TRN

25/09/2026

Evo, u Bosni na manjoj tabli napisali pola ekološke politike:
- ko je zagađivač,
- ko donosi pravila,
- ko sprovodi pravila,
- ko kontroliše,
- ko kažnjava i
- ko odlučuje šta će biti sutra sa vodom, vazduhom, zemljištem i otpadom.
Ne, ekologija nije dekoracija pred izbore.
Ona je jedno od mesta na kojima se najjasnije vidi kako vlast razume javni interes. A izbori su, između ostalog, i pitanje ko će o tim stvarima odlučivati. Kad 25. oktobra budemo u Srbiji birali narodne poslanike biraćemo i odnos prema prostoru u kojem živimo. Treba nam i voda i vazduh i tlo. Znači, bez 3 ništa.

21/09/2026

Neću da mi guše reku,
neću da mi šume seku,
neću dim, neću otrov,
neću da mi pale grad,
neću da se dim zavlači u svaki hlad,
neću život na čekanju.

NEĆU!

СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ! ♥

21/09/2026

Nije problem samo kada gori deponija. Problem je i kada se otpad svakodnevno spaljuje po dvorištima, u manjim količinama, ali nadomak tuđih kuća. A u Milanovcu se gotovo svakodnevno, na mestima gde su porodične kuće, može videti spaljivanje otpada u dvorištima. Manja količina otpada ne znači i manju opasnost: dim se širi van dvorišta i njegove posledice ne ostaju iza ograde. Paljenjem sopstvenog đubreta ne ugrožavate samo sebe i svoju porodicu. Ugrožavate i zdravlje komšija koji nemaju mogućnost da biraju da li će taj dim udisati. I upravo zato ovo nije pitanje nečijih navika, komfora ili „šta će ko da radi u svom dvorištu“. Vazduh nije ograda između parcela.
U ovde linkovanom tekstu možete pročitati zašto spaljivanje otpada nije bezazlena praksa i zašto posledice zagađenja ne prestaju onda kada više ne vidimo dim.
A nama je već stiglo u inboks nekoliko fotografija koje su zabeležile ovakve situacije, uz negodovanje zbog onoga što se dešava u njihovom neposrednom okruženju. Ako vidite da se otpad spaljuje, fotografišite dim i pošaljite nam. Prikupljamo fotografije kako biso album sa njima predali nadležnima uz zahtev da preduzmu korake iz svoje nadležnosti kako bi sprečili ovu opasnu praksu. Jer ono što se zapali u jednom dvorištu, vrlo brzo postaje vazduh koji udišu i drugi u okruženju.

Treće uzastopno sušno leto na teritoriji Srbije stvorilo je uslove za brojne požare. Više od mesec dana gorela je i još uvek tinja Deliblatska peščara, goreli su Stolovi i Goč,...

08/09/2026

Novu grejnu sezonu u Gornjem Milanovcu i dalje dočekujemo bez zvaničnog monitoringa vazduha, pa čak i bez ikakvog obaveštavanja o stanju vazdušnog zagađenja u realnom vremenu.
Građani Gornjeg Milanovca još od 2020. godine apeluju na lokalnu samoupravu da uspostavi zvaničan monitoring kvaliteta vazduha. Postigli su toliko da umesto 2 indikativna merenja godišnje i potpunog negiranja postojanja problema zagađenog vazduha, danas imamo skoro 100x više takvih merenja čije rezultate saznajemo čak za manje od 2meseca, ako se malo pomučimo po bespućima tragičnog veb sajta naše opštine.
Nema sistematskog merenja, nema pravovremenog informisanja građana o kvalitetu vazduha, a nema ni ozbiljnih mera za smanjenje emisija PM čestica koje tokom grejne sezone ozbiljno ugrožavaju zdravlje stanovnika grada
Znači, u novu grejnu sezonu ulazimo po starom: bez zvaničnih podataka, bez informacija i bez odgovora na pitanje šta lokalna vlast konkretno radi da vazduh bude čistiji. Zato TRN planira da dalje proširuje mrežu građanskih senzora, pratite nas.

Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo ove godine se obeležava pod sloganom „Čist vazduh za klimatsku akciju“. Klimatske promene uz sve učestalije šumske požare znatnije utiču na kvalitet vazduha i zdravlje ljudi.

04/09/2026

Šta reći, koju poruku poslati ... Vilama Rudnika svaka čast što čiste i dobra je vest što će Lučin potok će biti očišćen. Ali činjenica je da ovakve akcije čišćenja finansira Lidl, koji je kao trgovinski lanac deo sistema masovne proizvodnje i prodaje robe u jednokratnoj ambalaži. Dok volonteri besplatno skupljaju otpad iz prirode, korporacija za relativno mali novac dobija veliku ekološku promociju.
Čišćenje je potrebno. Ali problem otpada neće rešiti akcije čišćenja ako se istovremeno ne smanjuje njegova proizvodnja. Proizvođači koji stavljaju proizvode i ambalažu na tržište moraju snositi odgovornost za otpad koji nastaje.

Na Rudniku će 5. septembra biti održana akcija čišćenja Lučinog potoka, uz uređenje prostora i postavljanje stola i klupa.

01/09/2026

Ljudi kod nas u Srbiji u proseku žive oko pet godina kraće od proseka EU. Zagađen vazduh, degradirana životna sredina, povećanje rizika od siromaštva i prevremena smrtnost postaju društveni troškovi razvoja. A takav razvoj se i dalje predstavlja kao napredak.
Svako obećanje o „razvoju“ nije isto. Razvoj koji iscrpljuje prirodu, ugrožava zdravlje i ostavlja lokalnim zajednicama da snose posledice tuđeg profita zapravo je kukavičije jaje, nešto što nam se podmeće kao napredak, a čiju cenu plaćamo sopstvenim životima.
Vreme je da se zapitamo: kakav je to razvoj od kog se razboljevamo i prevremeno umiremo?

Homoljske planine na udaru predatora

25/08/2026

Kako se u Berlinu organizuje volontersko zalivanje žednog drveća pomoću interaktivne mape i kako jedna Beograđanka zaliva stabla prekoputa svoje zgrade – vodom iz klima uređaja?

U ulici Kurfirstendam, u samom srcu zapadnog Berlina, raste mladi platan koji bi trebalo zaliti sa oko 136 litara vode. Dok u istočnom delu grada, na Trgu Ujedinjenih nacija, živi četrdesetak žednih lipa.

Kako ovo znamo? Na digitalnoj platformi Gieß den Kiez („Zalij svoj komšiluk”) ova stabla trenutno su obeležena narandžastom bojom koja aludira na to da njihove mesečne potrebe za vodom nisu podmirene.

Cilj interaktivne mape je, pre svega, da podstakne Berlince da svoje sugrađane zaliju. Ako to urade, mogu da registruju koliko su vode iskoristili, čime se smanjuje razlika između stanja na terenu i potreba samog drveta.

A kada se ovaj jaz popuni u potpunosti, ugroženo drveće iz narandžaste prelazi u pozitivnu i poželjnu zelenu nijansu.

Za svako od neverovatnih 967 hiljada stabala u registru korisnik može istražiti njegovu „ličnu kartu”: od vrste i starosti do toga koje količine vode je u datom mesecu dobilo, a koliko mu eventualno nedostaje.

Inicijativi za zalivanje priključilo se preko 12 hiljada aktivnih volontera. A od 2020, kada je projekat pokrenut, volonteri su zalili berlinsko drveće sa čak 2,4 miliona litara vode.

I znatno manjem beogradskom fondu zelenila manjka vode – to smo prošle godine videli i na satelitskim snimcima, a godinama unazad, svedočimo tome da krošnje žute i suše se znatno pre početka jeseni.

Iako kod nas nije dostupna aplikacija koja bi ilustrovala zalivanje na nivou čitavog grada, u Beogradu žive entuzijastični pojedinci poput Ivane Franović koja u Sarajevskoj ulici zaliva dva drveta prekoputa svoje zgrade i to – vodom iz klima uređaja.

„Na dnevnom nivou prikupim otprilike jednu kofu vode iz klime, što je oko sedam litara”, objašnjava ona. „Nekada sakupljam i vodu iz tuša pomoću posebno dizajnirane kante. Pošto ne koristim sintetičke proizvode, i ta voda je okej za zalivanje.”

Prema njenim rečima, to drveće živi u užasnim uslovima. „U nazovim žardinjerama koje su pune zemlje koja više deluje kao pesak i redovno se koriste kao piksle i toaleti za pse. Krošnje deluju tužno i klonulo. Mnogo mi ih je žao.”

Reakcije ljudi sa ulice su pozitivne i nada se da je nekoga svojim primerom inspirisala, dodaje Franović.

Istovremeno, dvadesetak komšija na Zvezdari već godinama zaliva dvadesetak stabala.

Da li slične inicijative postoje i u vašem kraju?

https://klima101.rs/platforma-za-za-zalivanje-drveca-berlin/

24/08/2026

19/08/2026

Ekologija je centralna politička tema današnjice. I, da, sadnja drveća je političko pitanje.

Enjoy the videos and music you love, upload original content, and share it all with friends, family, and the world on YouTube.

06/08/2026

I mi u Gornjem Milanovcu gledamo kako se, umesto očuvanja zelenila, betonira nemilice – pa i uz samu Despotovicu. Kao da je svaki komad zemlje vredan samo ako može da se zalije betonom.
Zelenilo nije ukras. Ono hladi grad, čuva vodu, ublažava posledice klimatskih promena i smanjuje potrebu za klimatizacijom. Kada se ono uništava, račun na kraju ne plaćaju samo priroda i buduće generacije – plaćamo ga svi, kroz više temperature, veću potrošnju energije i lošiji kvalitet života. Jednostavno objašnjenje kako bi trebalo da izgleda stvarna energetska i klimatska politika: više drveća, manje betona.

Mašina Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković apelovao je na građane, govoreći o problemu niskih vodostaja reka, koji utiču na proizvodnju električne energije, da racionalnije troše struju u narednom periodu, što im, smatra, neće ugroziti komfor. Sagovornice Mašin...