Astronomsko udruženje Apollo

06/10/2026

Dečji program na Astrofestu Lp 2026.

Astrofest Lp 2026! - Jelena Milutinović: program za decu
https://www.astronomija.org.rs/konferencije/19066-astrofest-lp-2026-jelena-milutinovic-program-za-decu

01/10/2026

🚀 Starship prvi put u orbiti- 26 satelita raspoređeno, let skraćen

Starship je prvi put ušao u orbitu oko Zemlje i rasporedio 26 satelita Starlink V3.

Posle godina testiranja, raketa koju SpaceX razvija za buduće misije ka Mesecu i Marsu obavila je svoju prvu isporuku u orbiti.

Lansiranje 28. septembra bilo je njen 14. probni let. Svih 13 prethodnih letova bilo je neorbitalno - nijedan nije ušao u stabilnu p**anju oko Zemlje.

Ovoga p**a Starship je uspeo da uđe u orbitu i rasporedi satelite uprkos problemu tokom uspona. Jedan od šest njegovih Raptor motora prerano se ugasio, a preostalih pet radilo je duže kako bi nadoknadili izgubljeni potisak. Tim za kontrolu leta je iz predostrožnosti skratio misiju sa planiranih gotovo deset na oko tri sata.

Starship je potom izveden iz orbite i usmeren ka jednoj od unapred određenih zona za spuštanje u severnom Pacifiku. Posle kontrolisanog spuštanja na površinu okeana prevrnuo se i zahvatio ga je plamen. Njegovo izvlačenje iz mora i ponovno korišćenje nisu bili planirani.

Za budućnost Starshipa upravo je ponovna upotreba jedno od najvažnijih pitanja. Cilj SpaceX-a je da oba stepena sistema mogu da se vrate i ponovo lete, što bi trebalo značajno da smanji troškove slanja tereta u svemir.

Za sada je potvrđeno vrlo konkretno- Starship može da dostigne orbitu i tamo isporuči satelite.

Sledeći letovi trebalo bi da pokažu koliko pouzdano može da ponavlja taj posao i koliko će se približiti cilju potpune i brze ponovne upotrebe.

📸 SPACE X

28/09/2026

Astrofest 2026! - program 🔭🌌

Preliminarni P R O G R A M

18/09/2026

🚀 Prvi spejs-šatl nikada nije leteo u svemir.

Pre 50 godina, 17. septembra 1976, NASA je prvi put predstavila Enterprise (OV-101) - prototip letelice koja će postati simbol ere američkih spejs- šatlova.

Enterprise je napravljen za testiranja na Zemlji i u atmosferi. Tokom testiranja leteo je na leđima posebno modifikovanog Boinga 747, a u pet slobodnih letova odvojio se od aviona i samostalno sleteo poput jedrilice.

Zanimljiva je i priča o njegovom imenu. Prvobitno je trebalo da se zove Constitution, ali su fanovi serije Star Trek pokrenuli kampanju da dobije ime Enterprise. Na njegovom predstavljanju 1976. bili su i članovi originalne glumačke ekipe Star Treka, dok je orkestar svirao muziku iz serije. 🖖

Enterprise nikada nije stigao u orbitu, ali su testovi izvedeni ovom letelicom pomogli da se pripremi put za šatlove koji će kasnije leteti u svemir.

📸NASA

09/09/2026

Da li znate gde se nalazi originalni USS Enterprise? 🖖

je upravo proslavio 60. rođendan - prva epizoda emitovana je 8. septembra 1966. godine.

A originalni studijski model NCC-1701, korišćen za snimanje prve Star Trek serije, i danas postoji. Izložen je u Smithsonian National Air and Space Museum u Washingtonu, D.C.

I nije replika.

Model je napravljen još 1964. godine, dve godine pre televizijske premijere serije. Dug je oko 3,44 metra, težak približno 91 kilogram, a korišćen je tokom snimanja svih 79 epizoda originalnog Star Treka.

Pre njega napravljen je i znatno manji model, a zatim su njegovi planovi uvećani kako bi nastala verzija duga 11 stopa koju danas čuva Smithsonian.

Zanimljivo je i da model nije podjednako detaljno izrađen sa svih strana. Jedna strana bila je predviđena da se najčešće vidi pred kamerom, dok je druga ostala jednostavnije obrađena( vide se npr. kablovi).

Nakon završetka serije 1969. godine, Enterprise je spakovan u sanduk i godinama čuvan u studiju. Smithsonianu je poklonjen 1974. godine, čime je televizijska maketa postala muzejski predmet.

Enterprise je u sistemu bio zaveden kao:

ID: NCC-1701
Godište: 1964
Pol: Other

U Star Treku, Enterprise je zamišljen kao brod od 289 metara, sa posadom od oko 430 ljudi do je u stvarnosti, originalni Enterprise dugačak 3,44 metra .

Šest decenija kasnije Enterprise je i dalje jedan od najprepoznatljivijih predmeta u istoriji naučne fantastike.

📸 Smithsonian National Air and Space Museum.

04/09/2026

Zašto je do Merkura teže stići nego do Plutona? ☀️🛰️

, zajednička misija Evropske svemirske agencije i japanske JAXA-e, već skoro osam godina putuje ka Merkuru. Lansirana je 2018, a sada je konačno u završnoj fazi dolaska.

Iako je Merkur mnogo bliži od Plutona, ESA navodi da je energetski zahtevnije dovesti letelicu do Merkura i uvesti je u stabilnu orbitu nego poslati misiju ka Plutonu.

Razlog je Sunce.

Dok se letelica približava Merkuru, Sunčeva gravitacija je sve više ubrzava. A da bi ostala kod planete, mora da izgubi veliki deo orbitalne energije i stigne dovoljno sporo.

Zato BepiColombo nije leteo pravo do cilja. Tokom p**a napravio je devet gravitacionih preleta - jedan pored Zemlje, dva pored Venere i šest pored Merkura. Preleti su mu pomogli da postepeno menja p**anju i izgubi orbitalnu energiju.

Trećeg septembra odvojio se transferni modul koji je obezbeđivao pogon tokom putovanja. Dva naučna orbitera, ESA-in MPO i japanski Mio, sada nastavljaju završni prilaz Merkuru.

U orbitu bi trebalo da uđu 21. novembra, a glavna naučna istraživanja počinju u aprilu 2027. godine.

Proučavaće površinu i unutrašnjost Merkura, njegovo veliko gvozdeno jezgro, magnetno polje i čak led koji se nalazi u stalno zasenčenim kraterima na polovima.

BepiColombu nije trebalo osam godina zato što je Merkur daleko - već zato što je do njega teško stići dovoljno sporo!
📸ESA, Airbus

02/09/2026

Radni dan 400 km iznad Zemlje 🌍🚀

Sophie Adenot iz ESA i Jessica Meir iz NASA provele su skoro sedam sati izvan Međunarodne svemirske stanice.

Prvo je Sophie zamenila neispravan retroreflektor koji pomaže letelicama pri približavanju i pristajanju na ISS.

Za to vreme Jessica je, uz pomoć robotske ruke Canadarm2, stigla do neispravne HD kamere i zamenila je novom.

Sophie je zatim uzela briseve sa spoljne površine ISS-a i svojih rukavica. Uzorci će pokazati da li mikroorganizmi iz unutrašnjosti svemirske stanice mogu da dospeju napolje i opstanu u ekstremnim uslovima svemira.

Jessica je potom počela pripreme za buduće radove na Alpha Magnetic Spectrometeru, velikom detektoru kosmičkih čestica na ISS-u.

I tako, skoro sedam sati rada dok je 400 kilometara ispod njih Zemlja, a njihovo „radno mesto“ juri oko planete brzinom od oko 28.000 km/h.

Za Sophie je ovo bio već treći spacewalk za samo dve nedelje i sada ima ukupno 19 sati i 42 minuta provedena van stanice. Prvim izlaskom postala je i prva Francuskinja koja je izvela svemirsku šetnju.

Jessica Meir je ovim završila svoj sedmi spacewalk, a 2019. je sa Christinom Koch učestvovala u prvom potpuno ženskom spacewalku u istoriji.

Jedan radni dan sa pogledom na Zemlju bio je uspešan. 🌏

02/09/2026

Roman se uspešno „raspakovao“ u svemiru. 🚀

NASA-in svemirski teleskop Nancy Grace Roman otvorio je glavnu antenu i veliki štitnik od Sunca.

Antena, široka oko 1,7 metara, slaće na Zemlju ogromne količine podataka brzinom do 500 megabita u sekundi.

Roman će tako imati najveći obim prenosa podataka od svih dosadašnjih NASA astrofizičkih misija.

Uključen je i koronograf, instrument koji će blokirati svetlost zvezda kako bi mogao da posmatra planete i diskove prašine oko njih.

Za nekoliko nedelja biće uključen i Wide Field Instrument, Romanovo glavno „oko“, sa vidnim poljem najmanje 100 p**a većim od Hubbleovog.

A kada počne naučni deo misije, Roman će imati dosta posla: proučavaće tamnu materiju i tamnu energiju, posmatrati više od milijardu galaksija i tražiti planete izvan Sunčevog sistema.

Pratiće i oko 200 miliona zvezda prema centru Mlečnog p**a u potrazi za egzoplanetama, uključujući i planete lutalice koje ne kruže ni oko jedne zvezde.

🌌 Testiranja i kalibracije trajaće narednih nekoliko meseci, a prve slike očekuju se početkom 2027.

📸NASA

31/08/2026

🌌 Prijave u toku!

Astrofest Lp 2026! - KO DOLAZI
https://www.astronomija.org.rs/konferencije/18942-astrofest-lp-2026-ko-dolazi

30/08/2026

Deo programa Astrofesta 2026

Astrofest Lp 2026! - PROGRAM
https://astronomija.org.rs/konferencije/18984-astrofest-lp-2026-program