19/08/2026
Nenad Krstić: Zakon nije dovoljan – socijalnom preduzetništvu u Srbiji potrebno je stimulativno okruženje
Iako je Srbija još 2022. godine dobila Zakon o socijalnom preduzetništvu, razvoj ove oblasti, prema rečima predsednika udruženja „Evrokontakt“ Nenada Krstića, nije pratio očekivanu dinamiku. Kao jedan od pokazatelja navodi podatak da je status socijalnog preduzeća, u skladu sa zakonom, do sada steklo svega 26 poslovnih subjekata.
Udruženje „Evrokontakt“ početkom 2023. godine postalo je član Evropske mreže za podršku socijalnoj ekonomiji „Diesis“, sa sedištem u Briselu, čime je, kako navodi Krstić, dobilo priliku da neposredno prati aktuelne evropske trendove i primere dobre prakse u ovoj oblasti.
Tokom jula predstavnici „Evrokontakta“ prvi put su učestvovali na tradicionalnom godišnjem skupu mreže „Diesis“, pod nazivom „Budućnost socijalne ekonomije“, koji je okupio više od 300 učesnika iz 25 zemalja.
– Tokom skupa imali smo tri veoma inspirativna dana i priliku da razmenimo ideje i istražimo nove modele kako socijalna ekonomija može pomoći u oblikovanju budućnosti Evrope. Analizirali smo neke od ključnih mogućnosti i izazova koji su pred nama, od digitalne transformacije i razvoja veština do konkurentnosti, inovacija i inkluzivnog rasta – kaže Nenad Krstić.
„Evrokontakt“ se socijalnim preduzetništvom bavi od 2017. godine, kao potporna organizacija, dok je krajem 2022. godine pokrenut Centar za socijalno preduzetništvo Kruševac. Njegova uloga je da podrži kako one koji tek žele da pokrenu posao po ovom modelu, tako i postojeće poslovne aktere koji žele da unaprede svoje poslovanje.
Model regionalnih resursnih centara sada se, kroz projekat koji „Evrokontakt“ realizuje u partnerstvu sa Smart kolektivom iz Beograda i Kolping društvom Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije, širi na još šest lokacija u Srbiji.
– Smatramo da je veoma važno da u oblasti socijalne ekonomije budemo dobro informisani o tome šta se radi u evropskom okruženju, da naučimo kako da pružamo podršku inicijativama u toj oblasti i da zagovaramo modele podrške od strane zajednice. Zajednica treba da prepozna značaj socijalne ekonomije za prevazilaženje problema društva u tranziciji, ali i za sveopšti ekonomski i društveni razvoj – navodi Krstić.
Jedna od ključnih poruka sa skupa „Budućnost socijalne ekonomije“, prema njegovim rečima, jeste da se Evropa nalazi pred promenama koje zahtevaju i drugačiji pristup razvoju.
– U mreži „Diesis“ smatraju da konkurentnost, otpornost i prosperitet postaju centralni prioriteti, dok zelena i digitalna tranzicija, demografske promene i rastuće teritorijalne nejednakosti menjaju ekonomski pejzaž Evrope. Odgovor na ovu novu stvarnost zahteva evoluciju i jačanje veza između organizacija, sektora i regiona, kako bi se podstakli inovacije, inkluzija i zajednički prosperitet – objašnjava Krstić.
Kako dodaje, inovacija u socijalnoj ekonomiji ne odnosi se samo na tehnologiju, već podrazumeva i nove modele upravljanja, saradnje i finansiranja. Inkluzija, s druge strane, znači očuvanje povezanosti organizacija sa ljudima i sredinama u kojima deluju, dok prosperitet zavisi od sposobnosti da se ekonomska održivost poveže sa društvenom svrhom.
Međutim, iskustva iz evropskog okruženja i stanje u Srbiji, prema njegovoj oceni, pokazuju značajnu razliku.
– Stekli smo snažan utisak da smo, posle usvajanja Zakona o socijalnom preduzetništvu 2022. godine, na neki način upali u slepu ulicu. Država, između ostalog, nije obezbedila Program razvoja socijalnog preduzetništva, nisu kreirana sva potrebna podzakonska dokumenta, niti je obezbeđen funkcionalan registar socijalnih preduzeća. Takođe, veoma je malo inicijativa na nivou lokalnih samouprava – ističe Krstić.
Dodatni problem, kako navodi, predstavlja i društvena kriza koja traje više od godinu i po dana i koja, prema njegovim rečima, preusmerava pažnju i prioritete zajednice, zbog čega razvoj socijalne ekonomije ostaje u drugom planu.
Posebno zabrinjava podatak da je samo 26 poslovnih subjekata u Srbiji prošlo proceduru prijavljivanja za dobijanje statusa socijalnog preduzeća u skladu sa zakonom.
– To je veoma razočaravajući podatak, budući da je prijavljivanje omogućeno pre skoro četiri godine. Očigledno je da samo donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu nije dovoljno da bi se ono razvijalo željenom dinamikom. Neophodno je kreirati stimulativno okruženje na svim nivoima – republičkom, pokrajinskom i lokalnom – koje bi pomoglo razvoj socijalnih preduzeća i omogućilo da zajednica ostvari maksimalnu korist od njihovog rada i postojanja – zaključuje predsednik udruženja „Evrokontakt“ Nenad Krstić.
Tekst se objavljuje u okviru projekta „Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj”. Projekat sprovodi Smart kolektiv u partnerstvu sa organizacijama Udruženje građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt” Kruševac i Kolping društvo Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Sadržaj ovog teksta nužno ne odražava stavove Evropske unije.
SMart Kolektiv EU u Srbiji Kolping Srbija
