Centar za promociju cirkularne ekonomije

Home
Serbia
Belgrade
Centar za promociju cirkularne ekonomije

Približavamo ideju o prelasku sa linearne na cirkularnu ekonomiju zbog neophodnosti racionalnijeg korišćenja energetskih i prirodnih resursa.

03/06/2026

🌍 Održiv broj ljudi na planeti – oko 2,5 milijarde

Krajem 2060-ih, broj ljudi na Zemlji mogao bi da dostigne između 11,7 i 12,4 milijarde, pokazuje studija objavljena u časopisu Environmental Research Letters.

Međutim, naučnici upozoravaju da je održivi kapacitet planete znatno niži – oko 2,5 milijarde ljudi, ukoliko bi svi živeli u okvirima ekoloških granica i uz pristojan životni standard.

📊 Ključne poruke istraživanja:
• Globalna populacija je već premašila dugoročne granice održivosti
• Današnjih ~8,3 milijarde ljudi održava se uz visoku potrošnju fosilnih goriva i resursa
• Rast stanovništva sve više se povezuje sa emisijama, gubitkom biodiverziteta i klimatskim pritiscima
• Promene u demografskim trendovima pokazuju da rast više ne prati ekonomski i tehnološki razvoj kao ranije

📈 Prema procenama Flinders Univerziteta, vrhunac populacije očekuje se u narednih 40–50 godina, ali autori naglašavaju da to ne znači kolaps – već potrebu za hitnim promenama u načinu korišćenja energije, hrane i zemljišta.

29/05/2026

🚨 Dok se širom Evrope ulažu milijarde u zaštitu voda, Gibraltar i dalje nema postrojenje za preradu otpadnih voda 🌊

📍 Neprečišćena kanalizacija iz domaćinstava i privrede decenijama se direktno ispušta u Sredozemno more, upozorava istraživačka inicijativa Watershed.

🧻 Ekološke organizacije navode da se na obali mogu videti vlažne maramice i plastični otpad zapleteni u alge, dok zagađenje ugrožava morski ekosistem 🐠 i zdravlje ljudi ⚠️

⚖️ Evropski sud pravde još 2017. presudio je da je Velika Britanija prekršila propise jer Gibraltar nema tretman otpadnih voda.

🏗️ Tek 2025. potpisan je ugovor za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, a radovi su u pripremi.

27/05/2026

➡Zašto bacamo garderobu? Zato što se raspala, pocepala, više nije upotrebljiva? Ne, zapravo bacamo odeću brendova koje ne volimo i koja nije u trendu.

Istraživanje organizacija Fashion for Good i Circle Economy pokazuje da:
✨ 37% bačene odeće nema nikakva oštećenja
🪡 41% ima samo sitne nedostatke

Fizičko stanje odeće nije glavni faktor koji određuje njenu vrednost za dalju upotrebu, već veliku ulogu imaju trendovi, stil i prepoznatljivost brenda. ⚠️

Dok kupujemo sve više, odeću nosimo sve kraće, a ogromne količine završavaju kao otpad ili se izvoze u zemlje poput Gane.

25/05/2026

📦 Paketi bez otpada? Može.

Svaki online paket danas znači karton, stiropor i traku - i skoro uvek završava u smeću.

Nemački startap Paze nudi drugačije rešenje: ambalažu napravljenu od vazduha.

💨 Njihov sistem Paze Pack koristi naduvanu, višekratnu ambalažu koja se prilagođava proizvodu - bez trake, bez stiropora i bez otpada.

♻️ Kutije se mogu koristiti i do 100 p**a, a funkcionišu po modelu usluge: kupac vraća ambalažu nakon korišćenja.

📦 Povratak je organizovan kroz preuzimanje ili posebne punktove.

🚚 DHL je ovo rešenje uvrstio među najinovativnije logističke koncepte u Evropi.

22/05/2026

📅Danas obeležavamo Svetski dan biološke raznovrsnosti, pod sloganom „Lokalna akcija za globalni uticaj“.

🌍Prema podacima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), više od 48.600 vrsta trenutno je ugroženo i nalazi se na Crvenoj listi vrsta kojima preti izumiranje.

To predstavlja oko 28% svih do sada procenjenih vrsta.

🦋Naučnici procenjuju da na Zemlji postoji između pet i 15 miliona vrsta biljaka, životinja i mikroorganizama, ali je do sada opisano svega oko 1,5 miliona.

➡Glavni uzroci izumiranja su uništavanje staništa, klimatske promene, zagađenje, prekomerna eksploatacija prirodnih resursa i širenje invazivnih vrsta.

21/05/2026

🌍Borba protiv klimatskih promena je pravna obaveza, a ne samo politički izbor - potvrđuje nova UN rezolucija.

👩‍⚖️Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom podržava istorijsko savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o klimatskim obavezama država.

🇻🇺Rezolucija, koju su predvodili Vanuatu i još nekoliko zemalja na udaru klimatske krize, usvojena je sa 141 glasom za, 8 protiv i 28 uzdržanih.

🇺🇸Protiv su glasali SAD, Rusija, Izrael, Saudijska Arabija, Belorusija, Iran, Liberija i Jemen.

🎯Odluka se nadovezuje na mišljenje Međunarodnog suda pravde iz jula 2025. godine, prema kojem države imaju pravnu obavezu da štite klimu od emisija gasova sa efektom staklene bašte.

20/05/2026

Nemačka je 2025. bila najveći svetski izvoznik plastičnog otpada, sa više od 810.000 tona, dok je Velika Britanija odmah iza sa 675.000 tona.

Najviše otpada završava u Turskoj, Maleziji i Indoneziji, gde se već godinama beleže problemi sa ilegalnim odlaganjem, spaljivanjem i zagađenjem.

🌊 Turski stručnjaci upozoravaju da je deo mediteranske obale među najzagađenijima upravo zbog uvoza otpada iz reciklažnih tokova.

🇪🇺 EU planira zabranu izvoza plastike u zemlje van OECD-a od novembra 2026, ali postoji strah da će se otpad samo preusmeriti u zemlje bez kapaciteta za obradu.

♻️ Problem ostaje isti: previše nove plastike i premalo stvarne reciklaže.

18/05/2026

📱Oko 700 miliona nekorišćenih telefona skuplja prašinu u domaćinstvima širom EU.

❌U 2024. godini više od polovine građana EU uzrasta od 16 do 74 godine (51%) čuvalo je stare mobilne telefone ili pametne telefone u svojim domaćinstvima, dok je 18% uređaj poklonilo ili prodalo nekome drugom.

♻Samo 11% odlučilo je da ga reciklira, a 2% da ga baci bez reciklaže, upozorila je Evropska komisija.

🇬🇷Grčka (25%) i Češka (18%) zabeležile su najveće stope građana koji su reciklirali stare mobilne telefone ili pametne telefone u 2024. godini.

🇭🇷Hrvatska (34%) i Rumunija (26%) imale su najveći udeo građana koji su svoj stari telefon poklonili ili prodali nekome drugom.

11/05/2026

🌱 Šta uraditi sa zagađenim zemljištem koje niko ne želi? U Amsterdamu su ga pretvorili u jedno od najpoznatijih održivih radnih mesta u Evropi – De Ceuvel.

Na prostoru nekadašnjeg brodogradilišta danas se nalaze stari brodovi pretvoreni u kancelarije, radionice i kreativne hubove, dok biljke istovremeno čiste zagađeno zemljište 🌿⚓

⚡ Struja se proizvodi iz solarne energije i biomase

💧 Otpadna voda se prirodno filtrira kroz močvarne biljke

🚽 Kompost-toaleti proizvode đubrivo za lokalne useve

🌧️ Kišnica se prikuplja i ponovo koristi

Posebno zanimljivo: uvedena je i lokalna digitalna valuta „Jouliette“, koja nagrađuje održivo ponašanje i proizvodnju viška energije.

Ovaj projekat pokazuje da čak i zagađeni gradski prostori mogu postati centri inovacija, zajednice i cirkularne ekonomije. 🌍

07/05/2026

🇷🇸Srbija će ove godine u ekološki dug ući 16. maja, prema kalendaru koji je objavio Global Footprint Network.

🌍Ekološki dug označava dan kada tražnja za resursima premaši ono što planeta može da regeneriše.

➡Srbija u ekološki dug ulazi među poslednjima u regionu, što odražava niži ekološki otisak po stanovniku u poređenju sa susedima. Od zemalja u okruženju, Crna Gora ušla je u ekološki dug 20. aprila, Hrvatska 25. aprila, a Bosna i Hercegovina 26. aprila.

⏰Najranije u ekološki dug ove godine ušao je Katar (4. februara), zatim Luksemburg (17. februara) i Singapur (23. februara).

Address

Belgrade

Website

http://cirkularnaekonomija.org/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Centar za promociju cirkularne ekonomije posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Want your organization to be the top-listed Non Profit Organization in Belgrade?