09/09/2024
Sa velikom tugom, opraštamo se od našeg profesora Vidojka.
Počasni predsednik našeg Udruženja, a pre svega naš prijatelj.
Izgubili smo velikog, a veoma skromnog čoveka, koji je sebe u potpunosti dao nauci i zaštiti i očuvanju prirode.
Građani sveta, a opet naš...
Poslednji pozdrav i još jednom veliko hvala za sve što si učinio...
Srešćemo se opet...
Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да је 8. септембра 2024. године, у Београду, у 68. години преминуо академик Видојко Јовић (Пирот, 2. септембар 1956) један од наших најзначајнијих геолога. Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду 1980. године. На истом факултету је магистрирао 1983. године. Звање доктора геолошких наука стекао је 1990. године дисертацијом „Геохемија биоесенцијалних микроелемената у процесима површинског распадања кредно-терцијарних вулканита Србије”.
Од 1980. године радио је у Геозаводу, у Институту за неметале, а 1985. године прелази на Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, где је изабран у звање асистента.
Током академске 1987/1988. године провео је три месеца на усавршавању на Природословно-математичком факултету у Загребу, а током 1990/1991. године пет месеци на специјализацији у Маколи институту за проучавање земљишта (Абердин, Шкотска). На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 2003. године. Био је шеф Департмана и Катедре за петрологију и геохемију. Предавао је и на Географском факултету у Београду.
Дописни члан САНУ постао је 2003. године, а за редовног члана Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ изабран је 2009. године. У оквиру Академије био је председник Одбора за геохемију, члан Одбора за палеофлору и палеофауну, члан Одбора „Човек и животна средина“ и Управног одбора Фонда за научна истраживања САНУ. Такође, био је руководилац пројеката Микроелементи у решавању геолошких проблема.
Научна делатност академика Јовића обухватала је геологију, геохемију, минералогију, петрологију и петроархеологију. Објавио је велики број научних радова у домаћим и иностраним часописима и био учесник на бројним међународним научним скуповима.
Значајна је и његова активност као уредника научних часописа и публикација. Био је главни уредник часописа „Ecologica“. Такође, био је члан уређивачких одбора: „Зборника Матице српске за природне науке“, „Геолошких анала Балканског полуострва“, „Весника Геозавода“, „Флогистона“, „Билтена Фонда за научна истраживања САНУ“ , часописа „Mineralоgical Abstracts“, као и библиотеке „Поучник“ СКЗ-а. Био је и уредник зборника: „Јован Жујовић ─ живот и дело: поводом 150 година од рођења", „150 година од рођења Јована Цвијића - Зборник радова са међународне конференције“(САНУ, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, 2016). „Минерални ресурси никла у Србији и утицај на животну средину” (САНУ, 2016), „Стеван Бошковић – живот и дело: поводом 150 година од рођења“ (САНУ и Војногеографски институт 2019) и „Владимир Д. Ласкарев – живот и дело: поводом 150 година од рођења” (САНУ и Српско геолошко друштво, 2019).
Био је члан бројних научних друштава међу којима су: Српско геолошког друштво (секретар 1987-1989), Српско археолошко друштво Геохемијско друштво САД (Geochemical Society USA), Интернационална асоцијација за геохемију и космохемију (Канада), Асоцијација проспекцијских геохемичара (Канада), Минералошко друштво Велике Британије, Друштво за историју наука о земљи, Међународна комисија за историју геолошких наука. Такође, био је председник Управног одбора Природњачког музеја у Београду и Управног одбора Вукове задужбине.
За свој научни рад примио је бројна признања, међу којима су: Повеља Српског геолошког друштва (1991), Повеља Српске књижевне задруге (2002), Захвалница за унапређење рада Музеја науке и технике (2014), Захвалница за фундаментални допринос развоју геолошких наука и руско-српску сарадњу и Златна медаља В. В. Коваљског за достигнућа у геохемијској екологији коју додељује Институт геохемије и аналитичке хемије „В. И. Вернадски“ Руске академије наука (2015), Плакета за допринос активностима Српског геолошког друштва поводом 125 година од оснивања (2016), Велика сретењска повеља за неговање српско-словеначких културних и научних веза (2017).
Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју наше науке. Његов одлазак велики је губитак за свеукупно друштво и научну заједницу.
