02/04/2026
Kažu da kada stvari ne idu prema planu, idu prema istini.
To me je navelo na razmišljanje o ogoljenom iskustvu majčinstva, o nevidljivim slojevima tog životnog razdoblja, neraskidivo povezanim sa osećajem umora, ljubavi i potrebom da budemo viđeni.
O trenutku u kojem spoznamo da mir ne dolazi uprkos haosu, već kroz njega. O pogledu ka unutra i povratku sebi, gde se otkriva pravo poreklo krivice i izranja novo značenje mira.
Krivica, tako poznata krivica nove i nepoznate odgovornosti, javlja kada se naše stvarno iskustvo ne uklapa u sliku kakve bismo „trebalo“ da budemo — u sudaru autentičnih osećanja i usvojenih očekivanja koja ne ostavljaju mnogo prostora za ambivalenciju.
I sama sam se zatekla u tom emocionalnom vrtlogu. No, vremenom, polako sam počela da uviđam: ta krivica ne pripada meni.
Dolazi iz senke starih priča koje smo nasledile — iz ideje da majčinstvo mora biti uredno i umereno, bez „viška“ osećanja i nepredviđenih okolnosti.
—————————————————
Tekst ✍️ sociološkinja i osnivačica holističkog centra i edukativnog prostora Chandra, kao i saradnica Udruženja Roditelj Taša Nikolić Prostran
