Centar za razvojnu edukaciju "Sunce" Leskovac

24/06/2026

22/06/2026

Vi ste čuli, a mi smo isprobali 🥰!!!Danas smo uživali u Senzornoj učionici u muzeju – onda kada učenje postane dragoceno iskustvo koje želiš ponoviti.

Znamo svi, ono što dete oseti, istraži i doživi, pamti mnogo duže od onoga što samo čuje.

Deca najbolje uče kada mogu da vide, dodirnu, pomirišu, čuju i dožive svet oko sebe. Upravo zato senzorna učionica u muzeju predstavlja mnogo više od običnog prostora za učenje – ona je mesto istraživanja, otkrivanja i razvoja.
Kroz pažljivo osmišljene senzorne aktivnosti, deca aktiviraju različite delove mozga istovremeno. Dodirivanje različitih materijala, istraživanje oblika, zvukova, boja i pokreta podstiče stvaranje novih neuronskih veza, jača pažnju, pamćenje, govor, motoriku i sposobnost rešavanja problema.

Kada dete uči kroz iskustvo, informacije postaju trajno i smisleno znanje.

Senzorna iskustva posebno doprinose razvoju koncentracije, regulaciji emocija, samopouzdanju i socijalnim veštinama. Dete ne prima informacije pasivno – ono postaje aktivan učesnik procesa učenja. Takav pristup povećava motivaciju, radoznalost i želju za istraživanjem.
Muzej pruža jedinstveno okruženje u kome se istorija, umetnost i kultura mogu doživeti svim čulima. Na taj način deca razvijaju osećaj pripadnosti zajednici, upoznaju kulturno nasleđe i grade pozitivan odnos prema učenju.

Verujemo da svako dete ima pravo da uči na način koji odgovara njegovom mozgu i čulnim afinitetima. Zato stvaramo okruženje u kome se znanje ne usvaja samo – ono se doživljava.

Projekat "Senzorna mapa grada" finansira grad Leskovac

21/06/2026

Drugari novi način da upoznamo naš grad,otkrijte sutra u muzeju grada. Vidimo se.

25/04/2026

https://www.facebook.com/share/p/1FQsuQMrpP/

Zašto stručno sproveden SMR protokol daje rezultate?

Zato što pomaže mozgu deteta da nauči stanje mirne budnosti – fokus bez napetosti i smirenost bez usporenosti.
SMR (sensorimotor rhythm) je moždani ritam koji se vezuje za stabilnu pažnju, kontrolu pokreta i dobru regulaciju.
Kod dece koja su nemirna, impulsivna ili lako gube fokus, ovaj ritam često nije dovoljno stabilan. Kroz neurofeedback, dete dobija povratnu informaciju kada njegov mozak uđe u poželjno stanje, i vremenom uči da ga samostalno održava.

U praksi to znači:
dete se lakše smiruje
duže održava pažnju
bolje kontroliše impulse
često se poboljšava i san.

Važno je razumeti da SMR nije „brzo rešenje“, već proces učenja mozga. Najbolje rezultate daje kada se radi u kontinuitetu i u kombinaciji sa drugim terapijama (logoped, defektolog, psiholog).
Takođe, SMR nije za svako dete isti – protokol se prilagođava na osnovu procene.

Neurofeedback dijagnoza i trening zahtevaju stručnost i iskustvo terapeuta.

20/02/2026

https://www.facebook.com/share/1GuDqRJbaU/

Volite li da delite pažnju? Da li je često delite s detetom?
Zajednička pažnja je sposobnost deteta da zajedno sa drugom osobom posmatra isti predmet ili događaj i da pritom postoji svest:
“gledamo isto i delimo iskustvo.”

To nije samo gledanje igračke.
To je pogled → pa pogled u roditelja → pa ponovo predmet.
Tu počinje komunikacija.
Pre nego što dete progovori, ono prvo: pokazuje ,donosi, gleda u lice , čekira reakciju .
Ako toga nema, govor nema na čemu da se izgradi.

Kod dece sa autizmom ovaj je mehanizam oslabljen — dete vidi predmet, ali ne traži da iskustvo podeli sa drugom osobom. Zato učenje reči postaje mehaničko i teško se koristi .

Zajedničku pažnju sa detetom razvijamo deljenjem doživljaja:
✔️ iznenađenje
✔️ čekanje reakcije
✔️ imitacija
✔️ igra naizmeničnosti
✔️ pokazivanje bez zahteva
Roditelj je partner u otkrivanju sveta.
Kada dete počne da deli pažnju, spontano počinje i komunikacija.
Jer govor ne nastaje iz reči — već iz potrebe da iskustvo podelimo sa nekim .

19/02/2026

https://www.facebook.com/share/p/1F3kiq53KW/

Primetili ste decu koja skaču, vrte se ili vrte predmete, beže iz aktivnosti ili odbijaju zahtev.
To najčešće nije neposlušnost ni nevaspitanje, već pokušaj nervnog sistema da se sam dovede u ravnotežu.
Regulacija znači sposobnost organizma da održi optimalan nivo pobuđenosti: ni preplavljen, ni ugašen.
Problemi sa regulacijom su česti kod dece sa autizmom jer mnoga deca iz spektra imaju drugačiju obradu senzacija — zvuk može biti bolan, dodir nepredvidiv, a čekanje nepodnošljivo dugo.

Zato telo traži ritam, pritisak, kretanje ili ponavljanje.

Pre nego što krenemo da učimo ponašanje, treba da naučimo telo da se smiri.
To radimo kroz tzv. senzorno-motornu podršku: guranje, nošenje, penjanje, duboki pritisak, ljuljanje, ritam, jasno strukturirane početke i krajeve aktivnosti.
Odrasli postaju „spoljni regulator“ — miran glas, spor tempo, predvidiv sled događaja i kratke verbalne poruke.
Kada je dete regulisano, tada može da gleda, sluša i uči. Tada nastaju kontakt, imitacija i prve komunikativne namere. Bez regulacije, svaki zahtev je za dete pretežak.
Cilj terapije nije prvo „sedi mirno“, već: osećaj sigurnosti u telu.
Iz tog osećaja kroz kontinuiran rad i stimulaciju polako raste pažnja, razumevanje i govor.

Napišite u komentaru regulacija i šaljemo Vam spisak aktivnosti za regulaciju u kućnim uslovima i dnevni plan regulacije.

03/02/2026