https://www.facebook.com/709745468894008/

BRIC - Balkan Regional Initiative for Cooperation

Home
Serbia
Belgrade
BRIC - Balkan Regional Initiative for Cooperation

Contact information, map and directions, contact form, opening hours, services, ratings, photos, videos and announcements from BRIC - Balkan Regional Initiative for Cooperation, Nonprofit Organization, Belgrade.

BRIC mission is to contribute to social and economic progress of Serbia and its cooperation with the post-conflict region through socio-economic empowerment and development of human capital, which corresponds to the contemporary global context.

11/09/2026

Psihološko nasilje ne mora biti glasno. I ne mora biti vidljivo drugima.

Može početi rečima koje se ponavljaju: vređanjem, ponižavanjem, omalovažavanjem, zastrašivanjem ili pretnjama.

Ponekad se takvo ponašanje opravdava svađom, ljutnjom, ljubomorom ili rečenicom: „Samo se šalio.“

Upravo zato psihološko nasilje može biti teže prepoznati od fizičkog.

Važno je da ne posmatramo samo pojedinačnu rečenicu, već obrazac ponašanja kojim se druga osoba ponižava, zastrašuje ili joj se ograničava osećaj slobode i sigurnosti.

U kampanji „NEĆU DA ĆUTIM“ želimo da govorimo i o nasilju koje nema vidljivu modricu.

Jer prvi korak nije uvek prijava.

Prvi korak može biti — prepoznavanje.

Ovaj projekat podržan je od strane Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Kabineta.

08/09/2026

Nasilje nije samo udarac.

Neka ponašanja je mnogo teže prepoznati jer se godinama mogu predstavljati kao „briga“, „ljubomora“, „takav mu je karakter“ ili jednostavno kao nešto što je normalno u partnerskom odnosu.

Ali stalno proveravanje gde si i sa kim si, ograničavanje kontakata sa porodicom i prijateljima, ponižavanje, pretnje, kontrolisanje novca ili sprečavanje žene da radi mogu predstavljati oblike kontrole i nasilja.

Zato je jedan od prvih koraka upravo prepoznati ponašanje.

U kampanji „NEĆU DA ĆUTIM“ govorićemo i o onim oblicima nasilja koji ne ostavljaju vidljiv trag, ali mogu ozbiljno ograničiti slobodu, sigurnost i samostalnost žene.

Sačuvaj ovu objavu. Možda će ti ova informacija jednom biti važna.

Ovaj projekat podržan je od strane Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Kabineta.

04/09/2026

Nasilje ne mora da ostavi modricu.

Prema reprezentativnom istraživanju OEBS-a sprovedenom u Srbiji, 44% žena koje su imale partnera navelo je da su nakon 15. godine doživele psihološko nasilje od sadašnjeg ili bivšeg partnera.

Psihološko nasilje ne mora uvek biti lako prepoznatljivo. Može se pojaviti kroz ponižavanje, zastrašivanje, ograničavanje kontakata sa porodicom i prijateljima, stalnu kontrolu kretanja ili druga ponašanja kojima se drugoj osobi oduzimaju sloboda i osećaj sigurnosti.

Zato u kampanji „NEĆU DA ĆUTIM“ ne želimo da govorimo samo o nasilju koje se vidi.

Želimo da govorimo i o onome što se često dugo opravdava, umanjuje ili prihvata kao „normalno“.

Prosledi ovu informaciju.

Ovaj projekat podržan je od strane Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Kabineta.

01/09/2026

Ne počinjemo odgovorima. Počinjemo slušanjem.

Kako žene prepoznaju različite oblike nasilja? Da li znaju kome mogu da se obrate za pomoć? Koliko veruju institucijama? Šta ih sprečava da potraže podršku — i šta bi trebalo promeniti?

Od tih pitanja počinje „NEĆU DA ĆUTIM“, novi projekat i kampanja BRIC-a posvećena prevenciji rodno zasnovanog i porodičnog nasilja.

U okviru projekta razgovor želimo da gradimo sa ženama, a ne samo o ženama. Zato ćemo sprovesti istraživanje među ženama iz Novog Pazara, Raške, Tutina, Sjenice, Priboja i Prijepolja, sa posebnom pažnjom na žene iz ruralnih sredina, starije žene i žene nižeg nivoa obrazovanja.

Njihovi odgovori pomoći će nam da bolje razumemo šta se prepoznaje kao nasilje, gde nedostaju informacije, koje prepreke postoje i o čemu u narednim mesecima treba više i otvorenije da govorimo. Rezultati istraživanja biće korišćeni upravo za oblikovanje edukativnih i komunikacionih aktivnosti kampanje.

Projekat „NEĆU DA ĆUTIM“ realizuje BRIC – Balkanska Regionalna Inicijativa za Saradnju, u partnerstvu sa Katalizatorom iz Novog Pazara i SonarNews-om iz Beograda.

Ovo je početak.

Pratite kampanju. Želimo da čujemo žene.

Ovaj projekat podržan je od strane Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Kabineta.

26/08/2026

Istraživanje je sprovedeno na teritoriji Novog Pazara, Raške, Tutina, Sjenice, Priboja i Prijepolja, u periodu: novembar 2025. godine. Uzorak čine pretežno mladi muškarci uzrasta 15–35 godina sa teritorije pomenutih opština.

Analiza stavova o tvrdnji: „Muškarci i žene u Vašoj zajednici imaju jednake mogućnosti u obrazovanju, zapošljavanju i javnom životu“

Rezultati ukazuju na složenu sliku društvene realnosti: većina ispitanika smatra da određeni stepen jednakih mogućnosti postoji, ali retko potpuno, dok značajan procenat smatra da rodna ravnopravnost još uvek nije u potpunosti ostvarena.

Ključne poruke:
• Potpuna ravnopravnost je retko prepoznata (samo 17,6%), što ukazuje da većina ljudi vidi određene prepreke ili nejednakosti.
• Najveća grupa ispitanika (33,6%) smatra da ravnopravnost postoji samo delimično, što govori o postojanju duboko ukorenjenih rodnih barijera koje nisu uvek vidljive na formalnom nivou, ali jesu u praksi, poput razlike u platama, napredovanju, društvenim očekivanjima ili zastupljenosti u javnom životu.
• Oko 21% ispitanika smatra da ravnopravnost uglavnom ne postoji, što potvrđuje da neravnopravnost nije izolovan problem već stvarni društveni izazov u mnogim zajednicama.

U celini, rezultati ukazuju na realnost u kojoj formalno postoje jednake mogućnosti, ali svakodnevne prakse, stereotipi i socijalne barijere i dalje utiču na to kako žene i muškarci stvarno učestvuju u obrazovanju, zapošljavanju i javnom životu.

19/08/2026

Istraživanje je sprovedeno na teritoriji Novog Pazara, Raške, Tutina, Sjenice, Priboja i Prijepolja, u periodu: novembar 2025. godine. Uzorak čine pretežno mladi muškarci uzrasta 15–35 godina sa teritorije pomenutih opština.

Analiza stavova o tvrdnji: „Svako ko vidi nasilje treba da reaguje i pruži/potraži pomoć, čak i ako to nije njegova stvar“

Rezultati pokazuju visok nivo društvene odgovornosti i jasnu svest ispitanika da nasilje nije privatna stvar, već problem koji zahteva reakciju okoline. Ovo pitanje otkriva jedan od najpozitivnijih trendova u celom setu odgovora.

Rezultati pokazuju snažan pomak ka shvatanju nasilja kao odgovornosti celog društva, a ne samo žrtve ili njene porodice. Dominantna većina građana (77,2%) smatra da je reagovanje na nasilje — i moralna i društvena dužnost.
Ključni zaključci:
• Postoji veoma visok nivo svesti o važnosti reagovanja na nasilje.
• Otpor reagovanju je minimalan (3,9%), što ukazuje da društvo uglavnom odbacuje ideju pasivnosti.
• Značajan procenat nesigurnih (18,9%) ukazuje na strah, neinformisanost ili sumnju u sopstvenu sposobnost da pomognu, što je prostor za jačanje javnih politika, edukacije i uputstava za bezbedno reagovanje.

U celini, ovo pitanje pokazuje možda najjači indikator spremnosti društva da se kolektivno suprotstavi nasilju. To stvara dobru osnovu za razvoj kampanja koje promovišu kulturu reagovanja i jasno poručuju: Nasilje nije privatna stvar, svi imamo odgovornost da delujemo.

17/08/2026

Istraživanje je sprovedeno na teritoriji Novog Pazara, Raške, Tutina, Sjenice, Priboja i Prijepolja, u periodu: novembar 2025. godine. Uzorak čine pretežno mladi muškarci uzrasta 15–35 godina sa teritorije pomenutih opština.

Analiza stavova o pitanju: „Kome biste se prvo obratili kada biste svedočili nasilju ili ga doživeli?“
Rezultati pokazuju podeljenost u tome kome ljudi veruju i kome bi se obratili u kriznoj situaciji nasilja. Ova podeljenost ukazuje na mešavinu institucionalnog poverenja, potrebe za emocionalnom podrškom i još uvek prisutnog straha ili neizvesnosti u odnosu na reakciju sistema.

Zaključak
Rezultati pokazuju da ljudi najpre traže emocionalnu sigurnost, ali istovremeno postoji značajan nivo prepoznavanja važnosti institucionalne intervencije.
Ključne poruke:
• Skoro podjednak broj ljudi obraća se porodici/prijateljima (38,4%) i policiji (37,8%), što ukazuje na podeljenost između tradicionalnih i institucionalnih modela reakcije.
• Nizak procenat obraćanja NVO sektoru (7,8%) ukazuje na potrebu za jačanjem vidljivosti i poverenja u organizacije koje pružaju specijalizovanu podršku.
• 3,9% koji se ne bi obratili nikome predstavlja visoko rizičnu grupu, gde nasilje često ostaje neprijavljeno upravo zato što se žrtve osećaju usamljeno ili bespomoćno.
• 12,1% koji „ne znaju“ kome bi se obratili ukazuju na ključni edukativni jaz, gde ljudi ne znaju kome je bezbedno prijaviti nasilje ili kako sistem funkcioniše.

U celini, rezultati sugerišu da je prisutno relativno veliko poverenje u policiju, ali da je emocionalna sigurnost ključni prvi korak za većinu žrtava. Istovremeno, postoji značajan potencijal za unapređenje edukacije o tome kome se može obratiti za pomoć, posebno u odnosu na nevladine organizacije i institucionalne servise podrške.

13/08/2026

Istraživanje je sprovedeno na teritoriji Novog Pazara, Raške, Tutina, Sjenice, Priboja i Prijepolja, u periodu: novembar 2025. godine. Uzorak čine pretežno mladi muškarci uzrasta 15–35 godina sa teritorije pomenutih opština.

Analiza stavova o pitanju: „Da li poznajete nekoga ko je doživeo neki oblik nasilja (fizičko, verbalno, ekonomsko, psihičko)?“

Rezultati pokazuju izrazito visoku rasprostranjenost iskustava nasilja u društvu, bilo direktnih, bilo posrednih, što snažno ukazuje da je nasilje široko prisutan i gotovo normalizovan društveni problem.

Najveći procenat ispitanika, čak 61,9%, odgovorio je da poznaje nekoga ko je doživeo neki oblik nasilja. Ovaj podatak je alarmantan jer potvrđuje da nasilje nije izolovan incident već masovna pojava koja pogađa različite generacije, slojeve društva i tipove porodičnih odnosa. Poznavanje nekoga ko je preživeo nasilje često utiče na veći stepen prepoznavanja problema i spremnost da se o njemu govori, ali istovremeno otvara pitanje koliko je nasilja ostalo neprijavljeno, nevidljivo i nerešeno?

Podaci jasno ukazuju da je nasilje široko rasprostranjeno u društvu i da veliki procenat ljudi ima iskustvo posrednog svedočenja nasilju. Sa skoro 62% onih koji poznaju žrtvu nasilja, evidentno je da nasilje nije izuzetak, ono je postalo učestalo i duboko ukorenjeno u društvenim odnosima.

Ključni zaključci:
• Nasilje je veoma prisutno, jer većina ispitanika poznaje žrtvu.
• Mnogi slučajevi su nevidljivi, jer je 17,9% ispitanika nesigurno, što ukazuje da nasilje često nije prepoznato ili se ne naziva pravim imenom.
• Postoji značajna potreba za edukacijom kako bi se osnažilo prepoznavanje nasilja u svim njegovim oblicima, a ne samo fizičkog.
• Visoka rasprostranjenost nasilja znači i da veliki broj žrtava ostaje bez pomoći, podrške ili institucionalne zaštite.

11/08/2026

Istraživanje je sprovedeno na teritoriji Novog Pazara, Raške, Tutina, Sjenice, Priboja i Prijepolja, u periodu: novembar 2025. godine. Uzorak čine pretežno mladi muškarci uzrasta 15–35 godina sa teritorije pomenutih opština.

Analiza stavova o tvrdnji: „Muško reagovanje (vika, pretnje, šamar) je opravdano ako je žena pokazala nepoštovanje ili provocirala muškarca“

Rezultati ukazuju na izrazito snažnu društvenu osudu nasilja nad ženama, ali i na postojanje zabrinjavajuće manjine koja određene oblike nasilnog ponašanja i dalje vidi kao opravdane.

U celini, rezultati pokazuju:
• snažnu većinu koja razume da je nasilje neprihvatljivo;
• opasnu manjinu koja nasilje vidi kao legitimnu reakciju;
• značajnu grupu kolebljivih koju treba ciljano informisati i osnažiti.

07/08/2026

Partnerstvo za vidljivija ljudska prava i odgovornije informisanje.

Balkanska Regionalna Inicijativa za Saradnju (BRIC) i SonarNews započinju stratešku saradnju usmerenu na promociju i zaštitu fundamentalnih ljudskih prava, sa posebnim fokusom na rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena.

Kroz ovu saradnju zajednički ćemo razvijati informativne, edukativne i istraživačke sadržaje koji će doprineti podizanju svesti, jačanju javnog dijaloga i boljem razumevanju društvenih izazova sa kojima se suočavaju ranjive društvene grupe.

SonarNews će, putem svog portala i društvenih mreža (Instagram, Facebook, X i TikTok), pružati medijsku podršku programima koje realizuje BRIC, doprinoseći širenju proverenih informacija, promociji pozitivnih društvenih vrednosti i vidljivosti aktivnosti usmerenih na zaštitu ljudskih prava.

Verujemo da odgovorno informisanje nije samo prenošenje vesti – ono je alat za obrazovanje, osnaživanje i društvene promene.

Ovo partnerstvo otvoreno je i za druge organizacije, institucije, medije i pojedince koji dele iste vrednosti i žele da doprinesu izgradnji društva zasnovanog na ljudskim pravima, jednakosti i međusobnom poštovanju.

Ovo je tek početak. Zajedno možemo više.

Address

Belgrade
11000

Website

facebook.com

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when BRIC - Balkan Regional Initiative for Cooperation posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Want your organization to be the top-listed non profit organization in Belgrade?