Evrokontakt

02/06/2026

Pre nekoliko dana posetili smo jednu od radionica koje su naše vredne saradnice Emina Jukić i Dragana Dronjak organizovale u Osnovnoj školi ''Sveti Sava'' u Prijepolju.
Radionica je protekla u odličnoj atmosferi, deca su bila veoma aktivna i smatramo da je cilj ostvaren.
Deca i mladi u riziku su veoma osetljiv deo stanovništva i sa njima treba raditi i pokušati da ih vratimo na pravi put.
Više o tome možete pogledati preko sledeće veze:
https://youtube.com/shorts/j1RO-cH1aXI

15/05/2026

Prepreke za razvoj socijalne ekonomije u Srbiji: komplikovane procedure i blokiran rad Saveta

Iako je Srbija još 2023. godine usvojila Zakon o socijalnom preduzetništvu, sagovornici sa kojima smo razgovarali istakli su da ova oblast i dalje nema adekvatnu institucionalnu i sistemsku podršku. Nedostatak podzakonskih akata, blokiran rad Saveta za razvoj socijalnog preduzetništva, komplikovane procedure i neusklađenost socijalne zaštite sa radnim angažovanjem predstavljaju ključne prepreke za ozbiljniji razvoj socijalne ekonomije u Srbiji.

Direktor „Smart kolektiva” Neven Marinović ocenjuje da je Srbija donošenjem zakona napravila važan iskorak u odnosu na zemlje regiona, ali da sama regulativa nije dovoljna ukoliko izostanu konkretne mere podrške.

– Važno je napomeniti da je Srbija 2023. dobila Zakon o socijalnom preduzetništvu i time se zaista izdvojila kao verovatno jedina zemlja u regionu koja je pokušala da reguliše i stimuliše ovu oblast kroz politike. Sam zakon daje jedan širok i dobar okvir za razvoj socijalnih preduzeća, ali bez akcionog plana, mera aktivne podrške i promocije same teme, on neće zaživeti sam od sebe – ističe Marinović.

On dodaje da je poslednjih godina primetno sve veće interesovanje za socijalno preduzetništvo, kako među organizacijama civilnog društva, tako i među malim preduzetnicima.

– Organizacije civilnog društva u socijalnom preduzetništvu vide priliku za veću održivost, dok mali preduzetnici sve češće razvijaju biznise koji integrišu etičke, ekološke i cirkularne elemente u svoje poslovanje. Iako se oni nekad možda sami ne prepoznaju kao socijalni preduzetnici, svakako su deo jedne šire oblasti socijalne ekonomije – navodi Marinović.

Predsednica Udruženja „Naša kuća” Anica Spasov ukazuje da dodatni problem predstavlja blokiran rad Saveta za razvoj socijalnog preduzetništva, zbog čega brojne planirane mere nikada nisu sprovedene.

– Nažalost, rad Saveta je blokiran. Održano je svega nekoliko sastanaka na početku, uglavnom zbog verifikacije članova, i jedan na kome je donet Program razvoja socijalnog preduzetništva. Iako je Vlada trebalo da usvoji program još pre tri godine, to se nije dogodilo – kaže Spasov.

Prema njenim rečima, tadašnji ministar Nikola Selaković obezbedio je sredstva za podršku socijalnim preduzećima, ali ona nikada nisu aktivirana upravo zbog neusvajanja programa.

– Zaključak je da je rad Saveta blokiran, kao i sva podzakonska akta koja bliže definišu uslove finansiranja i poslovanja – dodaje Spasov.

Na problem nejasne regulative i nedostatka konkretnih benefita za socijalna preduzeća ukazuje i predsednica Udruženja građana „Etno Rasina” Dušica Milenković. Kako navodi, mnogi preduzetnici ne vide dovoljno razloga da se registruju u skladu sa zakonom, posebno zbog dodatnih administrativnih obaveza.

– Jedan od ključnih problema jeste nedovoljno jasna regulativa i nedostatak konkretnih benefita za socijalna preduzeća. Mnogi subjekti ne vide direktnu korist od doregistracije, dok istovremeno postoje dodatne administrativne obaveze. Takođe, postoji nedovoljna informisanost o samom procesu i mogućnostima koje socijalno preduzetništvo pruža – mišljenja je Milenković.

Ona smatra da bi pojednostavljenje procedura i uvođenje jasnih podsticaja značajno povećali interesovanje za ovaj model poslovanja.

Milenković posebno ističe problem položaja osoba iz osetljivih i ugroženih grupa, koje uključivanjem u socijalno preduzetništvo često rizikuju gubitak socijalnih davanja.

– To predstavlja ozbiljan demotivišući faktor i stavlja ih u nezavidan položaj – između potrebe za radnim angažovanjem i straha od gubitka egzistencijalne sigurnosti. Upravo ovaj aspekt dodatno otežava razvoj socijalnog preduzetništva i ukazuje na potrebu za sistemskim rešenjima koja bi omogućila da rad i socijalna zaštita budu usklađeni, a ne suprotstavljeni – zaključuje Milenković.

Tekst se objavljuje u okviru projekta „Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj”. Projekat sprovodi Smart kolektiv u partnerstvu sa organizacijama Udruženje građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt” Kruševac i Kolping Društvo Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Sadržaj ovog teksta nužno ne odražava stavove Evropske unije.

SMart Kolektiv EU u Srbiji

23/04/2026

Na inicijativu Projektog tima projekta ''Rekonstrukcija srednjovekovnog grada u Kruševcu'' juče je u Gradskoj kući u Kruševcu održan sastanak sa Gradonačelnikom Kruševca, predstavnicima nekoliko javnih preduzeća i ustanova i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd. Na sastanku se razgovaralo o narednim aktivnostima na obnovi Lazarevog grada po završetku projekta.

Istaknuto je da je projekat predstavljao samo inicijalnu fazu ovog velikog poduhvata. Neophodno je realizovati čitav niz aktivnosti da bi se u budućnosti stvorili uslovi za samu rekonstrukciju. Kao prva se nameće izrada planske dokumentacije (Plan detaljne regulacije) za područje intervencije na osnovu Studije zaštite koju je u okviru projekta izradio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, bez čega ne možemo ići dalje. Pored toga, neophodno je da dalje upravljanje ne bude stihijsko već sistematsko, možda kroz osnivanje javnog preduzeća koje bi se bavilo Lazarevim gradom.

Zadovoljni smo što je do sastanka došlo i što su svi učesnici iskazali jasnu nameru da se ide dalje, bez obzira na to koliko je taj put komplikovan i težak. Više o sastanku možete pročitati preko sledeće veze:

https://krusevac.ls.gov.rs/aktuelnost/sastanak-o-projektu-rekonstrukcije-lazarevog-grada/

Agencija za regionalni razvoj Rasinskog okruga Narodni muzej Kruševac

У кабинету градоначелника одржан је састанак поводом реализације пројекта реконструкције Лазаревог града и даљим корацима који се планирају након израде Студије...

22/04/2026

Anica Spasov, predsednica Udruženja „Naša kuća”, o socijalnom preduzetništvu u Srbiji: „Nedovoljno iskorišćen potencijal, potrebna veća podrška”

– Socijalno preduzeće „Naša kuća” trenutno radi sa grupom od trideset korisnika, a rezultati njihovog radnog osposobljavanja jasno su uočljivi – kazala je Anica Spasov, predsednica pomenutog udruženja, sa kojom smo razgovarali o radu „Naše kuće”, najčešćim problemima sa kojima se susreće, ali i o razvijenosti socijalnog preduzetništva u Srbiji.

– U zavisnosti od nivoa funkcionalnosti, postižemo konkretne pomake u njihovom osposobljavanju za rad. Svi su praktično angažovani na različitim pozicijama, kroz model obuke na radnom mestu. Oko 30 odsto njih već je osposobljeno da se, uz diskretnu podršku, zaposli i na otvorenom tržištu rada – objašnjava Spasov.

Ona dodaje da se sličan model sprovodi i u okviru šire mreže koja obuhvata još osam gradova, gde je radnim osposobljavanjem obuhvaćeno oko dvesta mladih.

Govoreći o svom angažmanu u Savetu Vlade Republike Srbije za socijalno preduzetništvo, Spasov ukazuje na ozbiljne zastoje u radu ovog tela:

– Nažalost, rad Saveta je blokiran. Održano je svega nekoliko sastanaka na početku, uglavnom zbog verifikacije članova, i jedan na kome je donet Program razvoja socijalnog preduzetništva. Iako je Vlada trebalo da usvoji program još pre tri godine, to se nije dogodilo. Tadašnji ministar Selaković je na kraju svog mandata obezbedio sredstva za podršku socijalnim preduzećima, koja su čekala usvajanje programa, a takođe je to bio i uslov za fondove Evropske unije. Zaključak je da je rad Saveta blokiran, kao i sva podzakonska akta koja bliže definišu uslove finansiranja i poslovanja – kaže ona.

Kada je reč o svakodnevnom radu udruženja „Naša kuća”, najveći izazovi su finansijske prirode:

– Najveći problem su sistemsko i kontinuirano finansiranje, ali i prostor. Trenutno se finansiramo kroz saradnju sa biznis sektorom i putem projekata. Naši proizvodi su prisutni na tržištu i čine značajan deo budžeta – navodi ona.

Uprkos izazovima, planovi za budućnost su ambiciozni. „Naša kuća” razvija nove proizvode i širi spektar usluga:

– Radimo na proizvodnji biorazgradivih i reciklabilnih papirnih čaša i ambalaže za dostavu. Paralelno razvijamo i usluge socijalne zaštite, pre svega stanovanje uz podršku – ističe Spasov.

Govoreći o širem kontekstu, ona ocenjuje da socijalno preduzetništvo u Srbiji ima veliki, ali nedovoljno iskorišćen potencijal:

– Naše društvo još uvek nije dovoljno razvijeno u ovom segmentu. Postoji prostor za razvoj brojnih delatnosti koje mogu unaprediti socio-ekonomski položaj ranjivih grupa, doprineti ekologiji, očuvanju kulturne baštine i starih zanata. Međutim, neophodno je da donosioci odluka prepoznaju ovaj potencijal i pruže mu adekvatnu podršku – zaključuje Anica Spasov.

Tekst se objavljuje u okviru projekta „Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj”. Projekat sprovodi Smart kolektiv u partnerstvu sa organizacijama Udruženje građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt” Kruševac i Kolping Društvo Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Sadržaj ovog teksta nužno ne odražava stavove Evropske unije.

EU u Srbiji Kolping Srbija Naša Kuća Evrokontakt SMart Kolektiv

18/04/2026

Dušica Milenković, predsednica Udruženja građana ,,Etno Rasina“: Modeli socijalnog preduzetništva daju konkretne i merljive rezultate, neophodna veća podrška

Udruženje „Etno Rasina“ bavi se promocijom rukotvorina i očuvanjem tradicionalnih načina izrade odevnih predmeta, suvenira i predmeta za opremanje enterijera. Njihov cilj je očuvanje starih zanata, kao što su tkanje, pletenje, heklanje, grnčarstvo, intarzija u drvetu, zlatovez, kosovski vez i beli vez, ali i negovanje savremenih tehnika poput dekupaža, crtanja na staklu i tekstilu, kao i izrade nakita.

Sa Dušicom Milenković, diplomiranim pravnikom i predsednicom Udruženja „Etno Rasina“, razgovarali smo o starim zanatima, poteškoćama u radu, ali i o značaju edukacije i razvoju socijalnog preduzetništva.

– Udruženje čini grupa posvećenih žena i muškaraca – proizvođača rukotvorina, a postoji više od 20 godina, formalno od 2005, a pravno od 2007. godine. Tokom tog perioda učestvovali smo na brojnim manifestacijama, izložbama i promocijama širom Srbije i inostranstva, na kojima smo organizovali radionice, izložbe i modne revije. Poseban akcenat stavljamo na edukaciju i socijalno preduzetništvo – naš rad podstiče proizvodnju rukotvorina kao perspektivne delatnosti i omogućava članovima da ostvare prihode, ali i da doprinesu zajednici – kaže Dušica Milenković.

Kroz brojne radionice, kako ističe, značajan broj korisnika uključuje se u proces edukacije:

– Od samog osnivanja, Udruženje „Etno Rasina“ aktivno radi na uključivanju osoba iz osetljivih društvenih grupa, uključujući i osobe sa poteškoćama u razvoju. Na godišnjem nivou organizujemo između dvadeset i dvadeset pet radionica, kroz koje smo mnogim korisnicima omogućili da steknu nova znanja i veštine. Ovim programima podržali smo desetine osoba, pružajući im priliku za privremeni radni angažman, ali i za razvoj samopouzdanja i osećaja pripadnosti zajednici. Naš rad ima i elemente radne terapije, što je posebno značajno za osobe koje su prošle kroz različite životne izazove.

„Etno Rasina“ sarađuje sa brojnim udruženjima i organizacijama:

– Od 2009. godine uspešno sarađujemo sa Osnovnom organizacijom gluvih i nagluvih Kruševac, a od 2012. i sa Savezom slepih Kruševac. Tokom godina, veliki broj radionica održan je i u Gerontološkom centru Kruševac. Udruženje „Osmeh na dlanu“, koje okuplja osobe sa Daunovim sindromom, takođe je jedan od naših važnih partnera, sa kojim smo ostvarili kontinuiranu i značajnu saradnju. Česti smo gosti i u Specijalnoj školi „Veselin Nikolić“, kao i u centru za osobe sa invaliditetom, gde kroz kreativne radionice doprinosimo inkluziji i aktivnom učešću korisnika. Učestvovali smo i u šest projekata čiji su nosioci bila udruženja sa Kosova i Metohije, a koji su finansirani od strane stranih donatora. Takođe, realizovali smo kurseve namenjene ženama sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i ženama iz ruralnih sredina, pružajući im priliku da steknu nova znanja i ekonomski se osnaže.

Najveći problemi sa kojima se udruženje suočava, kako Milenkovićeva navodi, jesu finansijska održivost i nedovoljno razvijeno tržište:

– Najčešći izazovi odnose se na finansijsku održivost i nedovoljno razvijeno tržište za rukotvorine kao privrednu delatnost. Iako postoji interesovanje, ova oblast još uvek nije dovoljno prepoznata kao ekonomski potencijal. Izazov predstavlja i projektno finansiranje, kao i administrativni zahtevi koji iziskuju dodatno vreme i resurse. Uprkos tome, uspevamo da prevaziđemo prepreke zahvaljujući saradnji sa donatorskim organizacijama, kao i podršci lokalne samouprave, privrede i kulturnih institucija Rasinskog regiona. Naše učešće na brojnim manifestacijama, kao i organizovanje tematskih izložbi (poput „Srpski peškir“, „Srpska košulja“, „Srpsko tkano“ i drugih), doprinosi vidljivosti našeg rada i održivosti udruženja.

Socijalna zaštita, prema mišljenju naše sagovornice, beleži određene pomake, ali je i dalje nedovoljno razvijena:

– Socijalna zaštita u Srbiji ima izvesnih pomaka, ali je i dalje nedovoljno razvijena, posebno kada je reč o aktivnom uključivanju korisnika u društvo kroz rad i edukaciju. Naše iskustvo jasno pokazuje da modeli socijalnog preduzetništva daju konkretne i merljive rezultate u rešavanju ekonomskih, obrazovnih i socijalnih problema u zajednici. Ipak, organizacije koje rade na terenu i dalje se suočavaju sa nedostatkom sistemske i kontinuirane podrške. Finansiranje je često projektno i kratkoročno, bez dugoročne sigurnosti koja je neophodna za ozbiljan i održiv rad. Takođe, saradnja između institucija i udruženja još uvek nije na nivou koji bi omogućio pun efekat socijalnih programa.

Dušica dodaje da je neophodno da država prepozna značaj socijalnog preduzetništva i preduzme konkretne mere:

– Smatramo da je neophodno da država prepozna značaj socijalnog preduzetništva ne samo deklarativno, već kroz konkretne mere. To podrazumeva stabilnije finansijske mehanizme, ali i osnivanje svojevrsnih inkubatora za socijalna preduzeća i udruženja koja posluju po tom principu. Bez takve podrške, mnoge dobre inicijative ostaju ograničene ili kratkog daha, uprkos očiglednim rezultatima i velikom društvenom značaju. Ulaganje u kreativne i zanatske delatnosti, kao i u programe socijalne inkluzije, ne bi trebalo posmatrati kao trošak, već kao dugoročnu investiciju u stabilnije i solidarnije društvo.

Za kraj, Dušica Milenković ističe da, uprkos svemu, socijalno preduzetništvo ima solidnu osnovu i perspektivu:

– Socijalno preduzetništvo u Srbiji ima solidnu osnovu i perspektivu, što potvrđuje i naš dugogodišnji rad. Kroz udruženje već godinama primenjujemo ovaj model – povezujemo ekonomsku aktivnost sa jasnom socijalnom misijom, gde članovi kroz svoj rad ostvaruju prihode, ali i doprinose rešavanju problema u zajednici. Međutim, za dalji razvoj potrebna je snažnija institucionalna podrška, bolji zakonski okvir i veća promocija ovog koncepta. Uz adekvatnu podršku, socijalno preduzetništvo može postati značajan segment ekonomije i društvenog razvoja.

Tekst se objavljuje u okviru projekta „Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj”. Projekat sprovodi Smart kolektiv u partnerstvu sa organizacijama Udruženje građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt” Kruševac i Kolping Društvo Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Sadržaj ovog teksta nužno ne odražava stavove Evropske unije.

SMart Kolektiv Kolping Srbija EU za tebe

07/04/2026

Pre nekoliko dana smo se u Boru upoznali sa inicijativom za osnivanje socijalnog preduzeća ''Humana''. Iza ove inicijative stoji pet lokalnih organizacija: Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Bor, Udruzenje obolelih od multiple skleroze Bor, Klub za sport i rekreaciju invalida Bor, Udruženje bubrežnih bolesnika na dijalizi u Boru i prijatelja ''Bor dijaliza'' i Udruženje bolesnika na dijalizi, u radnom odnosu, kućnim uslovima i prijatelja, "Borsko jezero - dijaliza".

Prijatno smo se iznenadili što u Boru postoji ovakva inicijativa koju su za sada podržali Grad Bor, dodelivši im na korišćenje veliki prostor u centru grada, na centralnom Trgu oslobodjenja, i kompanije ''Serbia Zijin Mining'' i ''Serbia Zijin Copper'' iz Bora, koje su obezbedile opremu za funkcionisanje ovih organizacija, ali i najavile saradnju sa budućim socijalnim preduzećem.

Na sastanku smo razgovarali o podršci koja im je potrebna i u načelu dogovorili da im udruženje ''Evrokontakt'' pruži svu potrebnu na ovom putu.

Ova aktivnost je realizovana u okviru projekta „Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj”. Projekat sprovodi Smart kolektiv u partnerstvu sa organizacijama Udruženje građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt” Kruševac i Kolping Društvo Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Sadržaj ovog teksta nužno ne odražava stavove Evropske unije.

SMart Kolektiv Kolping Srbija EU u Srbiji

24/03/2026

Imamo veliko zadovoljstvo što nas je Opština Prijepolje - Zvanična stranica angažovala na realizaciji projekta ''Budućnost u sigurnim rukama''. Naime, kroz ovaj projekta je uspostavljena usluga Dnevnog centra za decu i mlade u riziku u Prijepolju, koja nije mnogo raširena po Srbiji, a za koju smatramo da je veoma potrebna jer omogućuje da se sa decom i mladima uzrasta od 13 do 18 godina, a koji imaju problema u ponašanju ili su počinili neka lakša krivična dela, radi u zajednici i da pokušaju da se vrate na pravi put.

Podsetili bi da smo mi još 2009. godine pokrenuli, zajedno sa Centrom za socijalni rad Kruševac i našom lokalnom samoupravom, projekat ''Centar za dnevni boravak dece i mladih u riziku''. Kroz Centar je za pet godina trajanja projekta prošlo na desetine mladih, uglavnom osnovaca i srednjoškolaca, koji su imali problema sa agresivnim ponašanjem, narkoticima, krađama…

Projekat je bio veoma dobro prihvaćen u stručnim krugovima, dobili smo i dve nagrade fondacije ''Mesta u srcu'', ali je posle nekog vremena prestalo interesovanje lokalne samouprave koja je prestala da finansira njegov rad.

23/03/2026

Neven Marinović, direktor ,,Smart kolektiva”: Socijalno preduzetništvo u Srbiji se razvija uprkos okolnostima

Organizacija ,,Smart Kolektiv” dugogodišnji je posrednik između organizacija civilnog društva i kompanija. Doprinos ove organizacije ogleda se u pozitivnim društvenim promenama koje nastaju povezivanjem i saradnjom ova dva sektora. Vizija ,,Smart-a" je društvo u kojem su pojedinci i društvene grupe svesni činjenice da dele odgovornost za razvoj u kojem svi sektori sarađuju, razmenjuju znanja i resurse i u kojem kroz aktivnu saradnju zajedno traže nova i inoviraju postojeća rešenja.

Sa Nevenom Marinovićem, direktorom ove organizacije, razgovarali smo o dosadašnjem radu i principima ,,Smart kolektiva”, kao i o statusu socijalnog preduzetništva i načinima njegovog poboljšanja.

– Nekad je teško izdvojiti pojedinačne poslovne poduhvate iz dvodecenijskog rada, zato što su svi oni bili deo p**a, a ne posebne destinacije. Svakako, postoje neke stvari koje su bile posebno značajne. Na primer, velika prekretnica u našem radu je bilo osnivanje Foruma za odgovorno poslovanje 2008. godine, kada smo uspeli da okupimo preko 20 vodećih firmi u Srbiji, koje su se okupile oko agende koja podrazumeva odgovornost poslovnog sektora i ulogu u društvu i lokalnim zajednicama. U međuvremenu smo kroz Forum sproveli niz aktivnosti, među kojima su lansiranje koncepta korporativnog volontiranja u Srbiji, uspostavljanje strateške saradnje između civilnog društva i privrede, kao i promovisanje i kreiranje okvira vezanog za ESG izveštavanje – kaže Marinović.

Direktor ,,Smart-a" podseća i na druge važne poduhvate ove organizacije:

– S druge strane, mogli bismo da izdvojimo niz projekata koji su za cilj imali podsticanje održivosti civilnog društva, od inovativnog i održivog fund raisinga do stimulisanja socijalnog preduzetništva. Tu svakako vredi pomenuti našu ulogu u osnivanju i građenju ,,Lica ulice”, koje je danas prepoznatljivo socijalno preduzeće i kreiranje Smart Impakt fonda kao inovativnog, strateškog finansijskog mehanizma za podršku civilnom društvu.

Saradnja između kompanija i organizacija civilnog društva je od izuzetne važnosti, smatra Marinović:

– Mislim da je saradnja između ova dva sektora veoma važna i da je u velikoj meri i prirodna. Kod nas je zbog specifičnih političkih okolnosti, dugogodišnje stigmatizacije civilnog društva, to malo teže. Organizacije civilnog društva su prirodni partneri kompanijama, pošto imaju specifična znanja, podršku u lokalnim zajednicama, imaju potrebnu ekspertizu, kontakte i mogućnost mobilizacije. U tom kontekstu smo uvek insistirali da je ta vrsta saradnje dvosmerna ulica. Organizacije civilnog društva nisu i ne treba da budu samo primaoci nekih humanitarnih sredstava ili učesnici u nekim korporativnim projektima, već često imaju kapacitet da budu ravnopravni partneri koji će da utiču, osmišljavaju i sprovode tu saradnju. Kao što sam na početku rekao, uprkos mnogim dobrim primerima, ova saradnja, kao uostalom i sve druge međusektorske saradnje su u našoj zemlji trenutno na vrlo nezavidnom nivou i svi moramo da radimo na tome da se ta situacija promeni.

Sagovornik kaže i da se priroda biznisa promenila u prethodnih dvadeset godina:

– Ono što vidimo ne samo u Srbiji, nego i globalno, jeste da je ta uslovno rečeno „neoliberalna“ mantra, koja podrazumeva da je uloga biznisa isključivo da maksimizuje profit, ponovo veoma dominantna, jaka, i da pre svega ima snažnu političku i ideološku zaleđinu. Priroda biznisa se u velikoj meri promenila u prethodnih 20 godina. Samo u našoj maloj mreži, pet članica je prestalo da postoji na način što su se spojile sa nekim drugim firmama i taj trend ukrupnjavanja se nastavlja. Što ste veći i globalniji, dalji ste od pojma lokalne zajednice, dalji ste od nekih vaših zaposlenih i njihovih potreba i sve gledate kroz tabele i grafikone. Veoma je važno da ipak razumemo da su neke stvari trajno promenjene.

Komentarišući koncept ESG-a (ekološki, društveni i upravljački faktori), Marinović kaže:

– Sada se od kompanija očekuje da se ponašaju na određeni način i to je ovu temu pomerilo iz etičko-moralnog diskursa u diskurs upravljanja rizicima, menadžmenta i različitih indikatora. To je u velikoj meri koncept ESG-a. Način da kompanija u svoje poslovanje integriše indikatore koji su vezani za dobro korporativno upravljanje, društvene i ekološke izazove, ali i prilike. U tom smislu, sama činjenica da to postaje integralni deo upravljanja, da to gledaju finansijske institucije, investitori, ali i regulatori, govori o tome da je ovo samo jedna od faza u razvoju društveno odgovornog poslovanja, koja možda nije idealna, ali koja nam govori da ta tema definitivno neće nestati sa agende privatnog sektora.

Socijalno preduzetništvo, kako kaže, dosta je razvijeno uprkos svemu. Ono je rezultat posvećenosti i rada pojedinaca:

– Socijalno preduzetništvo u Srbiji je onoliko razvijeno koliko je sa jedne strane generalno razvijana ekonomija zemlje, a sa druge strane onoliko koliko pre svega politički donosioci odluka promovišu održivo, socijalno i inkluzivno poslovanje. S obzirom da ni prva, a pogotovo druga stavka, nisu preterano razvijene, onda možemo da kažemo da je socijalno preduzetništvo ipak dosta razvijeno uprkos svemu, a ne zahvaljujući podršci ili okolnostima. Ono je rezultat posvećenosti, vere i rada pojedinaca, koji deluju bez sistemske podrške i mehanizama za razvoj.

Marinović podseća i na Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji je usvojen 2023. godine, ali koji u praksi, po mišljenju sagovornika, ne može da zaživi sam od sebe:

– Važno je napomeniti da je Srbija 2023. dobila Zakon o socijalnom preduzetništvu i time se zaista izdvojila kao verovatno jedina zemlja u regionu koja je pokušala da reguliše i stimuliše ovu oblast kroz politike. Sam zakon daje jedan širok i dobar okvir za razvoj socijalnih preduzeća, ali bez akcionog plana, mera aktivne podrške, promocije same teme, on neće zaživeti sam od sebe. Sa druge strane, vidimo sve veće interesovanje ljudi za ovu temu. I sa strane organizacija civilnog društva, koji u socijalnom preduzetništvu vide priliku za veću održivost i kod malih preduzetnika, koji sve više imaju ideje i biznise koji integrišu, etičke, ekološke, cirkularne elemente u svoje poslovanje, iako se oni nekad možda sami ne prepoznaju kao socijalni preduzetnici, svakako su deo jedne šire oblasti socijalne ekonomije.

Sagovornik ističe i važnost ,,Koalicije za razvoj socijalne ekonomije”:

– Koalicija za razvoj pre svega ima ulogu u zagovaračkim inicijativama. Koalicija okuplja organizacije i eksperte koji su dali ključni doprinos kako kreiranju zakona o socijalnom preduzetništvu, tako i u radu na kreiranju akcionog plana, u radu saveta za socijalno preduzetništvo, koji se neposredno nakon usvajanja zakona sastajao. Ono što trenutno vidimo jeste nedostatak pre svega političke volje da se nešto dalje radi na ovu temu, to jest sa pomenutim zakonom, i to je prepreka na koju koalicija može delimično da utiče, ali ne može da je promeni. Mislim da će se njena uloga ponovo snažnije videti kada se ponovo pokrene dijalog u vezi sa sistemskim merama za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji.

Organizacija ,,Smart kolektiv” podržava mlade ljude u biznisu koji se tiče socijalnog i inkluzivnog preduzetništva:

– Smart Kolektiv podržava mlade u biznisu, ali opet ograničeno na biznis ideje koje imaju neku komponentu socijalnog i inkluzivnog preduzetništva. S obzirom da je ova tema gotovo potpuno neprisutna u javnom diskursu, da nema sistemskih mera, pa čak ni na nivou promocije i stimulacije inovativne, održive ekonomije, broj mladih koji ipak razmišljaju u tom pravcu nije mali. Oni su često inspirisani nekim problemima koje su uočili u svojoj lokalnoj zajednici, nekim idejama koje su videli u inostranstvu, i dolaze do nas sa interesantnim i stimulišućim predlozima. S obzirom da su svi oni u vrlo ranoj fazi razvoja svojih biznisa, to jest najčešće još u fazi ideacije, onda im je u tom periodu najvažnija nefinansijska, stručna podrška koja će im pomoći da tu ideju unaprede, da neke elemente promene ili postave na održivijim pretpostavkama, i da generalno razviju malo koherentniji plan, sa kojim će lakše doći i do sredstava – za kraj kaže Neven Marinović, direktor Organizacije ,,Smart kolektiv”

Tekst se objavljuje u okviru projekta „Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj”. Projekat sprovodi Smart kolektiv u partnerstvu sa organizacijama Udruženje građana za
podršku evropskim integracijama „Evrokontakt” Kruševac i Kolping Društvo Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog teksta nužno ne odražava stavove Evropske unije.

SMart Kolektiv Kolping Srbija

22/02/2026

Goran Rojević o radu Humanitarne organizacije ,,Dečje srce”, jedne od najpoznatijih organizacija koja dugo posluje po principima socijalnog preduzetništva: Dokle god društvo napreduje, napredovaće i socijalna zaštita

- Ljubav prema poslu, neprekidno pomeranje granica mogućnosti, edukacija i briga o drugima – ovim rečima bi se ukratko mogao opisati rad Humanitarne organizacije ,,Dečje srce”, koja već dvadeset i pet godina pruža podršku osobama sa smetnjama u mentalnom razvoju. Dugogodišnji rad i posvećenost stvorili su bogat sadržaj i razne programe podrške koje ova organizacija može da ponudi svojim korisnicima.

Jedan od programa pomoći koje ,,Dečje srce” pruža je i usluga socijalne zaštite ,,Lični pratilac”, koja je namenjena deci sa smetnjama u razvoju, koja će uz pomoć licencirane osobe raditi na procesu osamostaljivanja, obj- - ašnjava Goran Rojević, direktor ove organizacije:
– Usluga lični pratilac deteta je koncipirana kao dodatna podrška detetu i kao takva potrebna je svakom detetu u procesu njegovog odrastanja, a pogotovo deci sa smetnjama u razvoju. Lični pratilac im pomaže u procesu osamostaljivanja i uči ih kako da njihovi nedostaci budu socijalno što manje upadljivi, što im pomaže u socijalizaciji sa svojim vršnjacima.

Nakon procene Centra za socijalni rad, počinje kreiranje individualnog plana rada po kome će lični pratilac pružati podršku detetu u obimu koji mu je neophodan, kaže Rojević:
– Uslugu pruža licencirana osoba, nakon up**a Centra za socijalni rad koji je utvrdio problem kod deteta, tj. u porodici, i naveo da bi usluga Lični pratilac deteta ovaj problem mogla ublažiti. Usluga je finansirana od lokalne samouprave. Pružalac usluge nakon Prijemne procene zajedno sa roditeljem, tj. zakonskim starateljem, i predstavnikom Centra za socijalni rad kreira Individualni plan rada po kome će Lični pratilac pružati podršku detetu u onom obimu koji mu je neophodan.

Lični pratioci su, kako kaže, deficitarna zanimanja, ali se i stalno pojavljuju nove zainteresovane osobe:
– Lokalne zajednice shodno svojim planovima u budžetu izdvajaju sredstva za socijalne usluge, ali mi kao licencirani pružaoci socijalnih usluga na taj aspkt ne možemo uticati. Lični pratilac kao i druga zanimanja u Srbiji su deficitarna, ali se i stalno prijavljuju zainteresovane osobe. Status ličnog pratioca definisan je ugovorom, a vrstu ugovora bira sam lični pratilac.

Socijalna zaštita u Srbiji je u velikom usponu poslednjih deset godina, ocenjuje Rojević:
– Mislim da je socijalna zaštita u Srbiji u velikom usponu poslednjih 10 godina što potvrđuje i činjenica da najmasovnija usluga Lični pratilac deteta pre 10 godina i nije postojala u Srbiji. Prateći onu misao da je jedno društvo jako onoliko koliko pomaže svojim najugroženijim članovima, možemo shvatiti da dokle god bude društvo napredovalo da će sa njim napredovati i socijalna zaštita.
,,Dečje srce” poseduje i radno-okupacioni prostor ,,Zvuci srca”, koji čine kafić, kreativne radionice i prodavnica ,,Srcotvornica”, u kojima rade osobe sa smetnjama u razvoju:
– Naše društvo je jako lepo prihvatilo kafić i radni centar. Kao da je društvu bilo potrebno mesto gde će svaki čovek moći da pokaze najbolji deo sebe.
Jedan od zanimljivijih programa predstavljala je i Slana soba:
– Naši programi prate potrebe korisnika sa kojima svakodnevno sarađujemo, tako da i Slana soba u datom trenutku predstavlja ključni program, u drugom trenutku je program kojeg su se zasitili naši korisnici. Mi svoju ulogu doživljavamo kao organizacije koja se lako modeluje i usmerava ka potrebama ciljne grupe sa kojom radimo.
Za kraj, Goran Rojević otkriva i koji su trenutno najveći izazovi sa kojima se njegova organizacija suočava:
– Verujem da smo jedno od retkih udruženja koje probleme doživljava kao životne lekcije i polja na kojima je potrebno da se usavršavamo, tako da bismo mogli i reći da mi problem ne doživljavamo kao problem, već kao izazov sa kojim smo spremni da izađemo na kraj. Trenutni najveći izazov nam je kako da veštačkom inteligencijom nadomestimo nedostatke kod naših korisnika usluga.

Tekst se objavljuje u okviru projekta „Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj”. Projekat sprovodi Smart kolektiv u partnerstvu sa organizacijama Udruženje građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt” Kruševac i Kolping Društvo Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Sadržaj ovog teksta nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Humanitarna organizacija "Dečje srce" SMart Kolektiv Kolping Srbija EU u Srbiji Evrokontakt