25/11/2025
16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama
"16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" je globalna, svetska kampanja koju obeležava 1,700 organizacija u preko 100 država sveta. Kampanja počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava.
deklaracija-un
Deklaracija UN o eliminaciji nasilja prema ženama
Kampanja "16 dana" obuhvata četiri važna međunarodna datuma koja povezuju žene, nasilje i ljudska prava:
25. novembar - Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama
1. decembar - Svetski dan borbe protiv AIDS-a
3. decembar - Međunarodni dan osoba sa invaliditetima
6. decembar - Godišnjica Montrealskog masakra
10. decembar - Međunarodni dan ljudskih prava
25. novembar proglašen je Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba (Feminist Encuentro) održanom u Bogoti 1981.g. Na sastanku su žene govorile o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, te nasilju koji žene trpe pod režimima, uključujući torturu i nasilje nad političkim zatvorenicama.
Godine 1999. Ujedinjene Nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Sestre Mirabel postale su simbol nacionalnog i feminističkog otpora.
3. decembra obeležava se Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Ovaj datum se obeležava od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN-a usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu. Taj dan je povod da se skrene pažnja na probleme s kojima se osobe s invaliditetom suočavaju, pre svega to su siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i isključenost iz društva.
1. decembar označava početak prve godišnje kampanje kojom se pokušula dobiti javna podrška razvoju programa u prevenciji širenja zaraze, osigurati obrazovanje i podići svest o problemima vezanim za HIV/AIDS. Istorija datuma seže do 1988. godine kada su održavši sastanak na vrhu, ministri zdravstva iz celog sveta pozvali na društvenu toleranciju i bolju razmenu informacija o bolesti. Svetskim danom borbe protiv AIDSA-a želi se osnažiti globalna borba s ovom pandemskom bolešću.
6. decembra obeležava se godišnjica Montrealskog masakra kao sećanje na 6. decembar 1989. kada je 25-godišnjak, Marc Lepine, naoružan poluautomatom i noževima ubio 14 žena i ranio trinaest ljudi (devet žena i četiri muškarca), na kanadskom univerzitetu u Montrealu, uzvikujući "Vi ste žene, vi ćete postati inžinjerke. Vi ste horda feministkinja. Ja mrzim feministkinje", a zatim izvršio samoubistvo. Marc Lepine je verovao da su studentkinje krive što nije primljen na mašinski smer Univerziteta. Ostavio je pismo u kojem objašnjava svoju mržnju prema feministkinjama s listom 19 prominentnih žena prema kojima je gajio naročitu mržnju.
Ženske grupe širom zemlje organizovale su javna okupljanja (vigil), marševe i komemoracije. Inicirana je podrška za obrazovne programe kojima bi se stalo na kraj nasilju nad ženama. Federalna vlada i vlade provincija obavezale su se da će se boriti protiv nasilja nad ženama.
1991. kanadska je vlada proglasila 6. decembar Nacionalnim danom sećanja i akcije protiv nasilja nad ženama.
10. decembra 1948. vlade su priznale ljudska prava svih na "život, slobodu i sigurnost itd. bez ikakvih razlika", prilikom potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Ovaj datum je prekretnica u savremenoj istoriji kada su se nacije sveta udružile kako bi jednom i zauvek stale na kraj genocidu nastalom za vreme Drugog svetskog rata.
Organizacije i pojedinci/ke vide Međunarodni dan ljudskih prava kao priliku za obeležavanje potpisivanja ovog istorijskog dokumenta i promociju principa koje određuje. "
