Udruženje Čačana U Beogradu

Udruženje Čačana U Beogradu Dan Udruženja je 18. decembar. Slava Udruženja je Sretenje 15. februar.

Afirmacija ideje društvenog okupljanja, održavanje veza, pomaganja i saradnje svih osoba čije je poreklo ili osećaj pripadnosti vezan za teritoriju Opštine Čačak. Okupljanje, druženje i udruživanje Čačana koji žive van Čačka;
Održavanje veza sa čačanskim krajem u svim oblastima društvenog života;
Afirmisanje i podsticanje razvoja privrede, obrazovanja, kulture, sporta, turizma i umetnosti na terit

oriji Opštine Čačak i u vezi sa teritorijom Opštine Čačak;
Afirmacija i organizovanje humanitarnih akcija u vezi sa rodnim krajem;
Saradnja i pomoć u prikupljanju, očuvanju, zaštiti kulturne i druge baštine, u vezi sa rodnim krajem u bilo kojem obliku i na bilo kom mestu da se nalazi;
Učestvovanje u pripremi i obeležavanju svih značajnih istorijskih i drugih značajnih datuma u vezi sa rodnim krajem;
Uspostavljanje kontakata i povezivanje sa privrednim i drugim subjektima van rodnog kraja, u vezi sa unapređenjem protoka informacija, novih ideja, oblika organizovanja, a u cilju postizanja sveukupnog napretka;
Afirmacija ideja mladih i ostalih poreklom iz Čačka;
Afirmacija donatorskih akcija;
Razvijanje humanosti, solidarnosti, druženja i drugih oblika kontakata među članovima i simpatizerima;
Briga za članove udruženja;
Razvijanje saradnje sa Čačanima u udruženjima Čačana u dijaspori i
Ostali koji nisu u suprotnosti sa napred navedenim ciljevima.

ČAČANKA DR OLIVERA OSTOJIĆ PEDIJATAR-PULMOLOG - 61. ROĐENDANNa današnji dan pre 61 godine, 7. juna 1965. godine, u Čačku...
07/06/2026

ČAČANKA DR OLIVERA OSTOJIĆ PEDIJATAR-PULMOLOG - 61. ROĐENDAN

Na današnji dan pre 61 godine, 7. juna 1965. godine, u Čačku je rođena naša poznata zemljakinja, doktor specijalista pedijatar-pulmolog doktorka Olivera Ostojić. Doktorka Ostojić zaposlena je u KBC "Dr Dragiša Mišović" - Dedinje u Beogradu. U prethodnom periodu duže vreme je obavljala funkciju direktorke Bolnice za dečije i plućne bolesti i TBC u toj ustanovi. Važi za vrhunskog eksperta u svojoj oblasti, tako da je čest učesnik domaćih i stranih naučnih skupova, kao i specijalizovanih medicinskioh televizijskih i radio emisija.

Olivera je završila Osnovnu školu "Milica Pavlović" u Čačku, a potom i čačansku Srednju medicinsku školu. Pored školskih aktivnosti kojima je oduvek bila predana i u kojima se isticala Olivera se u mladosti bavila sportom. Trenirala je jedno vreme košarku i karate, a pohađala je i časove baleta u tadašnjem Domu kulture.

Negde u vreme kada je upisala studije na Medicniskom fakultetu Univerziteta u Beogradu zajedno sa porodicom seli se za Beograd gde nastavljaju život. Diplomirala je 1990., a potom 1998. godine sa odličnom ocenom položila specijalistički ispit iz pedijatrije. Već sledeće godine na istom fakultetu upisuje subspecijalističke studije iz pulmologije koje je uspešno okončala 2012. godine. Tokom karijere stručno se usavršavala u Univerzitetskoj klinici "Inselspital" u Bernu, Švajcarska, kao stipendista Evropskog respiratornog udruženja. Tu se kod Dr Urs Frey-a posebno edukovala u oblasti funkcionalne dijagnostike pluća odojčeta i malog deteta. Član je brojnih stručnih lekarskih udruženja, a takođe i autor više radova iz oblasti dečje pulmologije. Posebno se ističe u lečenju astme, akutnih i hroničnih respiratornih bolesti i alergija kod dece. Svoju akademsku karijeru nadogradila je 2016. godine odbranom doktorske disertacija iz oblasti menadžmenta u medicini i sportu na "Alfa univerzitetu" u Beogradu.

Paralelno sa akademskom naša zemljakinja gospođa Ostojić razvijala je i profesionalnu karijeru. Od 1993.godine zaposlena je u Dečjoj bolnici za plućne bolesti i TBC u okviru KBC "Dr Dragiša Mišović" - Dedinje u Beogradu i to na Odeljenju intenzivne i poluintenzivne nege. Od 2008. godine je rukovodilac tog odeljenja, a u peroidu od 2014. do 2024. godine obavlja funkciju direktorke Bolnice za dečije i plućne bolesti i TBC u okviru KBC "Dr Dragiša Mišović" - Dedinje. Igrom slučaja institucija u kojoj je provela dobar deo svog radnog staža nosi ime još jednog velikog i zaslužnog Čačnina, humaniste i rodoljuba, doktora Dragiše Mišovića.

Dr Ostojić je više p**a izjavljivala kako je oduvek želela da radi sa decim i da je taj rad u potpunosti uspunjava. Posle ozdravljenja svako ozareno i nasmejano dečje lice novi je podstrek za još posvećeniji i predaniji rad. Najmlađi pacijenti na najlepši i najčistiji način znaju da iskažu svoju zahvalnost. Oliveru posebno srećnom čini i to što joj je ćerka krenula njenim stopama. Diplomirala je na medicinskom fakultetu u Beogradu, a trenutno je paralelno na doktoriskim studijama na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kao i na specijalizaciji iz oftamologije u Kliničko bolničkom centru Srbije.

Ponosni smo na karijeru i dostuignuća naše drage zemljakinje, doktorke Olivere Ostojić, kojoj u budućnosti želimo još puno uspeha na ličnom i profesionalnom planu. Njen primer svakako može biti ideja vodilja mladim naraštajima kako talenat, istrajnost i posvećenost mogu iznedriti vrhunske rezultirate.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

Tanjug TV - Porast obolelih od astme u Srbiji - Dr Olivera Ostojić - pedijatar
https://www.youtube.com/watch?v=9959TCkPiyU

RTS Ordinacija: Gost Dr Olivera Ostojić - pedijatar
https://www.youtube.com/watch?v=cpREkHMCvGM

KEC NA 11 - Dr Olivera Ostojić - Kompletan vodič kroz sezonske alergije
https://www.youtube.com/watch?v=pTM42n_G8C4

Prva TV - Dr Olivera Ostojić - Zašto nam se vraćaju bolesti koje smo odavno zaboravili
https://www.youtube.com/watch?v=0dandOir-Vs

JUTRO - Virusi i bakterije konstantno u vrtićima - Kako izaći iz začaranog kruga
https://www.youtube.com/watch?v=Vf6F9dQLXC4

DAN PO DAN - Gost: dr Olivera Ostojić
https://www.youtube.com/watch?v=q1sOR8_wk24&t=720s

DRAGAN ALEKSANDRIĆ, KOMPOZITOR, ARANŽER I MUZIČAR 77. ROĐENDANNa da današnji dan pre 77 godina, 7. juna 1949. godine, u ...
07/06/2026

DRAGAN ALEKSANDRIĆ, KOMPOZITOR, ARANŽER I MUZIČAR
77. ROĐENDAN

Na da današnji dan pre 77 godina, 7. juna 1949. godine, u Beogradu je rođen poznati i proslavljeni kompozitor, aranžer i muzičar Dragan Aleksandrić. Draganova porodica potiče iz čačanskog kraja, a i sam je za taj kraj uvek ostao duboko vezan. Draganov otac Ljubiša Aleksandrić rodom je iz Donje Gorevnice kod Čačka, a majka Olga Aleksandrić potiče iz porodice Jevremović iz Jezdine kod Čačka. U karijeri dugoj preko pola veka Dragan Aleksandrić napisao je hiljade kompozicija za gotovo sva velika imena narodne muzike bivše SFRJ. Komponovao je vanvremenska narodna kola i često bio aranžer kompozicija kolega kompozitora. Sa svojim orkestrima pratio najpoznatija pevačka imena na koncertima širom Jugoslavije. Dobitnik je pregršti nagrada stručnih žirija i publike na mnogobrojnim festivalima i takmičenjima u zemlji i inostranstvu kao i zahvalnica i priznanja za doprinos na polju kulturnih delatnosti i za humanitarni rad.

Draganov talenat još u ranom detinjstvu prepoznaje njegova ujana koja ga odvodi kod svog prijatelja pukovnika Josipa Ažmana, vojnog muzičara umetničkog ansambla Doma JNA u Beogradu. Dragan tako sa pet godina polazi na privatne časove harmonike. Prvu svoju harmoniku marke "Hohner" dobija par godine kasnije kada kreće na časove solfeđa i teorije muzike, tako da je pre polaska u prvi razred osnovne škole, položio dve godine niže muzičke sa odličnim uspehom.

Pohađao je Osnovnu školu "Đuro Daničić" u Beogradu i svih osam razreda završava sa odličnim uspehom. Kako je porodična finansijska situacija kod Aleksandrića bila skromna njegov profesor Ažman odvodi ga po završetku osnovne škole u Vojnu muzičku školu (internat) u Zemunu gde Dragan polaže i prolazi audiciju. Četvorogodišnje školovanje uspešno završava, a kao najbolji pitomac generacije (prvi instrument: udaraljke, drugi instrument: harmonika) Dragan dobija zlatan sat od predsednika SFRJ-a Josipa Broza Tita, kao i pravo da bira mesto službe. Bira Beograd sa molbom da, pre dolaska u umetnički ansambl doma JNA, godinu dana provede u manjem vojnom orkestru radi sticanja iskustva. Odobrena mu je služba u Splitu u koji, pošto se oženio 1968. godine, kreće sa svojom tadašnjom suprugom.

U Splitu od jednog broja muzičara iz vojnog orkestra formira svoj prvi orkestar, a prvu ploču snima upravo sa njima 1969.godine. Već u maju iste godine dobija premeštaj u Beograd, u Umetnički ansambl JNA, gde je svirao komplet udaraljke - timpane, doboš, vibrafon, ksilofon, zvona. Posle kraćeg vremena Aleksandrić formira svoj drugi orkestar i kreće sa snimanjem ploča.

Na jednom nastupu 1969. godine upoznaje Dragoljuba Dragana Šunderića koji mu, kao mladom i neiskusnom muzičaru, pruža priliku za saradnju. Pratio je njegove pevače i aranžirao njegove pesme. Kroz saradnju se iskazao Draganov blistavi taljenat, osećaj za harmonije i sposobnost da brzo i nepogrešivo ispisuje note kompozicija i aranžmana. U tom periodu, pored sviranja i aranžiranja počinje da komponuje i snima narodne pesme i svoja kola. Njegovi prvi uspesi vezani su za Ljubomira Ljubu Đurovića, kojem piše kompoziciju za njegov veliki hit "Otišla si, e pa neka", zatim za njegovog kuma Danila Živkovića, sa kojim sarađuje na pesmama Vere Ivković i Žike Ivkovića koji je imao jedanaest uzastopnih zlatnih singlica.

Ubrzo stiže i poziv od čuvenog čika Obrena Pjevovića iz Mrčajevaca da sa svojim orkestrom prati "jednog malog iz Mrčajevaca", tadašnjeg početnika, a danas jednu od najvećih zvezda naše estrade, Miroslava Ilića. Dragan je uz komponovanje, aranžiranje i sviranje tih godina bio uporedo i šef orkestra i korepetitor folklora KUD-a "Nikola Tesla" u Beogradu. U to vreme u orkestru Dragana Aleksandrića svirali su najbolji muzičari, "Bata Rade" Jašarević, Aleksandar Aca Šišić i Tomica Miljić, kao i Božidar Boki Milošević i Bora Dugić.

Davne 1970.godine u sali za probe folklora KUD-a "Nikola Tesla" , nešto pre početka probe, Dragan stvara gotovo slučajno, na način svojstven mnogim velikim kompozitorima, jedno od najprodavanijih i najpoznatijih narodnih kola, čuveno Vragolanka kolo. Kolo za snimanje nudi Radetu Jašareviću, Aci Šišiću, a potom i Tomici Miljiću, jednom od tadašnjih najtalentovanijih harmonikaša. Svi oni ga odbijaju pa Dragan naposletku odlučuje da sam snimi ovo kolo. Od Jugotona dobija studio u pozorištu Dadov u Beogradu. Vragolanku i Čiča Obrenovo kolo snima "iz prve", bez ijednog ponavljanja. Ostalo je istorija. Uporedo sa ta dva veoma uspešna kola Diskos izdaje ploču sa pesmama čika Obrena Pjevovića na kojoj je bila i "Voleo sam devojku iz grada" koju je maestralno otpevao Miroslav Ilić. Od tog trenutka Aleksandrić sarađuje sa najvećim imenima narodne muzike, a uspesi se narednih decenija ređaju jedan za drugim. Posle kola Vragolanke ređaju se i druga kola za nezaborav: Bresničanka kolo, Čiča Obrenovo kolo, Lolino kolo, Moravsko kolo, Mrčajevanka, Novo Užičko kolo, Pipirevka kolo, Resničko kolo, Vodeničarka kolo i druga.

Pored komponovanja Dragan i dalje radi aranžmane za druge poznate kompozitore: čika Obrena Pjevovića, Predraga Vukovića Vukasa, Novicu Uroševića, Dobrivoja Ivankovića, Ljubu Kešelja i mnoge druge. Sa svojim orkestrom redovno je pratio pevače na festivalima: Hit Parada, Hit godine Posela u pola tri, Ilidža, Mesam, Moravski biseri gde je kao kompozitor dobitnik brojnih priznanja. Njegove kompozicije su podizale prodaju mnogih tadašnjih long plej ploča do platinastih i zlatnih tiraža. Dobitnik je brojnih priznanja za životno delo, za dugotrajan, izuzetan i svesrdan doprinos na polju kulturnih delatnosti.

Među tekstopiscima i pesnicima sa kojima je Dragan Aleksandrić radio između ostalih se nalaze: Dobrica Erić, Dragan Brajović-Braja, Dragan Šunderić, Đura Boljanović, Duško Trifunović, Ilija Adamović, Mića Živojinović, Mila Janković, Miodrag Ž. Ilić, Mirjana Ilić, Miroslav Čukić, Mladen D. Nikolić, Mladen R. Vuković, Petar Milošević, Radmila Todorović Babić, Rosa Mladenović, Ruždija Krupa, Snežana Maldaner, Srđan Jovanović, Sreten Gajić, Stevica Spasić, Verica B. Ilić, Zoran Matić i mnogi drugi. U njegovim orkestrima svirali su mnogi poznati muzičari (poređani po azbučnom redu): Aleksandar Aca Šišić, Miodrag "Bata Rade" Jašarević, Bratislav Dunkić Braca, Božidar Boki Milošević, Borа Dugić, Dragoljub Kitić, Đorđe Kotlarovski Goga, Jonuz Jonuzović Jane, Jovan Milenković Rala, Miro Blažević, Miloš Milošević, Miodrag Simić, Milan Petrović, Milan Đorđević, Mikica Ilić-Kamion, Miša Mijatović, Rista Lazarević Rile, Svetislav Sveta Tomić, Tomica Miljić, Zoran Živković, Zoran Tirnanić, Zoran Đorđević-Sanduče, Dragan Laban, Zoran Tutunović, Nikola Stefanov.

Brojni su instrumentalni i vokalni solisti sa kojima je Dragan Aleksandrić kao kompozitor i/ili aranžer sarađivao u svojoj preko pola veka dugoj karijeri. Neki do njih su (poređani po azbučnom redu): Ana Bekuta, Azemina Grbić, Beba Tošić, Biljana Jeftić, Vasilija Radojčić, Vesna Zmijanac, Vida Pavlović, Vera Matović, Vera Nešić, Vera Živković, Gordana Lazarević, Dobrila Pavić, Duet Petrović – Jovanović, Zlata Petrović, Zorica Brunclik, Zorica Marković, Zorica Minić, Izvorinka Milošević, Jasna Kočijašević, Ksenija Cicvarić, Lepa Brena, Lepa Lukić, Ljiljana Aleksandrić, Merima Njegomir, Mila Matić, Milena Plavšić, Mira Škorić, Mirjana Živković, Nada Novković, Nada Topčagić, Nada Obrić, Olivera Katarina, Sena Ordagić, Slavica Mikšić, Snežana Đurišić, Snežana Savić, Svetlana Arsić, Suzana Mančić, Usnija Redžepova, Cakana, Ahmić Miljković- Hama, Aleksandar Ilić, Alija Pekić, Asim Brkan, Beki Bekić, Boki Milošević, Božidar Vasiljević - Čađa, Bora Drljača, Bora Spužić Kvaka, Gvozden Radičević, Danilo Živković, Dejan Matić, Dragan Pantić – Smederevac, Dragiša Sekulić, Dragoslav Mihajlović-Kanarinac, Dobrivoje Topalović, Duet harmonika Nikolić-Živković, Dušan Kostić, Đorđe Masalović, Živko Vesović, Zaim Fazlić, Zlatomir Vasić, Zoran Jovanović, Zoran Mladenović, Zoran Vujičić, Ismet Krcić, Jovica Renić, Juka Ljušković, Kemal Dučić, Ljubomir Đurović, Ljuba Nedeljković, Marinko Rokvić, Mlađen Petrović - Kosmajac, Milan Babić, Milorad Repić-Miki, Mirko Kodić, Miroslav Ilić, Miroslav Radovanović, Mitar Mirić, Miroslav Mišić - Kale, Momčilo Jeftović, Nedeljko Bilkić, Nenad Jovanović, Predrag Živković Tozovac, Rade Vučković, Rade Jorović, Rade Petrović, Radiša Urošević, Raka Nikolić, Rasim Samardžić - Bosanac, Raša Pavlović, Sejo Pitić, Slavko Petrović, Slobodan Nikitović, Srećko Jovović, Toma Đorđević, Tomica Miljić, Halim Adili, Hasib Murtić, Čeda Marković i Šaban Šaulić.

Posle velikih uspeha kompozicija na festivalima, kao i nastupa njegovog orkestra tokom sedamdesetih govina, na poziv tadašnjeg muzičkog urednika PGP RTB-a Miće Đorđevića, Aleksandrić počinje da snimanja za PGP RTB. U tom periodu radi muziku za kultnu seriju "Kamiondžije" i film "Sok od šljiva". Ostvaruje saradnju i sa umenticima iz drugih zanrova muzike kao što su Neša Leptir, Biljana Krstić, Crveni koralji i drugi.

Dragan je kroz celokupnu svoju karijeru iskazao veliki stepen humaosti i saosećanja za sve one kojima je pomoć bila potrebna. Sa svojim orkestrom i brojnim pevačima održao je nebrojeno mnogo dobrotvornih koncerata širom Jugoslavije. Posebno mnogo je osamdesetih godina bilo dobrotvornih koncerata za Crveni krst, potom za Udruženje distrofičara Beograda, Društvo Srbije za borbu protiv raka, Fond za smeštaj mladih distrofičara i drugih telesnih invalida i drugih. Kao pojednac donirao je pomoć za bolnice, osnovne škole, fakultete, opštinu Brus za postradale u zemljotresu na Kopaoniku itd.

Naš dragi zemljak Dragan Aleksandrić još uvek je aktivan na umetničkom planu, tako da se njegovi muzički biseri i dalje stvaraju i množe. Iskazujemo mu divljenje i najdublju zahvalnost za sve ono što je uradio za našu narodnu muziku. Želimo mu dobro zdravlje, puno inspiracije, lične i porodične sreće i još mnogo nezaboravnih muzičkih kompozicija.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

Ana Bekuta - Pij ako ti se pije
https://www.youtube.com/watch?v=jK6cj3p4x4M
Azemina Grbić - Što se gubi ono što se ljubi
https://www.youtube.com/watch?v=aTlBUB3Htso
Biljana Jevtić - Evo ti srce na dlanu
https://www.youtube.com/watch?v=Ax0Qz9JBgWU
Biljana Jevtić - Ništa ne brini
https://www.youtube.com/watch?v=PUkleOg67xI
Biljana Jevtić - Uđi mi u trag
https://www.youtube.com/watch?v=blSGTvyfze4
Čeda Marković - Goro zelena
https://www.youtube.com/watch?v=57gJG71ezj4
Čeda Marković - I da se vrate godine mlade
https://www.youtube.com/watch?v=1CVQ7GK_D1Y
Dragan Pantić - Smederevac - Mrak, mrak pomračina
https://www.youtube.com/watch?v=c9WnZL6eKrU
Lepa Brena - Dečko mi je školarac
https://www.youtube.com/watch?v=Z7KGJRnRGYk
Marinko Rokvić - Potražiću oči nešto zelenije
https://www.youtube.com/watch?v=-c2GlqxIygU
Lepa Lukić i Tozovac - Šaralice varalice
https://www.youtube.com/watch?v=qeYNWJ9xaVs
Ljubomir Đurović - Otišla si, e pa neka
https://www.youtube.com/watch?v=xQfzEevwb2o
Merima Njegomir- Koga da milujem ja
https://www.youtube.com/watch?v=Ywh8Go7HFMM
Milan Babić - Šana
https://www.youtube.com/watch?v=SUgYfpp5Rw8
Mira Škorić i Zoran Mladenović - Moja dušo čista
https://www.youtube.com/watch?v=GMHbXS6rf4U
Miroslav Ilić - Božanstvena ženo
https://www.youtube.com/watch?v=BjtSDt5njxs
Miroslav Ilić - Hoću, hoću
https://www.youtube.com/watch?v=r8Pj4oZcznM
Miroslav Ilić - Jesen sedamdeset i neke
https://www.youtube.com/watch?v=ERWGicnfqWY
Miroslav Ilić - Joj, Rado, joj, Radmila
https://www.youtube.com/watch?v=La7QyYorW-0
Miroslav Ilić - Još te nešto čini izuzetnom
https://www.youtube.com/watch?v=S9a7_SjO5as
Miroslav Ilić - Luckasta si ti
https://www.youtube.com/watch?v=Qann_taQXhs
Miroslav Ilić - Ova noć
https://www.youtube.com/watch?v=vLqvH5MLsAI
Miroslav Ilić - Pozdravi je pozdravi
https://www.youtube.com/watch?v=CvKGUEhSxcI
Miroslav Ilić - Sladak šećer, ladna voda
https://www.youtube.com/watch?v=4HGS8VX8tic
Miroslav Ilić - Smej se, smej
https://www.youtube.com/watch?v=pjaHFdjWAX8
Mitar Mirić - Dajte mi da živim
https://www.youtube.com/watch?v=G9d9fN6AGPo
Nada Topčagić - Izvini dušo, izvini
https://www.youtube.com/watch?v=dSpYbtLyrWA
Nada Topčagić - Opet se zaljubljujem u tebe
https://www.youtube.com/watch?v=TdwXYAUm3lk
Nada Topčagić - Treba mi rame tvoje
https://www.youtube.com/watch?v=cf_8XCG-zBk
Rade Jorović - Tiha voda ruši stene
https://www.youtube.com/watch?v=Gp_wdShznCw
Radiša Urošević - Ružo moja, kraj mene uveni
https://www.youtube.com/watch?v=SIBj9Clk2Wo
Snežana Đurišić - Mala soba tri sa tri
https://www.youtube.com/watch?v=uHe0R6RX7ig
Snežana Đurišić - Nema ćara od bećara
https://www.youtube.com/watch?v=CeThc8SAY68
Usnija Redžepova - Oko Niša kiša
https://www.youtube.com/watch?v=6HfdB6NClVM
Vasilija Radojčić - Džumbus, džumbus, mašala
https://www.youtube.com/watch?v=LtsmIaDMra0
Vera Matović - Javi se, javi se, javi
https://www.youtube.com/watch?v=SHZxJ4NftAs
Vera Ivković - Šuška se, šuška
https://www.youtube.com/watch?v=fyWT7tVauBw
Vesna Zmijanac - Idi, široko ti polje
https://www.youtube.com/watch?v=Fwft_Z7LKpU
Vesna Zmijanac - Svatovi
https://www.youtube.com/watch?v=P3Uf9cpbykQ
Vida Pavlović - Uzalud te tražim
https://www.youtube.com/watch?v=X0vzQ2zIiN0
Zorica Brunclik - Dva jezera tuge
https://www.youtube.com/watch?v=5jVSvli6Wac
Šaban Šaulić - Ne plači dobri domaćine
https://www.youtube.com/watch?v=Qt8KxB8l-Bw
Šaban Šaulic - Nismo više tako mladi
https://www.youtube.com/watch?v=YILqByt8X94

BOJ NA LJUBIĆU 6.JUN 1815. - 211. GODIŠNJICANa današnji dan 6. juna 1815. godine, pre tačno dve stotine jedanaest godina...
06/06/2026

BOJ NA LJUBIĆU 6.JUN 1815. - 211. GODIŠNJICA

Na današnji dan 6. juna 1815. godine, pre tačno dve stotine jedanaest godina, odigrala se jedna od najznačajnijih bitaka II Srpskog ustanka, Boj na Ljubiću. Ustanike je predvodio slavni Tanasko Rajić koji je u toku bitke i poginuo, odbijajući da napusti utvrđeni položaj sa ustaničkim topovima. Srbi su tu bitku dobili i utrli put ka konačnom oslobođenju srpskih zemalja.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

Бoj на Љубићу - Википедија
https://sr.wikipedia.org/sr/Битка_на_Љубићу
Танаско Рајић - Википедија
https://sr.wikipedia.org/sr/Танаско_Рајић
Ризница српска - О Танаску Рајићу
http://www.riznicasrpska.net/ponossrpstva/index.php?topic=213.0
Јутјуб - Филм поводом 200 година Боја на Љубићу
https://www.youtube.com/watch?v=nEV_xCAtxlA&feature=youtu.be
Министарство одбране - Обележавање 205. годишњице Боја на Љубићу
http://www.mod.gov.rs/lat/16105/obelezena-205-godisnjica-boja-na-ljubicu-i-godisnjica-smrti-tanaska-rajica-16105

NA DANAŠNJI DAN PRE 140 GODINA U ČAČKU ROĐEN KOSTA NOVAKOVIĆ, POZNATI SRPSKI POLITIČAR, NOVINAR I PROFESORNa današnji da...
03/06/2026

NA DANAŠNJI DAN PRE 140 GODINA U ČAČKU ROĐEN KOSTA NOVAKOVIĆ, POZNATI SRPSKI POLITIČAR, NOVINAR I PROFESOR

Na današnji dan pre 140. godina, 3. juna 1886. godina u Čačku je rođen Kosta Novaković, poznati srpski socijalistički političar, novinar i profesor. U Čačku je završio osnovnu školu, a potom i čuvenu čačansku gimnaziju. Po završetku srednje škole Novaković odlazi na studije u Beograd. Nije tačno utvrđeno koji fakultet je završio, ali pretpostavlja se da se radi o Pravnom fakultetu, Filozofskom fakultetu ili Fakultetu prirodnih nauka. Diplomirao je 1913. godine.

Još u srednjoj školi Kosta Novaković je prišao radničkom pokretu, a kao student stupio je u tada opozicionu Srpsku socijaldemokratsku partiju. Ubrzo zajedno sa Dimitrijem Tucovićem, Dragišom Lapčevićem i Radovanom Dragovićem postaje jedan od lidera te partije. U tom periodu uređuje listove "Budućnost", "Radničke novine", "Radnik" i "Borba". Učesnik je balkanskih i Prvog svetskog rata, kada je kao poručnik srpske vojske prešao Albaniju. Po okončanju rata odlazi u Pariz, gde je delovao u redovima srpske socijalističke emigracije.

Godine 1919. vratio se u domovinu i sudelovao u Kongresu ujedinjenja održanom u Beogradu. Tada je Srpska socijaldemokratska partija kolektivno pristupila novoj Socijalističkoj radničkoj partiji Jugoslavije (komunista), a Novaković izabran u najuže rukovodstvo. Nakon zabrane Komunističke partije Jugoslavije, jedan je od osnivača legalne Nezavisne radničke partije Jugoslavije 1923. godine i član njenog rukovodstva. Bio je jedan od vodećih predstavnika leve frakcije KPJ, protiveći se stavovima Svetozara Markovića i redukciji nacionalnog pitanja na čisto konstitucionalno pitanje. 1924. godine objavio je veoma uticajan spis "Makedonija Makedoncima, zemlja zemljoradnicima!", kojim osuđuje ugnjetavačku politiku velikosrpske buržoazije. Zbog ovog teksta Novaković je osuđen na šest meseci zatvora. Po odsluženju kazne 1927. godine emigrira u Sovjetski Savez i odmah postaje član Komunističke partije (boljševika). Kasnije, braneći Komunističku partiju Jugoslavije, dolazi u sukob sa rukovodstvom sovjetskih komunista. Komunistička partija Jugoslavije isključila je Kostu Novakovića iz članstva 1931. ili 1932. godine zbog frakcionaške delatnosti. Optužen je da je navodno unosio svoje frakcionaške poglede među studente kao "ultralevičar". 1937. godine Novaković je ponovo saslušavan pred komisijom Kominterne i otpušten sa posla, a radio je fizičke poslove, kao pomoćni štamparski radnik. Uhapšen je u Moskvi u julu mesecu 1938. godine, tokom poznatih staljinističkih čistki.

Kosta Novaković streljan je po odluci sovjetskog Politbiroa 15. marta 1939 godine, zajedno sa još 198 ljudi optuženih za "kontrarevolucionarnu delatnost". Telo je nakon streljanja kremirano i položeno u zajednički grobnicu. U SSSR-u je rehabilitovan 10. juna 1958. godine.

Rodna kuća Koste Novakovića i danas postoji u Čačku. Nalazi se blizu gradske autobuske stanice, u ulici Lominoj broj 61.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

https://sh.wikipedia.org/wiki/Kosta_Novaković

BEOGRADSKA PROMOCIJA LAUREATA 63. DISOVOG RPOLAĆA, UTORAK 26. MAJ, 13h, BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADAU utorak 26. maja 2026....
25/05/2026

BEOGRADSKA PROMOCIJA LAUREATA 63. DISOVOG RPOLAĆA, UTORAK 26. MAJ, 13h, BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA

U utorak 26. maja 2026. godine, od 13 časova , u "Rimskoj dvorani" Bibilioteke grada Beograda biće održana promocija laureata 63. Disovog proleća. Program pod nazivom "Između pepela, života i mita" upriličen je u organizaciji Gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis" iz Čačka.

Tokom promocije biće predstavljen Dejan Aleksić, ovogodišnji dobitnik Disove nagrade, jedan od najistaknutijih savremenih srpskih pesnika, drmaskih pisaca i književnih stvaralaca za decu. Aleksić je nagradu dobio za celokupno pesničko stvaralaštvo i izuzetan doprinos savremenoj srpskoj poeziji. Bić predstavljeni i dobitnici Nagrade "Mladi Dis" i Nagrade za esej, kao i članovi žirija.

Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju ovoj zanimljivoj promociji.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

MAJOR DRAGUTIN GAVRILOVIĆ ROĐEN U ČAČKU NA DANAŠNJI DAN PRE 144 GODINENa današnji dan pre 144 godine, 25. maja 1882. god...
25/05/2026

MAJOR DRAGUTIN GAVRILOVIĆ ROĐEN U ČAČKU
NA DANAŠNJI DAN PRE 144 GODINE

Na današnji dan pre 144 godine, 25. maja 1882. godine, u Čačku je rođen naš slavni sugrađanin, major Dragutin Gavrliović, ponosni i prkosni branilac Beograda u Prvom svetskom ratu koji je ostavio neizbrisiv trag u sećanju Srba i Srbije. Njegov herojski govor braniocima Beograda generacijama odzvanja u glavama i srcima mnogih naših pokoljenja, kao neiscrpni izvor nadahnuća, ali i kao brana da ne popustimo i pokleknemo pred izazovima koje život neprestano pred nas postavlja.

Pred Drugi svetski rat, tada već pukovnik, Gavrilović je predavao vojnu administraciju na Vojnoj akademiji u Beogradu. General Dušan Simović mu je 27. marta 1941. ponudio čin generala i mesto ministra vojske i mornarice, ali on je to odbio uz obrazloženje da ga predlog ne interesuje i da je on vojnik. Pukovnik Gavrilović je posle kapitulacije u Aprilskom ratu u Sarajevu zarobljen i odveden u koncentracioni logor blizu Nirnberga. Iz zarobljeništva se vratio tek u maju 1945. godine teško bolestan. Umro je 19. jula 1945. godine.

Govor Majora Gavrilovića braniocima Beograda 7. oktobra 1915. godine

„Junaci! Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!”

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Драгутин_Гавриловић
http://www.blic.rs/riznica/istorije/dragutin-gavrilovic-major-koji-je-na-danasnji-dan-1915-godine-osvetlao-obraz/606ns2g

DANAS JE SPASOVDAN, SLAVA GRADA ČAČKA I SLAVA HRAMA VAZNESENJA GOSPODNJEG U ČAČKUUdruženje Čačana u Beogradu čestita Hra...
21/05/2026

DANAS JE SPASOVDAN, SLAVA GRADA ČAČKA
I SLAVA HRAMA VAZNESENJA GOSPODNJEG U ČAČKU

Udruženje Čačana u Beogradu čestita Hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku, našem rodnom gradu Čačku i svim našim dragim sugrađanima praznik Vaznesenja Gospodnjeg - Spasovdan, slavu našeg Hrama i našeg grada.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

VAZNESENJE HRISTOVO - SPASOVDAN

Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik, koji se slavi u 40. dan nakon Vaskrsa. Po hrišćanskom verovanju, Vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40 dana od Vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: „Idite po svemu svetu i propovedajte Evanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.“ Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri – odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo – Uznesenje. Tako se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima

UDRUŽENJE ČAČANA U BEOGRADU OSNOVANO PRE 94 GODINE NA DANAŠNJI DANNa današnji dan pre 94 godine, 21. maja 1932. godine, ...
21/05/2026

UDRUŽENJE ČAČANA U BEOGRADU OSNOVANO PRE 94 GODINE
NA DANAŠNJI DAN

Na današnji dan pre 94 godine, 21. maja 1932. godine, u Beogradu je osnovano Udruženje Čačana u Beogradu. Ideja je bilo organizovati Čačane koji su živeli u Beogradu, sačuvati veze sa zavičajem, kroz organizaciju, druženje, umetničke programe i humanitarni rad očuvati zavičajno jedinstvo i raditi na koristi Čačka, Čačanskog kraja i samih Čačana. Mnoge poznate ličnosti iz svere umetnosti, biznisa, obrazovanja i državne uprave uzele su učešće u članstvu i upravi udruženja. Kao malo koje zavičajno udruženje Udruženje Čačana u Beogradu opstalo je i danas baštini vrednosti i postulate usvojene pri njegovom osnivanju. I dan danas je aktivno u humanitarnom radu, promociji kulture i običaja Čačanskog kraja, isticanje dostugnuća naših sugrađana iz oblasti umestnosti, nauke, sporta i drugih sfera. Kroz naše objave želimo da podsetimo na značajne ličnosti i događaje naše zavičajne istorije, kao i na naše savremenike koji svoje talente i sposobnosti na najbolji način koriste na naše zadovoljstvo.

I pre 94 godine, tridesetih godina prošlog veka, bile su čuvene svečanosti Udruženja Čačana u Beogradu, njihove drugarske večeri, koncerti i humanitarne aktivnosti. Pri osnivanju ustanovljena je i slava Udruženja koja je na početku, kao i u Čačku, bila Spasovdan dok je poslednjih decenija to Sretenje Gospodnje. Sa Čačkom su održavane čvrste i konstantne veze, često su pomagane obrazovne ustanove, ustanove kulture, kao i bitni infrastrukturni projekti.

Na ovaj značajni jubilej podsetimo se dela pisma koje je Udruženju Čačana u Beogradu u martu 1934. godine uputio njegov član Čačanin Radoje Janković, Generalni konzul u Njujorku (kompletno pismo dostupno uz ovu objavu)

"...čačanski kraj je, nesumnjivo, jezgro našeg naroda,... slemenjača naše narodne kuće. Kraj između Ovčara i Kablara, Jelice, i odonud, pa preko Roćevića, Morave i Vujna ka Rudniku i Suvoboru, i malo odonud - to je stožer naše Države u svakom pogledu...."

Ma koliko se plašili nepredvidivih okolnosti koje mogu uticati na budućnost našeg kraja, kao i Čačana u Čačku i Beogradu, duboko verujemo da je ključ naše sudbine u našim sopstvenim rukama. Ukoliko budemo složni, udruženi u pravim ciljevima, bićemo dostojni slave naših predaka i poštovanja naših potomaka.

S poštovanjem
Udruženje Čačana u Beogradu

U 93. GODINI ŽIVOTA PREMINUO NAŠ ZEMLJAK KARKATURISTA PREDRAG KORKASIĆ KORAKSSa tugom vas obaveštavamo da je 16. maja 20...
17/05/2026

U 93. GODINI ŽIVOTA PREMINUO NAŠ ZEMLJAK KARKATURISTA PREDRAG KORKASIĆ KORAKS

Sa tugom vas obaveštavamo da je 16. maja 2026. godine, u 93. godini života preminuo naš poznati zemljak Predrag Кoraksić Кoraks, karikaturista svetskog glasa, poznat i priznat daleko van granica naše zemlje.

Кoraks je bio aktivan skoro do poslednjeg časa, a počeo je sa karikaturama davne 1950. godine u časopisu "Jež". Generacije i generacije ljudi sa naših prostora u periodu od sedam i po decenija sa interesovanjem, divljenjem i poštovanjem pratile su njegov rad. Кako tada, tako i sada, bio je poznat je po svojoj britkoj kičici, kritici naših naravi, slabosti i postupaka. Česta inspiracija su mu bile aktuelne političke teme gde ne preza od otvorene kritike najčešće vlasti, a povremeno i opozicije ili intelektualne elite. Trudio se da prikaže slabosti i nedoslednosti pojedinaca i sistema, uvek jednostavnim ali preciznim formama i aluzijama. Pored "Ježa", Кoraks je više od tri decenije radio u "Večernjim novostima", a potom u "Vremenu", " Borbi" i "Danasu".

Familiji, prijateljima i poštovaocima dela Predraga Кoraksića Кoraksa Udruženje Čačana u Beogradu izražava svoje najdublje saučešće. Ponosni smo što je naš rodni kraj iznedrio jednog tako vrhunski talentovanog umetnika.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

NA DANAŠNJI DAN PRE 101 GODINE, 14. MAJA 1925. GOD, ROĐEN ZNAMENITI ČAČANSKI KNJIŽEVNIK BRANKO V. RADIČEVIĆNa današnji d...
14/05/2026

NA DANAŠNJI DAN PRE 101 GODINE, 14. MAJA 1925. GOD, ROĐEN ZNAMENITI ČAČANSKI KNJIŽEVNIK BRANKO V. RADIČEVIĆ

Na današnji dan, pre 101 godine, 14. maja 1925. godine, u Čačku, rođen je poznati srpski književnik, pesnik, novinar i dečji pisac Branko V. Radičević. Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira, trgovca, i majke Кosare, rođene Milikić. Pred drugi svetski rat, kao mnogi trgovci, Brankov otac je doživeo poslovnu propast i porodica je osiromašila. Tokom drugog svetskog rata, sa šesnaest godina, Branko je izvesno vreme bio partizanski kurir Ratka Mitrovića, a zatim je odveden u logor, u Smederevsku Palanku, koji je služio za takozvano "prevaspitavanje" omladine. U logoru se razboleo, jedva preživeo, a tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji.

Posle rata, živeo je više godina u Sarajevu i već tada postao poznati pesnik. Кasnije prelazi u Beograd i tu završava Pravni fakultet. Uporedo sa studiranjem, radio je kao novinar u časopisu "Duga" i kao saradnik u drugim listovima i književnim časopisima. Više godina je proveo u "Borbi", kao urednik poznate edicije "Žar ptica". Nekoliko godina je bio predsednik poznate izdavačke kuće "Srpska književna zadruga" iz Beograda. Iako je otišao iz Čačka, bio je emotivno vezan za svoj rodni grad. U Čačku i Dragačevu je pokrenuo mnoge kulturne manifestacije, kao što su "Disovo proleće" i "Dragačevski Sabor trubača", a redovno je sarađivao i u lokalnom listu "Čačanski glas". Od 1964. godine, više je živeo u Čačku i Ovčar Banji nego u Beogradu.

Stvaralaštvo Branka V. Radičevića je obimno i sadrži blizu sto naslova. Pisao je pesme, pripovetke, romane, knjige za decu. Istraživao je spomenike - krajp**aše (reč "krajp**aš" je njegova kovanica), a bio je i istraživač i poznavalac srpskog jezika. Za književno stvaralaštvo i veliki doprinos srpskoj kulturi bio je nagrađivan, a najznačajnije nagrade su: Sedmojulska nagrada i Vukova nagrada.

Najpoznatija dela Branka V. Radičevića su: "Bela žena", "Beli čovek", "Plava linija života", "Budućnost", "Кadionik", "Smrt i ljubav", "Grubići i nežnići", "Seljaci", "Pesme o majci", "Sa Ovčara i Кablara", "Učeni mačak", "Bajke o guslama", "Priče o životinjama", i druga. Bio je aktivan u književnom i društvenom životu do pred smrt. Njagovo poslednje delo su "Sujeverice", u četiri objavljene knjige, koje su doživele veliki uspeh.

Branko V. Radišević preminuo je 11. januara 2001. godine u Beogradu, posle kratke i teške bolesti. Udruženje Čačana u Beogradu sa ponosom se na današnji dan seća našeg cenjenog i znamenitog sugrađanina.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Бранко_В._Радичевић

Address

Novi Beograd

Telephone

+381637444801

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Udruženje Čačana U Beogradu posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Organization

Send a message to Udruženje Čačana U Beogradu:

Shortcuts

Share

Category