Književna radionica SKC - SKrC

04/08/2026

Danas za sutra.

  Sutra, u sredu, 5. avgusta, u 20 sati u Kontakt galeriji kragujevačkog Studentskog kulturnog centra biće predstavljen roman „Jednom ili dvaput”, autorke Nevene Milojević, u izdanju Lagune.

03/08/2026

Представљање романа "Једном или двапут" Невене Милојевић
Среда, 5. август, 20 часова
Kонтакт галерија SKC Kragujevac

„Срна је јунакиња нашег доба, модерна млада жена чију торбулентну животну путању пратимо у овом виртуозно и језички раскошно написаном роману. После везе са старијим мушкарцем, она улази у низ хедонистичких ситуација и нових љубавних авантура, некада бурних, некада болних, каткад и комичних. Она истражује, ужива, али и пати. Може ли се уживати у животу пуним плућима, а да се после тога не потоне у меланхолију и усамљеност? Како се носити са осећањима празнине и боли? Роман у којем свако може да сагледа како се растаче, раствара и изнова болно преслаже унутрашњи свет модерне жене" пише у својој рецензији Горан Коруновић.

„Ово је књига лака за читање, а тешка за варење. Верна слика девојачког пакла у постдемократској Србији и Београду, у којима је и оно што би требало да буде лепо – ружно. Главна јунакиња Срна овучица је у покушају. Она се дави у мору импотентних мушких црвенкапа и крволочних мушких вукодлака. Она и они увенули су плодови промашеног времена. Роман посвећен генерацији која није имала кад да живи осим сад и онима који гаје илузију да је у данашњој Србији могуће створити свој бабл. Бабл је немогућ. Праву срећу ћете, у најбољем случају, осетити једном или двапут. Или ниједном.“,
истиче Марко Видојковић

„Једном или двапут, дебитантски роман Невене Милојевић, храбар је, сиров и веома лиричан. Протагонисткиња и нараторка, Срна, има ране уморне ратнице и поетско око списатељице – комбинација која тексту даје ритам напетости и дубину исповијести. Срна несебично прича свој доживаљај оног преображајног трена у хаотичном животу младе жене који ће је неминовно поставити пред раскршће и питање о њеној улози и мјесту у овом времену, на овом простору. Хоће ли нас, тако огољена, сурово искрена, убиједити да навијамо за њу, у животу и у књижевности? Одговор на то питање много говори и о нама“, наводи Оља Кнежевић.

Невена Милојевић књижевна је агенткиња у издавачкој кући Лагуна. Студирала је српски језик и књижевност са компаратистиком на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Годинама ради у сектору за преводну књижевност у Лагуни, а тренутно се бави заступањем домаћих писаца на страним тржиштима, настојећи да повећа видљивост српске књижевности у иностранству. Повремено ради и као уредница регионалних женских писаца у Лагуни. Редовно посећује велике светске сајмове и конференције у издаваштву. Радила је за неколико домаћих издавачких кућа, а бавила се и новинарством за низ портала и писала за културну рубрику недељника Време. "Једном или двапут" је њен први роман.

10/07/2026

Poslednji pozdrav velikom umetniku i kritičaru. Ovako je govorio kada nam je bio u gostima.

Gostovanje Đorđa Kadijevića, o knjizi "Božija volja" govorio i Deja...

22/06/2026

NEMA KOST
Aleksandre Stojaković
četvrtak, 25. jun, 19h

Galerija SKC,
Predstavljanje knjige

Zbirka pesama ,,Nema kost” je pokušaj poniranja u čoveka koji stoji zapitan pred svojim postojanjem, u pokušaju da spoji prošlost i budućnost kao mistifikovan sadržaj sadašnjosti. Zato je recepcija ovog ostvarenja ustvari želja za otvaranjem puteva koji vode k unutrašnjem biću svakoga od nas i koji nas refleksivno usmeravaju.

Pesnikinja Stojaković se bavitemama postojanosti u sveopštoj prolaznosti, snalaženjau promenljivosti i pronalaženja smisla u kolotečnom besmislu.
(Ljiljana Pavlović Ćirić)

Aleksandra Stojaković (ranije Pavlović) rođena je u Nišu 2. 8. 1982. godine, gde je završila osnovnu školu i Prvu nišku gimnaziju „Stevan Sremac“, društveno-jezički smer. Na Filozofskom fakultetu u Nišu, na Departmanu za srpsku i komparativnu književnost stekla je zvanje diplomiranog filologa za književnost i srpski jezik. Trenutno radi kao profesor srpskog jezika i književnosti i školski bibliotekar u Tehničkoj školi „Prota Stevan Dimitrijević“ u Aleksincu. Nosilac je Svetosavske povelje za dostignuća u obrazovnom procesu (2024). Pisanjem se bavi još od osnovnoškolskih dana. Za svoje stvaralaštvo osvajala je mnoge nagrade, a radovi su joj štampani u brojnim zbornicima i časopisima. Član je Književnog kluba „Velimir Rajić“ iz Aleksinca i počasni član Udruženja književnika „Stojan Živadinović“ iz Sokobanje. Osnivač je i koordinator Radionice kreativnog pisanja „Alhemija reči“, kao i idejni tvorac i edukator Umetničke kolonije u Lipovcu. Izdala je tri knjige: „Iščekivanja“ (2001), „Predstava uma“ (2011), „Lica“ (2017). Živi i stvara u Aleksincu.

19/06/2026

Ako niste čuli...
https://www.facebook.com/photo?fbid=1702452934758153&set=a.605979327738858

Sindikalna organizacija Instituta za književnost i umetnost (IKUM) organizuje jednočasnovni štrajk u ponedeljak od 12 časova zbog nove direktorke instituta, koja je na tu poziciju stupila, kako navode, protivno stavu Naučnog veća i dela zaposlenih. Pozivaju kolege, studente i širu javnost da im se pridruže u ponedeljak ispred Instituta.

Saznajte više na našem sajtu. 🔗 Link u komentarima👇

15/06/2026

PREPISKA SRBIJE SA NAPOLEONOM 1809-1814

četvrtak, 18. 06. 2026, 20h

Galerija SKC, 20:00
Predstavljanje knjiga

„Neobjavljeni dokumenti: prepiska Srbije sa Napoleonom I 1809–1814” autora Ogista Bopa, 2025. godine objavio je Studentski kulturni centar iz Niša, a preveo je Saša Miljković. Iako ekonomista po struci, Miljković je dao značajan doprinos srpskoj kulturi i diplomatiji time što je, na osnovu originalnih dokumenata iz francuskih istorijskih arhiva, javnosti predstavio zaboravljenu arhivsku građu važnu za razumevanje složenih diplomatskih odnosa između Srbije, koja je početkom XIX veka započela obnovu svoje državnosti, i Napoleonove Francuske, tadašnje jedne od najmoćnijih evropskih sila. Iako diplomatska inicijativa nije okončana uspehom, u predstavljenoj prepisci između Karađorđa i Napoleona posebno se izdvaja lik srpskog diplomate Rada Vučinića, koji je imao ključnu ulogu u pokušaju uspostavljanja odnosa između ustaničke Srbije i Francuske.

O istorijskom i pravnom okviru događaja govoriće recenzent knjige, Aleksandar V. Đorđević. On je publici približio nedovoljno poznatu diplomatsku i političku dramu koja se odvijala početkom XIX veka, u sudbonosnim trenucima i za srpski i za francuski narod. Pored osvrta na događaje opisane u knjizi Ogista Bopa, francuskog diplomate koji je učestvovao u stradalničkoj epopeji povlačenja preko Albanije tokom Prvog svetskog rata, Đorđević je prisutnima predstavio i kratak pregled razvoja srpske diplomatije – od perioda Nemanjića do Berlinskog kongresa 1878. godine.

08/06/2026

SENKE U OGLEDALU
Nenad GLIŠIĆ,
sreda, 10. jun. 2026. 20h
Kontakt galerija SKC

Knjiga pred vama, intrigantno naslovljena kao Senke u ogledalu, nije mistična, niti ezoterična – ona je jednostavni odraz svih nas i stvarnosti koju živimo. U njoj ćemo prepoznati duhovito i cinično artikulisan otpor prema invaziji digitalnih i korporativnih elemenata u zasenčeni život malog čoveka. Na drugoj strani, najnovija zbirka lirskih zapisa Nenada Glišića dovešće nas do preispitivanja nas samih, naše percepcije, željā i naših sećanja, koja su kriva kao i kriva ogledala. Srž ovog poetskog ostvarenja je igra. Homo ludens, N.G, će tako, na primer, gotovo aforistički, urnebesno spojiti insekta žižka, sa posthegelijansko-frojdo-lakanovskim filozofom sličnog imena, ukazujući lakonski na njegov erodirajući efekat po uši i psihu. Aura vrcavog, vedrog smeha tako kruži ovim ostvarenjem.
Ova knjiga je dokaz samosvojnog p**a Nenada Glišića kroz kontinuirani niz kvalitetnih poetičkih transformacija. Njegov konstantni re-inventing omogućava mu da komunicira bez ikakve barijere sa raznim generacijama čitalaca. Ogledajući se tako u pesničkim slikama društva kome smo saučesnici, sa priličnom tačnošću možemo da pretpostavimo kuda smo se kao društvo zaputili.

(Vladimir B. Perić)

Nenad Glišić je rođen 1972. godine u Kragujevcu gde i sada živi i radi na svetskoj revoluciji. Samostalne knjige: "Domovino, ti si kao ciroza jetre" (pesme); "Himne kamikaza" (pesme); "Cvetovi Hirošime" (haiku); "Pesmice o prirodi i društvu" (pesme); "Sve o Psovaču" (roman); "Lica i situacije" (kratke priče); "Anahronike" (poema); "U hladu drveta saznanja" (pesme). Dobitnik nagrade "Đurin šešir" za zbirku "Doba. Ciklusi" 2013. godine. Nakon toga izašle su "Ostaje samo telo" (2014, pesme), "Ezopide" (2016, kratke priče); "Teme za široku potrošnju" (2018,komentari, analize), "Naslednici vremena" (2018, pesme), "Otpadija" (2018, priče),"Uzgredne zabeleške" (2022, pesme) i "Antikanti" (2025. Presing Mladenovac, pesme). Godine 2014. izašao je izbor iz poezije na italijanskom jeziku pod naslovom "Nella pancia della bestia".

01/06/2026

Vrlo dinamičan junski program u SKC Kragujevac

23/05/2026

SAOPŠTENJE ŽIRIJA 25. KOLA EDICIJE "PRVENAC"

Na ovogodišnji konkurs za nagradu Prvenac pristigao je manji broj rukopisa od uobičajenog proseka, među kojima su, izuzev dva rukopisa kratkih priča, svi bili rukopisi poezije.

Žiri izražava izvesno nezadovoljstvo i kvantitetom i kvalitetom ovogodišnje produkcije, ukazujući na potrebu za pronalaženjem novog, autentičnog izraza koji bi na adekvatan način progovorio o savremenim pesničkim iskustvima i problemima današnjice.

Ipak, među pristiglim radovima izdvojila su se tri rukopisa koja su svojim umetničkim dometima i kvalitetom odgovorila kriterijumima postavljenim ovim konkursom.

Zbirka poezije Put ka Damasku autora Miloša Belića tematizuje stasavanje muškarca kao proces oblikovan porodičnim, društvenim, nacionalnim pritiscima. Hermetičnost motiva rađanja i začeća razgrađuje idealizovane predstave o poreklu. Kroz motive sukoba i nacije dečak se gradi kao subjekt određen nametnutim ulogama. Ironijski tretirano rodoljublje podcrtava simbol otadžbine kao posesivne majke koja zahteva bezuslovnu pripadnost ne dajući ništa zauzvrat. Istovremeno, dezintegracija arhetipa junaštva razotkriva krhkost tradicionalnih modela muškosti čije će razotkrivanje u dvadesetiprvom veku biti jedan od glavnih motiva Belićevog pevanja i najveća vrednost rukopisa.

Jovana Vučković se, u svom rukopisu pod nazivom Odričem se skrovišta, nadovezuje na, u savremenoj poeziji i dalje dominantan, tok ispovedne poezije, oslanjajući se na lično iskustvo kao osnovni prostor oblikovanja lirskog glasa. Sadašnjost lirskog subjekta prikazana je kao posledica različitih iskustava iz detinjstva, koje istovremeno predstavlja zlatno doba ali i prostor koji se lako može transformisati u svoju mračniju verziju. Motiv prirode pojavljuje se unutar urbanog prostora, gradeći napet odnos između spoljašnjeg sveta i unutrašnjih stanja lirskog subjekta. Odatle i izvire duboka introspekcija koja umnogome oblikuje pesnički izraz,dok liričnost dominantno određuje ton zbirke. Ipak, vidna je upotreba žargona koji funkcioniše kao kontrateža hermetičnije oblikovanim slikama, unoseći u ovu poeziju neophodni dah svakodnevnog.

Zbirka poezije Zidovi kuća autorke Kristine Kljajić oslanja se na proživljeno, oblikujući izrazito osećajnog i preosetljivog lirskog subjekta čija se unutrašnja dinamika gradi upravo na strahovima kao temeljnim iskustvima postojanja. Njegova nežna priroda stoji nasuprot svetu obeleženom neizbežnošću sukoba, pred kojima se subjekt pokazuje istovremeno nespremnim i trajno izloženim. Strahovi pritom ne funkcionišu isključivo kao ograničenja, već postaju pokretači introspekcije i istraživanja složenih međuljudskih odnosa.

Važno i neretko presudno ljubavno iskustvo oblikovano je kroz melanholični registar, više kao odjek onoga što je nekada bilo nego kao živa stvarnost sadašnjeg trenutka. U prostoru sadašnjosti upravo poezija ostaje jedino mesto istinske prisutnosti i mogućnosti samorazumevanja.