05/09/2026
ШТА ЈЕ БИО ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ ПО НАЦИОНАЛНОСТИ?
Иако ми који живимо или смо одрасли у Македонији то знамо врло добро, одговорићемо нашим пријатељима са забавне странице Стара Србија и Маћедонија - Ultra HD на питање које су нам поставили на свом профилу.
Прво да читаоцима објаснимо како су нам уопште поставили ово питање. Обележили су нас у објави у којој су прво навели цитат Димитра Влахова из новина „Македонско дело” из 1928. године, у којем он говори да је Гоце "Бугарин", а затим су споменули и познато Гоцетово писмо Николи Малешевском у којем он, наводно, говори да је Бугарин.
И на основу овога, ова екипа са споменуте странице закључује: „Гоце је – Бугарин”! Машала! Какви врхунски познаваоци историје!
Сви македонски историчари цепају дипломе и уписују се на онлајн курс историје код „Старе Србије и Маћедоније”! 😀😀😀😆😆😆
Али, пошто су то питање поставили у облику провокације, да им одговоримо и матирамо их у неколико потеза.
Димитар Влахов је врло добро знао да у тоталитарној Бугарској није смело да се говори о Македонцима као посебном народу (посебно са појавом михајловистичких убица). Зато, када говори о Гоцету и његовој народности у споменутом чланку, пише оно што је у Бугарској тада једино било могуће написати – Бугарин.
Међутим, сам Влахов у својим мемоарима појашњава да је у то време израз „Бугарин” био колоквијални назив за оне Македонце који су били део тзв. Бугарске егзархије (у Македонији је под Бугарском егзархијом од 1870. до 1912. године било 90% македонског становништва) и додаје:
„Али треба напоменути да су се ти македонски Словени, који су признавали духовну надлежност Егзархије, осећали као посебан народ... Ти македонски Словени су током целог XIX века показивали тежњу да развију своју културу на говорном језику македонског народа на разним дијалектима.” (Д. Влахов, Мемоари, Скопје, 1970, стр. 22)
Да је ово тачно и да је Влахов то заиста мислио када је писао 1928. године, видимо и из самог тог чланка који су ова наша симпатична браћа са забавне странице изабрала као „доказ”. У њему Влахов јасно говори да је Гоце „радио једино за Македонију као независну државу и искључиво за македонски народ”. То баш звучи као делатност једног „Бугарина”, зар не?
Али, да се не бавимо Влаховим, ту је ситуација јасна.
Шта историјска документација каже о Гоцету? У споменутој објави ове смешне странице спомиње се писмо Гоцета Николи Малешевском у којем Гоце, како "познавалац историје" са исте странице тврди, "нарочито за себе истиче да је Бугарин"!😀😀😀 У једној реченици постаје вам јасно колико споменути "стручњак за историју" зна о чему говори!
Гоце не само да ни у једном писму "не истиче да је Бугарин", него ни у једном свом писму не говори о Бугарима! У једном једином писму Гоце каже Николи на једном месту:
"Отцепљења и раздори никако не треба да нас плаше. То је заиста жалосно, али шта можемо када смо Бугари и сви патимо од једне заједничке болести!..." (април 1897)
Ово је писмо које су наша браћа која себе виде као познаваоцима историје наше земље споменула као писмо где Гоце тврди за себе да је Бугарин. Али заборављају да у том писму Гоце говори са цинизмом, алудирајући на тврдње тзв Врховног комитета, који је ултранационалистичка бугарска организација која је наступала као организација са идеологијом да су Македонци Бугари, чије деловање најоштрије у писму критикује, па Гоце са цинизмом говори о њиховим тврдњама, од којих је главна - "Македонци су Бугари". Тако да Гоце овде са цинизмом понавља тврдњу бугаристичког Врховног комитета, а не нешто друго. Да је то тако, види се и из претходног писма Николи од 15 марта 1897 године, где говори о страдању "овдашњих Македонаца" од великобугарских "патриота", назива их још и "народни пријатељи", "добронамерници" и сл., где користи идентичан тип цинизма, указујући на њихову идеологију као изузетно штетну за македонски народ. Треба истаћи и да су оба писма написана у периоду озбиљних судара Македонске револуционарне организације са бугаристичким "врховним" комитетом.
Даље, да видимо шта нам говори историјска документација о Делчеву
1) У писму Ефрему Каранову из 1895., Гоце говори о потреби "стварања македонске државе" и проблему што је "македонски народ и Македонац због пет векова турског ропства у дубоком сну" (пасиван).
2) У следећем писму Малешевском (22 април 1897), Гоце о истим врховистима пише: "Да ли је неки народ толико страдао од својих синова - изрода, као македонски?"
3) У писму истом Малешевском, од 30. јануара 1897, Гоце му тражи да у Македонији шири новине "Малешевски Балкан" као његове омиљене новине и као новине најкорисније за "македонске борце".
Ове новине биле су изразито национално македонски оријентисане и отворено су иступале са ставом да "у Македонији нема Бугара, Срба и Грка, него само Македонци" и "нека схвате ови псеудо-патриоти (из Бугарске, Србије и Грчке), Македонија је земља чисто македонска! Македонија - Македонцима! (24 мај 1897, број 18)
4) У новинама "Македонски вести", које су излазиле у Софији (док их власти нису забраниле), у броју од 1935 године, Динев, бивши члан МРО, са Сматраклиевим и Киселиновим, објављу се сећања на Гоцета и његове планове да са Димо Хаџи Димовим израде македонску граматику и азбуку и отворе штампарију за македонску литературу.
5) Станислав Краков, један од људи из Србије који су учествовали у борбама у Македонији, у својој књизи "Пламен четништва" описује свој сусрет са војводом Стојаном Донским, блиским пријатељем Гоце Делчева, који му отворено декларише своју националност: "Ја се не борим за Бугаре! Ја сам Македонац и борим се за аутономију Македоније!" (С. Краков, Пламен четништва, Београд,1930., 63. стр)
6) Пријатељ и саборац Гоце Делчева, Петар Манџуков, цитира Гоцета:
„Али то је пут за ослобођење народа од туђег ега. Њим су ишли Грци, Срби, Бугари. Тим путем треба да идемо и ми, Македонци, да бисмо се ослободили од Турака.“ (Предвесник на бурата, 1929)
7) Унук Гоце Делчева, Милан Антонов - Делчев, у својим мемоарима (1970,Софија) пише да је "највећа грешка Гоце Делчева што је изузетно много радио и заслужан за развој македонске националне свести, не бугарске и не српске." (Иако се Антонов декларисао као Бугарин, мемоари му никада нису у Софији објављени у потпуности, јасно и зашто)
8) унука Гоце Делчева, Лика Чопова (ћерка Гоцетове рођене сестре, Руше) преселила се из Бугарске у Македонију, када се ослободила и живела и умрла у њој (1895-1980) као Македонка, слично као друга унука Гоцетова, Катерина Нурџиева (1922-2018). Јордан Јанев, академски сликар из Гевгелије, праунук је Гоце Делчева и сведочи да су у његовој породици сви Македонци, укључујући и Гоцета.
9) На крају, по свим информацијама које данас имамо, управо је Бугарска дојавила Турцима где се Гоце налази, после чега је убијен! Толики је био ''Бугарин", да је Бугарска због Македоније морала да га убије!
Да не ширимо причу превише, и ово што смо рекли је довољно да се добије права слика о Гоцету и његовој народности.
Забавним пријатељима са забавне странице желимо да се више баве правом историјом и читају више македонску историографију, која је по питању познавања Македоније и историјских аргумената апсолутно супериорна у односу на све околне историографије, а камо ли у односу на вас, који се позивате у коментарима на аргументе "Горана Шарића, хрватског историчара"...
СВЕ НАЈБОЉЕ И УЖИВАЈТЕ И ДАЉЕ НА НАШОЈ СТРАНИЦИ
Доколку ви е потребен превод на некој друг текст ил
