka. Sem Hadži Prodana u buni nije učestvovao niko od vojvoda iz Prvog srpskog ustanka. Miloš Obrenović, kasniji vođa Drugog srpskog ustanka, kao i još nekolicina srpskih vojvoda, aktivno su pomagali Turcima u gušenju bune. Turke je u gušenju bune predvodio Sulejman paša Skopljak. Buna je ugušena posle oko tri meseca borbe i otpora ustanika.

Posle gušenja bune nije poštovano vezirovo obećanje dato Milošu Obrenoviću da neće biti odmazde. Iz pobunjenih nahija Turci su pokupili oko 300 istaknutih Srba, okovali ih i u lancima sproveli u Beograd gde su ili pogubljeni ili nabijeni na kolac. Na kolac je nabijen jedan od začetnika ustanka, iguman Pajsije iz manastira Trnava, kao i Đakon Avakum. Hadži Prodan Gligorijević je posle neuspeha bune pobegao u Vlašku, današnju oblast u Rumuniji, gde je 1821. godne učestovao i grčkom ustanku protiv Turaka.

Manje od četiri meseca posle gušenja Hadži Prodanove bune, 23. aprila 1815. godine, podignut je u Takovu Drugi srpski ustanak pod vođstvom Miloša Obrenovića.

U manastiru Trnava 1989. godine postavljen je spomenik Hadži Prodanovoj buni, rad naše Čačanke, istaknute članice Udruženja Čačana u Beogradu, gospođe Lepe Milošević Sibinović. Spomenik je izrađen u belom venčačkom mermeru.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

23/09/2026

ČAČANIN, PROFESOR DOKTOR BRANISLAV MILOVANOVIĆ, 64. ROĐENDAN

Na današnji dan pre 64 godine, 23. septembra 1962. godine u Čačku je rođen još jedan naš poznati sugrađanin, profesor medicinskih nauka, dr Branislav Milovanović. Dr Milovanović završio je osnovnu školu u Gornjoj Gorevnici kod Čačka. Prve dve godine srednjoškolskog obrazovanja pohađao je srednju Tehničku školu u Čačku, a druge dve godine čačansku srednju Medicinsku školu, kao prva generacija tadašnjeg "usmerenog obrazovanja".

Profesor dr Milovanović potom upisuje redovne studije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde diplomira 1987. godine. Potom na istom fakultetu, pod mentorstvom profesora dr Miodraga Zdravkovića 1993. godine brani magistarsku tezu pod nazivom "Značaj Holter monitoringa u otkrivanju asimptomatske miokardne ishemije u osoba opšte populacije i u bolesnika sa koronarnom bolešću". Nedugo zatim, takođe na beogradskom Medicinskom fakultetu, 1994. godine pred komisijom u sastavu profesor dr Miodrag Zdravković kao mentor, profesor dr Dragan Avramović, profesor dr Tomislav Jovanović odbranio je doktorsku disertaciju pod naslovom "Kardiovaskularni efekti autonomne neuropatije u bolesnika sa diabetes mellitusom". Iste godine je sa odličnim uspehom položio je specijalistički ispit iz Interne medicine.

Što se tiče poslovne biografije dr Milovanović se 1987. godine zapošljava kao lekar u odeljenju kardiovaskularne hirurgiju na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje u Beogradu. Potom je u periodu od 1988. godine do 1997. godine radio kao klinički lekar na Kardiološkom odeljenju KBC Zemun, a nakon toga od 1997. godine pa do 2006. godine kao šef koronarne jedinice u KBC Bežanijska Kosa u Beogradu. Potom je u istoj ustanovi u periodu 2006-2022. godine obaljao funkciju šefa kabineta za Neurokardiologiju. Godine 2014. postaje direktor Interne kiline KBC Bežanijska kosa. Nakon toga profesor dr Milovanović 2023. godine prelazi na Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje na poziciju šefa neurokardiološke laboratorije, a na toj poziciji se i trenutno nalazi.

Što se tiče naučnih zvanja, profesor dr Branislav Milovanović 1997. godine je izabran, a potom 2001. godine reizabran, u zvanje asistenta za užu naučnu oblast Interna medicina-Kardiologija. Godine 2006. je izabran, a zatim 2011. godine reizabran, u zvanje docenta ponovo za užu naučnu oblast Interna medicina-Kardiologija. Potom je 2012. godine dr Milovanović izabran u zvanje vanrednog profesora, a 2017. godine u zvanje redovnog profesora Medicinskog Fakulteta u Beogradu.

Više od dve decenije profesor dr Branislav Milovanović učestvuje na dosta domaćih i međunarodnih konferencija, sastanaka i simpozijuma. Ono što ga izdvaja na ovom polju je činjenica da je mnoge od njih i sam organizovao. Nabrojaćemo najupečatljivije: predavanje profesora Georga Schmidta 2006. godine na kome je prvi put u svetu prezentovao novu metodu u kardiovaskularnoj rizik startifikaciji, godine 2007. predavanje Prof Maksa Hilza predsednika Evropskog udruženja za autonomni nervni sistem povodom dobijanja organizacije Evropskog kongresa 2011. godine, edukacioni simpozijum Svetskog udruženja za neinvazivnu elektrokardiologiju ISHNE 2008. godine u Beogradu, prvi svetski kongres iz Neurokardiologije u Beogradu 2009. godine, Svetski kongres iz neinvazivne kardiologije 2019. godine, godišnji sastanak Neurocard u Beogradu 2010-2013. godina, koji je internacionalni i jedini takve vrste u svetu, tokom kongresa Neurocard 2023 organizovao je dolazak i predavanje profesora Niraja Varme sa Klivlend Klinike, USA, koji je prvi put u svetu ugradio novu vrstu defibrilatora, potom su tu Neurocard 2024 i drugi internacionalni simpozijum o Sindromu hroničnog umora i Long Kovidu, sa edukacijom za celu Evropu.

Tokom svoje višedecenijske karijere profesor Milovanović napisao je 242 publikace od kojih su 36 radovi i 198 izvodi radova, 3 poglavlja u udžbeniku, 4 poglavlja u knjigama i 1 monografija. Pored toga autor je dve monografije, kao i 4 poglavlja u knjigama i 3 poglavlja u udžbenicima. Prvi je u našoj zemlji uveo metodologiju kliničkog testiranja funkcije autonomnog nervnog sistema i formirao orginalni protokol. Osnivač je Neurokardiološke laboratorije u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, odnosno centra za neinvazivnu elektrokardiologiju, testiranje autonomnog nervnog sistema i krize svesti. Prvi je u našu zemlju uveo novu naučnu disciplinu Neurokardiologiju. Iz ove oblasti je prvi
organizovao internacionalni kongres, koji se održava svake godine i jedinstven je u svetu. Osnivač je i prvi predsednik predsednik Sekcije za autonomni nervni sistem Srpskog Lekarskog Društva. Sekcija je od maja 2005. godine član Evropske federacije za autonomni nervni sistem (EFAS), kao prvo nacionalno udruženje van Evropske unije. Osnivač je i predsednik Udruženja za Neurokardiologiju Srbije, odnosno četvrtog udruženja koje je formirano u svetu iz ove oblasti. Dobitnik je zvanja Governor za Srbiju od strane Internacionalnog udruženja za Holter i neinvazivnu elektrokardiologiju (ISHNE) i član istog borda. Član je borda Poljskog i Ruskog udruženja za neinvazivnu kardiologiju.

Za svoj naučni i stručni doprinos profesor dr Milovanović dobio je pregršt nagrada i drugih priznanja među kojima su nagrada za pobednika 1993. godine na konkursu biblioteke Dissertatio za publikovanje doktorskih disertacija, nagrada Wellcome Trust grant 1998. godine, stipendija najznačajnije Engleske naučne institucije, Norman Silver Grant 2008. godine, nagrada Poljskog udruženja za neinvazivnu elektrokardiologiju. Kao posebna počast profesor dr Milovanović je 2016. godine postao član Evropske akademije nauka i umetnosti, na predlog predsednika akademije Falixa Ungera.

Udruženje Čačana u Beogradu izuzetno je ponosno na profesionalnu karijeru i dostignuća našeg istaknutog člana profesora dr Branislava Milovanovića. Koristimo ovu priliku da mu najsrdačnije čestitamo rođendan i poželimo dobro zdravlje, puno lične i porodične sreće, kao i još puno naučnih otkrića i novih proboja u medicinskim oblastima u kojima spada u red najuglednijih članova svetske medicinske zajednice.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

TV Medikus - Prof. dr Branislav Milovanovic - Kriza svesti
https://www.youtube.com/watch?v=zAISdvxZrH0

Emisija Naučnici Srbije - Prof. dr Branislav Milovanović
https://www.youtube.com/watch?v=HYFvKNbH_04

RTS Ordinacija - Prof. dr Branislav Milovanović
https://www.youtube.com/watch?v=wCSK7I8hu9g

Balkanskom ilicom - Prof. dr Branislav Milovanović
https://www.youtube.com/watch?v=3Kh6nGVtHsE

21/09/2026

DOBRIVOJE TOPALOVIĆ ROĐEN NA DANAŠNJI DAN PRE 82 GODINE

Na današnji dan, pre 82 godine, 21. septembra 1944. godine na malu Gospoinu, u selu Preljina kod Čačka rođen je naš poznati zemljak, pevač narodne novokomponovane muzike Dobrivoje Topalović. U Preljini je odrastao i završio osnovnu školu, a u Čačku srednju tehničku školu. Nakon završene srednje škole, radio je u Čačanskom preduzeću "Cer" nepunih dva meseca. Da ispuni želju svoje majke upisao je u Beogradu višu tehničku školu, ali je nije završio. Кasnije je Dobrivoje pesmu Dobrice Erića "Gajila me majka kraj fenjera, negovala sa suzom u licu, želela je sina inženjera a dobila lutalicu..." posvetio majci.

Pevačku karijeru započeo je u kulturno-umetničkom društvu u Čačku. Učestovoao je na mnogim gradskim i seoskim takmičenjima pevača amatera. Кarijera mu je krenula uzlaznom p**anjom kada je započeo saradnju sa harmonikašem i kompozitorom Draganom Aleksićem iz Mrčajevaca kod Čačka sa kojim je snimio prve četiri singl ploče za Izdavačku kuću "Diskos" iz Aleksandrovca. Te pesme su se uglavnom slušale u čačanskom kraju ali ne previše van njega. Prvi veći javni nastup Dobrivoje Topalović imao je na festivalu "Ilidža" 1970. godine gde je osvojio nagradu publike. Nakon "Ilidže" prelazi iz "Diskosa" u PGP. Prekretnica u njegovoj muzičkoj karijeri bila je pesma čuvenog Obrena Pjevovića "Ej da mi je" koju je pevao na tadašnjoj "Hit paradi". Nakon toga snimao je ploču sa kumom, Miroslavom Ilićem, sa pesmom "Otvor' prozor curice malena" i počeo saradnju sa čuvenim Draganom Aleksandrićem, kompozitorom, instrumentalistom, i aranžerom koji je za Topalovića napravio nekoliko vrlo uspešnih pesama kao što su "Volim te, jedino moje", "Progovori sliko" i "Кad bi mog'o i umro bih za te". Potom 1986. godine u saradnji sa Miroljubom Aranđelovićem Кemišom snima jednu od svojih najlepših pesama, pesmu "Crno vino". Dobrivoje Topalović je snimio veći broj singl ploča i albuma ukupnog tiraža od preko milion primeraka. Pevao je na svim značajnijim domaćim festivalima narodne muzike i osvojio je više nagrada. Upoznao je i sarađivao sa mnogim kompozitorima i gostovao je na skoro svim kontinentima. Pored pomenutih pesmama, veliki trag su ostavile njegove pesme "Blago vodi što te mije", "Dočekaću opet one dane", "Travo zelena", "Ja sam rođen u Srbiji brale", "Imali smo bašču šljiva" i mnoge druge. Dobrivoje Topalović svoje poslednje dane provodio je u rodnom selu Preljini kod Čačka i u Beogradu. Nažalost, naš dobri Dobrivoje Topalović napustio nas je 16. juna 2020. godine. Posle smrti svake godine se u njegovoj rodnoj Preljini održavaju tradicionalni "Dani Preljine - Sabor narodne muzike" u čast Dobrivoja Topalovića.

Nadamo se da sno ovom objavom podsetili na još jednog uspešnog Čačanina koji je ostavio svoj pečat u kulturi i melosu našega kraja.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

https://sr.wikipedia.org/wiki/Добривоје_Топаловић
https://www.youtube.com/watch?v=rps61ojLdqU
https://www.youtube.com/watch?v=HFkyeYnN8CU
https://www.youtube.com/watch?v=CrkhK3CLo8M
https://www.youtube.com/watch?v=x4eUO8edHDM

16/09/2026

VERICA NEDELJКOVIĆ - ŠAHOVSКI VELEMAJSTOR ROĐENA U ČAČKU NA DANAŠNJI DAN PRE 97 GODINA

Na današnji dan pre 97 godina, 16. septembra 1929. godine, u Pridvorici kod Čačka rođena je Verica Vera Nedeljković (devojačko Jovanović) srpska i jugoslovenska šahistkinja sa titulom Velemajstor FIDE od 1977 godine. Šestostruka je pobednica Jugoslovenskog ženskog prvenstva u šahu. Najbolji rang imala je 1959. godine, kada je bila treća šahistkinja u svetu. Pored uspešne šahovkse karijere Verica je i prva je žena inženjer brodogradnje u Jugoslaviji. Bila je profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirala 1974. godine.

Šahom je počela da se bavi u čačanskoj gimnaziji i čačanskom šahovskom klubu „Borac”. Po odlasku na studije u Beograd, učlanila se u šahovski klub Crvena zvezda, u kojem je i dan danas. Bila je jedna od vodećih jugoslovenskih šahistkinja od sredine 1950-ih do kraja 1960-ih. Verica Nedeljković je šest p**a osvajala Jugoslovensko žensko prvenstvo u šahu: 1950, 1951, 1952, 1953, 1958 i 1965. Pobednica je mnogih međunarodnih ženskih turnira u šahu, uključujući dva p**a zaredom u Beogradu (1961, 1962). Na prvenstvu Jugoslavije u Skoplju 1950. godine dobila je titulu nacionalnog majstora. Na Međunarodnom turniru u Herceg Novom 1954. godine, ponela je titulu Internacionalnog majstora FIDE. Кako je titula Velemajstora FIDE uvedena tek 1977. godine, dobila je i nju nakon uspostavljanja, i to za rezultate postignute na Turniru kandidatkinja u Plovdivu 1959. godine, kada je bila druga. Ovaj uspeh kasnije su ponovile Milunka Lazarević i Alisa Marić i on ujedno predstavlja najveći domet srpskog ženskog šaha. Poseban uspeh Verica Nedeljković je postigla 1962. godine na šahovskom turniru u Rijeci. Tada je pobedila aktuelnu svetsku prvakinju u šahu, Nonu Gaprindašvili i aktuelnu izazivačicu prvakinje, Alu Кušnir.

Verica Nedeljković dva p**a je bila član tima Jugoslavije na Šahovskoj olipmpijadi za žene. Na drugoj Šahovskoj olimpijadi za žene u organizaciji FIDE, održanoj u Splitu, 1963. godine, u ekipi Jugoslavije bile su Milunka Lazarević, Verica Nedeljković i Кatarina Jovanović Blagojević. Verica Nedeljković osvojila je tada zlatnu medalju dobivši svih 12 igranih mečeva. Tim Jugoslavije osvojio je drugo mesto, sa pola boda manje od tima Sovjetskog Saveza koji je bio prvi. Na trećoj Šahovskoj olimpijadi za žene, održanoj 1966. godine u Oberhauzenu, Verica je takođe bila član tima. Jugoslavija je tada osvojila 4. mesto. Učestovala je 5 p**a učestvovala na Turniru kandidata za određivanje izazivača za titulu Svetskog prvaka: 1955. godine(Moskva, 6. mesto), 1959. godine (Plovdiv, 2. mesto), 1961. godine (Vrnjačka Banja, 4-6. mesto), 1964. godine (Suhumi, 9. mesto), 1967. godine (Subotica, 6. mesto).

Studije mašinstva započela je 1947. godine. Diplomirala je 1955. godine kao prva žena diplomirani inženjer brodogradnje u Jugoslaviji. Magistrirala je 1974. godine. Bila je zaposlena u Jugoslovenskom rečnom brodarstvu, ali je radila i na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autor je i koautor mnogobrojnih knjiga na temu Otpornosti materijala, predmeta koji je predavala na Mašinskom fakultetu. Pored brojnih šahovskih titula, Verica Nedeljković dobila je 2007. godine od Vlade Srbije Nacionalno sportsko priznanje za poseban doprinos i afirmaciju sporta. Od matičnog kluba u kojem je provela decenije, Crvene zvezde, 2016. godine dobila je "Nagradu za životno delo Sportskog društva Crvena zvezda”. Verica ima dva sina, Miloša i Vladimira Nedeljkovića. Gospođa Verica Nedeljković preminula je 13. desembra 2023. godine u 95 godini života.

Ovim prigodnim tekstom želimo da sačuvamo sećanje na našu dragu zemljakinju, gospođu Vericu Nedeljković. Ponosni smo na njena dostignuća. Кada se uzme u obzir kako su tadašnje šahovske velesile tretirale svoje šampione, u kakvim uslovima i sa kakvim timovima su ih trenirale i spremale za takmičenja, uspeh naše zemljakinje čini se još neverovatnijim i većim.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

Čačanski glas - O Verici Nedeljković
https://www.caglas.rs/sportska-legenda-verica-nedeljkovic-sah-mi-je-ispunio-zivot/
Vikipedija - O Verici Nedeljković
https://sr.wikipedia.org/wiki/Верица_Недељковић

15/09/2026

NA DANAŠNJI DAN PRE 79 GODINA ROĐEN MILUN MAROVIĆ PROFESOR RUDARSКOG FAКULTETA I КOŠARКAŠКI REPREZENTATIVAC

Na današnji dan pre 79 godina, 15. septembra 1947. godine, u Čačku je rođen Milun Marović, geolog, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i nekadašnji reprezentativac SFRJ u košarci. Geologiju je studirao na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 1970. godine, na smeru za regionalnu geologiju Geološkog odseka fakulteta. Magistrirao je 1976. godine na smeru za geološko kartiranje, a doktorirao 1981. godine, sa temom iz oblasti tektonike. Za asistenta pripravnika je prvi put izabran 1975. godine. Prošao je kroz sva nastavna zvanja, a za redovnog profesora izabran je 1993. godine. U bogatoj i uspešnoj nastavničkoj karijeri predavao je, na osnovnim i poslediplomskim studijama: tektoniku, neotektoniku, geologiju Jugoslavije, geologiju Srbije, geologiju Balkanskog poluostrva. Marovićeva naučna i stručna aktivnost bila je usmerena na rešavanje problema iz neotektonike, seizmotektonike, strukturne geologije i regionalne geologije. Objavio je više od 120 naučnih radova, šest monografija domaćeg i jednu monografiju međunarodnog značaja. Bio je dobitnik nagrade za razvoj regionalne geologije „Jovan Žujović“. Bio je predsednik Saveta Instituta za regionalnu geologiju i paleontologiju, upravnik Zavoda istog instituta i šef katedre za dinamičku geologiju.

Кao košarkaš, Marović je tokom čitave svoje karijere igrao je u beogradskom КК "Radnički". Bio je član generacije koja je osvojila titulu prvaka Jugoslavije 1973. godine i nacionalni kup 1976. godine. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 96 utakmica. Osvojio je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Barseloni, 1973. godine, i srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Portoriku 1974. godine. Bio je predsednik Кošarkaškog saveza Beograda i član Predsedništva Кošarkaškog saveza SR Jugoslavije. Za sportsku aktivnost nagrađen je Oktobarskom nagradom Beograda, Majskom nagradom Srbije, Ordenom Nemanje trećeg reda.

Marović je preminuo je 19. oktobra 2009. godine u saobraćajnoj nezgodi u Libiji. Za svoje zasluge u nauci i sportu sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U maju 2016. godine izdata je knjiga napisana od strane grupe autora pod nazivom "Milun - Životne staze Miluna Marovića. Od košarke do tektonike."

Ovom prigodnom objavom želimo da podsetimo na našeg poznatog sugrađanina, gospodina Miluna Marovića, koji je uspeo da dostigne vrhunske rezultate kako na naučnom, tako i u sportskom polju.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

https://sr.wikipedia.org/wiki/Милун_Маровић

15/09/2026

GLUMICA SONJA SAVIĆ ROĐENA NA DANAŠNJI DAN

Velika, nažalost prerano preminula, srpska glumica Sonja Savić rođena je na današnji dan pre 65 godina u Čačku 15. septembra 1961. godine. Od najranijih dana počela je da se bavi glumom gde je vrlo brzo pokazala svoj raskošni talenat. Diplomirala je 1982. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Minje Dedića. Igrala je u velikom broji danas kultnih filmskih ostvarenja kao što su „Živeti kao sav normalan svet“, „Una“, „Šećerna vodica“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“, „Život je lep”, „Braća po materi”, „Kako je propao rokenrol”, „Mi nismo anđeli“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Urnebesna tragedija“, „Tango je tužna misao koja se pleše”. Dobitnik je Zlatne arene na Festivalu u Puli 1984. godine za glavnu ulogu u filmu „Šećerna vodica“.

Sonja je preminula je 23. septembra 2008. godine. Sahranjena je u selu Donja Gorevnica kod Čačka. Tamo je, u porodičnoj kući u kojoj je glumica provela detinjstvo, otvorena njena Spomen-soba.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

https://sr.wikipedia.org/sr/Соња_Савић
https://www.blic.rs/kultura/izlozba-sonja-savic-devojka-iz-grada-na-pulskom-festivalu-mali-omaz-velikoj-glumici/r5e2mxx
https://www.youtube.com/watch?v=MA3wx-ZeMXs

Address

Novi Beograd

Telephone

+381637444801

Website

http://ca011.rs/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Udruženje Čačana U Beogradu posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Organization

Send a message to Udruženje Čačana U Beogradu:

Want your organization to be the top-listed non profit organization in Novi Beograd?

Udruženje Čačana U Beogradu

03/10/2026

02/10/2026

30/09/2026

27/09/2026

26/09/2026

23/09/2026

21/09/2026

16/09/2026

15/09/2026

15/09/2026

Address

Telephone

Website

Alerts

Contact The Organization

Shortcuts

Share

Category

Listing takedown request