Institut za evropske poslove

17/09/2026

Institut za evropske poslove izražava ozbiljnu zabrinutost zbog najnovijeg talasa represije turskih vlasti prema LGBT+ organizacijama, aktivistima i građanima, uključujući racije, hapšenja, pritvaranja, blokiranje internet stranica i naloga na društvenim mrežama. Prema podacima Amnesti internešenela, više od 60 ljudi uhapšeno je u 15 provincija, najmanje 23 osobe određene su u pritvoru, pokrenute su istrage protiv više od 160 ljudi, dok je više od 180 naloga i više internet stranica blokirano ili ograničeno.

Posebno zabrinjava retorika ministra pravde Akina Girleka, koji ove mere opravdava zaštitom porodice, dece, mladih i javnog morala. Ministarstvo pravde je 14. septembra saopštilo da je poslalo instrukcije tužilaštvima širom zemlje u okviru borbe protiv sadržaja i aktivnosti koje vlast smatra štetnim po porodicu i decu. Zaštita porodice i dece jeste legitimna obaveza svake države, ali ona ne može služiti kao opravdanje za ograničavanje osnovnih prava građana zbog njihove seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Sloboda izražavanja, udruživanja, mirnog okupljanja i pravo na privatni život nisu privilegije koje vlast može da priznaje samo onim građanima čiji se identitet uklapa u ideološku predstavu većine. Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O’Flaerti već je 15. septembra upozorio na hapšenja, racije i blokiranje internet stranica i naloga LGBT+ organizacija i branilaca ljudskih prava i pozvao turske vlasti da se uzdrže od ograničavanja njihovih prava.

Ovakva politika dodatno udaljava Tursku od evropskih standarda ljudskih prava. Država koja želi da se smatra delom evropskog političkog i pravnog prostora mora ista prava garantovati svim svojim građanima, uključujući one koji pripadaju manjinskim i LGBT+ zajednicama. Evropske vrednosti ne mere se geografijom ni političkim deklaracijama, već odnosom institucija prema građanima onda kada su oni manjina i kada je njihova zaštita politički nepopularna.

Institut istovremeno podseća da se represija odvija u trenutku kada se turski građani suočavaju sa ozbiljnim ekonomskim pritiscima. Prema zvaničnim podacima Turskog statističkog instituta, godišnja inflacija u avgustu iznosila je 31,51 odsto. Turska privreda jeste zabeležila rast BDP-a od 2,3 odsto u drugom kvartalu 2026, ali je industrijska proizvodnja u julu pala 0,3 odsto, a građevinska proizvodnja 4,7 odsto na godišnjem nivou. Energiju države treba usmeriti na poboljšanje životnog standarda, jačanje institucija i rešavanje stvarnih problema građana, a ne na stvaranje novih unutrašnjih neprijatelja.

Institut za evropske poslove poziva turske vlasti da odmah obustave represivne mere prema LGBT+ organizacijama i aktivistima, omoguće nesmetan rad organizacija civilnog društva i garantuju svim građanima prava koja proizlaze iz međunarodnih obaveza Turske.

Izražavamo punu solidarnost sa LGBT+ građanima Turske, aktivistima, organizacijama i svima koji se bore za ravnopravnost i dostojanstvo. Njihovo mesto u društvu nije predmet dozvole vlasti. Pripada im jednako kao i svakom drugom građaninu. Pozivamo ih da istraju u mirnoj borbi za svoja prava, slobodu i ravnopravno mesto pod turskim nebom.

16/09/2026

U izbornoj atmosferi niko od predstavnika Evropske unije ne bi smeo da dolazi u Srbiju, osim ukoliko ne želi da podrži one političke snage koje zagovaraju temeljne reforme koje vode Srbiju ka EU.

U izbornoj atmosferi niko od predstavnika Evropske unije (EU) ne bi smeo da dolazi u Srbiju, osim ukoliko ne želi da podrži one političke snage koje zagovaraju temeljne reforme koje vode Srbiju ka EU, izjavio je za FoNet Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.

08/09/2026

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE�Već viđen scenario, sada pred izbore

Beograd, 08.09.2026. - Institut za evropske poslove upozorava da prve odluke novog vlasnika N1, Nove, NovaRs, Danasa i Radara ne mogu da se posmatraju kao obične poslovne odluke, posebno u trenutku kada Srbija ulazi u novu izbornu kampanju. Vlada je 7. septembra zatražila raspuštanje parlamenta, a vanredni parlamentarni izbori očekuju se već u oktobru.�
Skidanje „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ i premeštanje „Utiska nedelje“ sa Nove na N1 zato nisu samo pitanja programske šeme. Reč je o tome šta se događa sa poslednjim velikim medijima koji nisu pod direktnim ili indirektnim uticajem vlasti baš u trenutku kada građani treba da donesu jednu od najvažnijih političkih odluka.�
Scenario smo već gledali.�
Grčka Antena grupa je krajem 2009. kupila Foks televiziju, od koje je nastala Prva, a zatim je ušla i u vlasništvo B92. Promenom medijskog zakonodavstva omogućena je koncentracija koja ranije nije bila dozvoljena, pa je REM 2015. formalno odobrio da Antena objedini vlasništvo nad Prvom i B92.�
Ali još 2014. sa B92 je uklonjen „Utisak nedelje“. B92 je tada bio televizija sa nacionalnom pokrivenošću i oko 7,3 odsto ukupne televizijske publike. Obrazloženje je bilo komercijalno, a emisiji je ponuđen prelazak na znatno manji B92 Info.�
Ako je to zaista bila dobra komercijalna odluka, njen rezultat je teško braniti: B92 je sa 7,3 odsto udela u gledanosti 2014. pao na svega 2,2 odsto do 2023. godine.�
Dakle, ono što je predstavljeno kao poslovna racionalizacija nije sačuvalo ni politički značaj ni tržišnu poziciju B92. Nekada jedan od ključnih nacionalnih medija i simbol nezavisnog novinarstva danas ima višestruko manji udeo u publici i neuporedivo manji politički uticaj.�
Nekoliko godina kasnije, B92 i Prva prodati su privredniku bliskom vlastima. Neposredno pre toga državni Telekom Srbija platio je oko 195 miliona evra za njegov kablovski biznis , a zatim su Prva i B92 kupljeni za oko 180 miliona evra.�
Formalno su to bile odvojene transakcije. Ali ono što je za građane Srbije važno jeste ishod: još manje nezavisnog političkog sadržaja, još slabija medijska konkurencija i još veća koncentracija uticaja.�
Danas se isti strah javlja u još ozbiljnijem trenutku.�
Srbija je prema Fridom Hausu hibridni režim, a Reporteri bez granica je 2026. svrstavaju na 104. mesto od 180 država po slobodi medija, naspram 63. mesta 2013. godine. OEBS/ODIHR godinama beleži sistemsku prednost vladajuće stranke, zloupotrebu državnih resursa, pritiske na birače i snažan uticaj vlasti na medijsko okruženje.�
Predstojeći izbori zato dodatno povećavaju odgovornost svakog vlasnika nezavisnih medija. U izbornoj kampanji pristup pluralnim informacijama nije pitanje ukusa niti poslovne strategije, već osnovni uslov da građani mogu slobodno da formiraju političku volju.�
Institut za evropske poslove ne tvrdi da zna šta se dogovara iza zatvorenih vrata, niti da postoji dokazani politički dogovor sa novim vlasnikom, ali šta god da se iza tih vrata događa, jedno već znamo: ovakav proces smo jednom prošli i njegov ishod nije bio dobar ni za građane Srbije, ni za novinare, ni za slobodu medija.�
Posledice tog procesa živimo i danas.�
Zato Alpak kapital i njegov direktor Pedro Vargas David moraju jasno da odgovore da li će zaštititi uređivačku nezavisnost N1, Nove, NovaRs, Danasa i Radara, posebno tokom predstojećih izbora, ili ćemo ponovo gledati isti obrazac: prvo „komercijalna odluka“, zatim slabljenje kritičkog sadržaja, a na kraju još uži prostor za slobodne medije.�
Scenario je već viđen. Ovoga p**a u njega ulazimo neposredno pred izbore.

04/09/2026

Vidimo se sutra, u subotu 5. septembra, od 16 časova u parku Manjež na Prajdu, da zajedno pokažemo da ima mesta za sve nas.

Budite ponosni na sebe. Posebno vi, mladi ljudi koji možda još tražite svoje mesto, svoj glas ili hrabrost da budete ono što jeste. Vredite zbog toga ko ste, a ne zato što se uklapate u tuđa očekivanja. Čuvajte svoje dostojanstvo, volite sebe, budite radoznali, slobodni i ponosni na svoj identitet, svoje poreklo, svoje izbore i snove.

Isto važi za svakoga od nas, bez obzira na godine, pol, rodni identitet, seksualnu orijentaciju, nacionalnost, veru, invaliditet, društveni status ili bilo koju drugu različitost. Društvo u kojem se ljudi ne plaše da budu svoji je bolje, humanije i slobodnije društvo. Budimo ponosni na sebe i dajmo drugima prostor da budu ponosni na ono što jesu.

28/08/2026

Državne počasti Ratku Mladiću su protivzakonite i sramotne

Najavljena sahrana Ratka Mladića uz državne i vojne počasti suprotna je zakonima i međunarodnim obavezama Republike Srbije. Država nema pravo da od čoveka pravnosnažno osuđenog na doživotni zatvor za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine pravi heroja.

Ratko Mladić je osuđeni ratni zločinac. Genocid u Srebrenici nije mišljenje, politički stav niti predmet nacionalnog tumačenja, već sudski utvrđena činjenica. Srbija se zakonom obavezala da poštuje odluke Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Istovremeno, Krivični zakonik Srbije sankcioniše, pod propisanim uslovima, javno odobravanje, negiranje i značajno umanjivanje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.

Najava vojnih počasti dodatno je pravno problematična. Član 185. Zakona o Vojsci Srbije propisuje gubitak vojnog čina za lice osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od godinu dana. Mladić je osuđen na doživotni zatvor. Kakve onda vojne počasti i za koji čin?

Odavanje državnih počasti Ratku Mladiću nije patriotizam. To je državno veličanje osuđenog ratnog zločinca i poniženje njegovih žrtava, od ubijenih u Srebrenici do građana Sarajeva koji su godinama ubijani granatama i snajperima. Srpske žrtve zaslužuju istinu i pravdu, a ne da budu korišćene kao izgovor za slavljenje zločina nad drugima.

Vlast koja osuđenog za genocid sahranjuje kao državnog heroja ne vodi Srbiju ka Evropi, već nazad u najmračniju politiku devedesetih. Posebno je opasno što takvu poruku šalje generacijama koje te ratove nisu ni doživele.

Institut za evropske poslove zahteva od predsednika Republike, Vlade Srbije i Ministarstva odbrane i pravde da odmah odustanu od državnih i vojnih počasti Ratku Mladiću.

Ratni zločinac nije heroj. Genocid nije patriotizam. Država koja to ne ume da razlikuje ima ozbiljan problem sa sopstvenim vrednostima i zakonima.

27/08/2026

Smrt Ratka Mladića ne menja činjenice: zločini ostaju trajna opomena

Povodom smrti Ratka Mladića, Institut za evropske poslove podseća da se o njegovoj ulozi u ratovima devedesetih ne može govoriti kao o pitanju političkog mišljenja ili nacionalnog tumačenja istorije. Ratko Mladić umro je kao pravosnažno osuđeni ratni zločinac, na izdržavanju kazne doživotnog zatvora. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju osudio ga je za genocid u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje kao zločine protiv čovečnosti, kao i za ubistva, terorisanje i protivpravne napade na civile i uzimanje pripadnika Ujedinjenih nacija za taoce. Presuda i kazna pravosnažno su potvrđene 2021. godine.

Sud je utvrdio njegovu odgovornost za učešće u četiri udružena zločinačka poduhvata: trajno uklanjanje Bošnjaka i Hrvata sa teritorija Bosne i Hercegovine na koje je polagalo pravo rukovodstvo bosanskih Srba, terorisanje stanovništva Sarajeva snajperskim i artiljerijskim napadima, eliminisanje Bošnjaka iz Srebrenice i uzimanje pripadnika UN za taoce kako bi se sprečili vazdušni udari NATO-a. U Srebrenici su njegove snage sistematski pogubile hiljade muškaraca i dečaka, dok je oko 25.000 žena, dece i starijih prisilno proterano. Tokom kampanje progona širom Bosne i Hercegovine civili su ubijani, zatvarani, premlaćivani i silovani, a stanovništvo masovno proterivano.

Smrt osuđenog ne briše presudu, ne umanjuje odgovornost i ne može pretvoriti zločin u herojstvo. Posebno zabrinjava što se, više od tri decenije nakon počinjenih zločina, u Srbiji i regionu Ratko Mladić i dalje javno veliča, dok se sudski utvrđene činjenice relativizuju ili negiraju. Takva politika sećanja ne štiti srpski narod, već ga drži zarobljenim u nasleđu nacionalizma koji je doneo smrt, progon i nesreću milionima ljudi širom bivše Jugoslavije.

Institut za evropske poslove poziva institucije Srbije, političke predstavnike, medije i obrazovni sistem da prestanu sa relativizacijom pravosnažno utvrđenih ratnih zločina i veličanjem njihovih počinilaca. Suočavanje sa prošlošću nije usmereno protiv bilo kog naroda. Naprotiv, sposobnost društva da jasno kaže da zločin počinjen u njegovo ime nije počinjen u ime svih njegovih građana predstavlja čin odgovornosti prema sopstvenoj budućnosti.

Danas naše misli ne treba da budu uz Ratka Mladića, već uz njegove žrtve: ubijene u Srebrenici, civile Sarajeva koji su godinama živeli pod snajperskom i artiljerijskom vatrom, proterane, zatočene, mučene i silovane, kao i njihove porodice koje posledice tih zločina nose više od trideset godina. Pomirenje na prostoru bivše Jugoslavije moguće je samo na istini, priznanju žrtava i nedvosmislenom odbacivanju zločina i njihovog veličanja.

06/08/2026

Institut za evropske poslove izražava ozbiljnu zabrinutost zbog sve učestalijih naznaka da se pripremaju zakonske izmene koje bi mogle značajno da suze prostor za delovanje organizacija civilnog društva i ograniče slobodu udruživanja.

Posebno zabrinjava mogućnost uvođenja dodatnih administrativnih i finansijskih opterećenja, selektivnog tretmana različitih vrsta udruženja i mehanizama koji bi mogli da omoguće proizvoljno ograničavanje njihovog rada. Takvi potezi predstavljali bi ozbiljan korak unazad u zaštiti građanskih sloboda i demokratskih standarda.

Dodatnu bojazan izaziva činjenica da se o ovako važnim promenama govori bez pune transparentnosti, javno dostupnih analiza i otvorenog dijaloga sa stručnom i zainteresovanom javnošću. Zakoni koji uređuju slobodu udruživanja moraju nastajati kroz inkluzivan proces, zasnovan na dokazima, uz poštovanje domaćih ustavnih načela i međunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela kao članica Saveta Evrope i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Svako rešenje koje stvara prostor za proizvoljnu primenu ili diskriminaciju pojedinih organizacija ugrozilo bi pravnu sigurnost i poverenje građana u institucije.

Pozivamo nadležne organe da odustanu od svih rešenja koja bi mogla dovesti do daljeg sužavanja građanskog prostora i da obezbede otvorenu, transparentnu i suštinsku javnu raspravu pre bilo kakvih izmena zakonskog okvira. Sloboda udruživanja nije privilegija koju vlast dodeljuje, već jedno od temeljnih ustavnih i međunarodno garantovanih prava, bez kojeg nema slobodnog društva, nezavisnih građana niti demokratske kontrole javne vlasti.

06/08/2026

Institut za evropske poslove najoštrije osuđuje fizički napad na reditelja Stevana Filipovića i upozorava da je ovo još jedan u nizu incidenata koji ukazuje na opasnu eskalaciju političkog i fizičkog nasilja u Srbiji.

Godinama upozoravamo da sistematska kampanja targetiranja neistomišljenika, govor mržnje, dehumanizacija političkih protivnika i nekažnjivost nasilnika stvaraju atmosferu u kojoj fizički napadi postaju očekivana posledica. Kada se ljudi svakodnevno proglašavaju neprijateljima države, stranim plaćenicima ili izdajnicima, nasilje prestaje da bude izuzetak i postaje politički alat zastrašivanja.

Napad na Stevana Filipovića nije samo napad na jednog čoveka. To je napad na slobodu mišljenja, umetničkog izražavanja, građanskog aktivizma i pravo svakog građanina Srbije da živi bez straha od politički motivisanog nasilja.

Pozivamo građane Srbije da se, bez obzira na političke razlike, okupe u odbranu fizičkog, psihičkog i demokratskog integriteta države i svih njenih građana. Ćutanje pred nasiljem znači njegovo prihvatanje. Demokratsko društvo ne može opstati, ako se strah nametne kao osnovni način političke komunikacije.

Pozivamo Evropsku uniju, njene države članice, Savet Evrope, OEBS, Ujedinjene nacije i sve međunarodne partnere Srbije da sa najvećom pažnjom prate dalju eskalaciju političkog nasilja i urušavanje demokratskih standarda u Srbiji. Vreme za izražavanje zabrinutosti prolazi. Potrebno je iskoristiti sve raspoložive političke i diplomatske mehanizme prema onima koji svojim delovanjem, retorikom ili propuštanjem da zaštite građane doprinose stvaranju ambijenta u kojem nasilje postaje normalizovano.

Od institucija Srbije zahtevamo hitnu identifikaciju i procesuiranje svih odgovornih za ovaj napad. Ukoliko država nastavi da ne štiti građane i ne obezbeđuje jednaku primenu zakona, rizikuje dalje urušavanje poverenja u institucije i produbljivanje društvene krize. Nijedno demokratsko društvo ne može dugoročno opstati, ako se nasilje toleriše, a pravda izostaje.

Institut za evropske poslove nastaviće da dokumentuje i međunarodnim partnerima predstavlja slučajeve politički motivisanog nasilja, ugrožavanja ljudskih prava i urušavanja vladavine prava u Srbiji. Demokratija se ne gubi odjednom. Ona nestaje svaki put kada nasilje ostane nekažnjeno.

26/07/2026

10/07/2026

Povodom 31. godišnjice genocida u Srebrenici

Institut za evropske poslove se sa dubokim poštovanjem seća više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka ubijenih u genocidu u Srebrenici u julu 1995. godine. Sećanje na žrtve nije samo moralna obaveza prema prošlosti, već i odgovornost prema budućnosti, kako se ovakav zločin nikada i nigde više ne bi ponovio.

Posebno pozivamo mlade ljude i studentski pokret u Srbiji da neguju kulturu sećanja, zasnovanu na činjenicama, dostojanstvu žrtava i hrabrosti da se suočimo sa najtežim poglavljima naše zajedničke istorije. Društvo koje pamti i uči iz svojih tragedija gradi temelje za mir, poverenje i demokratsku budućnost.

Istina, pravda i saosećanje nisu izraz slabosti, već snage jednog društva. Zbog onih koji su izgubili živote, zbog njihovih porodica i zbog generacija koje dolaze, naša je dužnost da pamtimo. Samo kroz sećanje možemo graditi region u kojem će ljudsko dostojanstvo, sloboda i mir biti vrednosti koje se nikada više neće dovoditi u pitanje.