Fond za humanitarno pravo

14/05/2026

Nataša Kandić: Moj odlazak u Ćušku

Prvi put sam u Ćušku otišla nekoliko dana nakon ulaska KFOR-a na Kosovo, sa advokatom Mustafom Radoniqijem. Većina meštana nije otišla u Albaniju, kako su im „Šakali“ naredili. Posle nekoliko dana vratili su se u opljačkane i spaljene kuće.

Dok smo Mustafa i ja išli putem, meštani su čuli razgovor na srpskom. Ubrzo su ljudi počeli da se okupljaju oko nas. Bili su ljuti. Razumela sam to po tonu, po pogledima i komešanju.

A onda sam videla jednog mladića koji je na srpskom rekao: „Stanite, pa ona je na radiju pričala šta se nama dogodilo.“

Nastala je tišina i neverica. A onda je jedna žena rekla: „Napraviću fliju, našla sam brašno.“ Nikada mi flija nije bila ukusnija. Sedeli smo ispred njene kuće. Oko nas sve je bilo spaljeno. Ljudi tužni, ali srećni jer je strah nestao.

Kasnije sam ponovo dolazila, obilazila kuće, razgovarala sa svedocima, zapisivala njihove reči, videla nesagorele kosti u spaljenim kućama.

Nema reči kojima bih opisala te slike i reči preživelog Hazira Berishe: „Gušio sam se od dima, vukao sam skoro otkinutu nogu, ali sam došao do prozora i skočio u žbunje.“

Bila sam sa njim i drugima kada su svedočili pred sudom u Beogradu.

Danas me je sramota da odem u Ćušku. Šta da im kažem?

Od prve optužnice za ratne zločine u selu Ćuška do poslednje, kojom su spojeni zločini pripadnika 177. Vojno-teritorijalnog odreda Peć, prošlo je 14 godina.

12/05/2026

Jovana Kolarić [istraživačica FHP-a] naglašava da se ne radi o intimnom osjećanju onoga ko priznaje, nego o tome kako društvo postupa sa priznanjem – šta iz njega može da nauči ili na koji način da se koristi u razgovoru o prošlosti.

Priznanja haških osuđenika tokom sudskog postupka ili prilikom zahtjeva za puštanje na prijevremenu slobodu, bez obzira na iskrenost, postaju historijske činjenice koje se u procesima tranzicijske pravde ne koriste dovoljno, a mogu biti snažan alat za razgovor i borbu protiv negiranja zločina,...

11/05/2026

Detektor.ba: Neefikasan rad srbijanskog pravosuđa, politički pritisci, slaba regionalna saradnja, odugovlačenje sudskih postupaka, ali rijetko i selektivno izvještavanje obilježili su procesuiranje ratnih zločina u Srbiji tokom 2025. godine.

Ceo izveštaj dostupan na FHP sajtu: https://www.hlc-rdc.org/informisanje/izvestaji/izvestaj-o-sudenjima-za-ratne-zlocine-u-srbiji-u-2025-godini/

Neefikasan rad srbijanskog pravosuđa, politički pritisci, slaba regionalna saradnja, odugovlačenje sudskih postupaka, ali rijetko i selektivno izvještavanje obilježili su procesuiranje ratnih zločina u Srbiji tokom 2025. godine. Analize

30/04/2026

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2025. godini pokazuje da nije bilo napretka u procesuiranju ratnih zločina.

Izveštaj možete preuzeti na sledećem linku:
https://www.hlc-rdc.org/informisanje/izvestaji/izvestaj-o-sudenjima-za-ratne-zlocine-u-srbiji-u-2025-godini/

Objavljivanje izveštaja podržano je kroz regionalni projekat "Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu", koji finansira Evropska unija (EU) i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Ovaj sadržaj je isključiva odgovornost FHP-a i ne odražava nužno stavove Evropske unije niti UNDP-a.

29/04/2026

Predstavljanje Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2025. godini biće održano u četvrtak 30. aprila 2026. godine u 11:00 časova, Evropska kuća (Ugao Knez Mihailove i Zmaj Jovine).

Objavljivanje izveštaja podržano je kroz regionalni projekat "Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu", koji finansira Evropska unija (EU) i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Ovaj sadržaj je isključiva odgovornost FHP-a i ne odražava nužno stavove Evropske unije niti UNDP-a.

17/04/2026

„Kada se daleko češće podižu spomenici palim borcima nego civilima, to pokazuje da društva i dalje rat prvenstveno tumače kroz herojsku, nacionalnu i vojnu optiku, a mnogo manje kroz perspektivu ljudske patnje i stradanja civila“, navela je Jovana Kolarić, istraživačica Fonda za humanitarno pravo Srbije.

Dodala je da nam to još govori da u postjugoslavenskim društvima status našeg junaka je politički daleko upotrebljiviji od statusa civilne žrtve.

„Vojna žrtva se lakše uklapa u narativ o odbrani, žrtvi i kolektivnom ponosu, dok civilna žrtva često otvara teža pitanja: ko je odgovoran za njeno stradanje, zašto je bila nezaštićena, šta su radile institucije i kako priznati patnju bez obzira na etnički predznak. Zato su civilne žrtve često potisnute na marginu, iako bi upravo priznanje njihove patnje moglo biti osnova za inkluzivniju i empatičniju kulturu sjećanja“, pojasnila je Kolarić.

Javna memorijalizacija, koja uključuje podizanje spomenika i spomen obilježja, jedan je od integralnih aspekata tranzicione pravde i suočavanja s prošlošću.

01/04/2026

Iako je Srbija dala međunarodne garancije da će Šešelj i četvoro njegovih partijskih kolega biti krivično gonjeni, oni su do danas u Viši sud ulazili samo kao publika i podrška optuženima za zločin u Kravici.

Više o radu Javnog tužilaštva za ratne zločine na predmetu Šešelj i drugi možete pročitati u tekstu koleginice Jovane Kolarić, objavljenom u Radaru.

Predmet protiv lidera radikala i saradnika na ledu

24/03/2026

Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) prikupili su podatke i objavili poimenični popis žrtava stradalih tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Prema tim podacima, u NATO napadima život je izgubilo ukupno 755 osoba: 450 civila i 305 pripadnika oružanih snaga.

Najmlađa civilna žrtva bio je dvomesečni Fitim S**a, koji je stradao 13. maja u Koriši/Korishë, dok je najstarija žrtva, Gvozden Milivojević, poginuo 5. aprila u Aleksincu u 93. godini života.

Fond za humanitarno pravo čuva sećanje na žrtve NATO bombardovanja.

12/03/2026

Nataša Kandić i Vesna Teršelič uputile su otvoreno pismo televiziji N1 Hrvatska povodom priloga emitovanog 10. marta iz Bogdanovaca, u kojem je novinar Tomislava Merčepa nazvao „ratnim herojem“. Podsećamo da je Merčep pravosnažno osuđen za ratne zločine nad srpskim civilima, zbog čega je takva kvalifikacija neprihvatljiva i predstavlja relativizaciju sudski utvrđenih činjenica.

Posebno je problematično što je ta izjava izrečena upravo na mestu sećanja na žrtve ratnih zločina. Autorke pisma ocenjuju da izvinjenje koje je N1 naknadno objavio ne predstavlja jasno preuzimanje odgovornosti za ozbiljan profesionalni propust.

Očekuje se da N1 jasno osudi ovakav način izveštavanja i preduzme mere kako se relativizacija ratnih zločina i rehabilitacija pravosnažno osuđenih počinilaca više ne bi ponavljale u programu te televizije.

Poštovani gospodine Ladišiću, obraćamo vam se povodom izvještavanja televizije N1 Hrvatska s obilježavanja Dana hrvatskih branitelja Vukovara u...

11/03/2026

Na današnji dan pre 20 godina preminuo je Slobodan Milošević.

Njegova smrt u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala zaustavila je sudski postupak - samo nekoliko dana pre njegovog završetka - i time uskratila pravdu brojnim žrtvama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu.

Međutim, nemogućnost donošenja pravosnažne presude pred Tribunalom ne umanjuje značaj činjenica iznetih u sudskom postupku, kao ni onih utvrđenih u postupcima protiv drugih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije i SR Jugoslavije.

Suđenje je pokazao da politička moć ne znači imunitet od odgovornosti, a Milošević ostaje upamćen kao prvi aktuelni šef države protiv koga je podignuta optužnica pred jednim međunarodnim krivičnim tribunalom.

Dokazi izvedeni tokom suđenja – više od 5.000 dokaznih predmeta i brojna svedočenja – ukazali su na ulogu Miloševićevog režima u Beogradu u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Ti dokazi danas ostaju javno dostupni i predstavljaju važan izvor za razumevanje ratova devedesetih.

11/03/2026

Fond za humanitarno pravo najoštrije osuđuje izjavu potpredsednika Skupštine AP Vojvodina Nemanje Zavišića da „svi Hrvati jesu ustaše“. Izjava koju je Zavišić podelio na svom Fejsbuk profilu predstavlja govor mržnje i kršenje Zakona o zabrani diskriminacije, podstiče neprijateljstvo i stigmatizuje čitavu zajednicu.

Fond za humanitarno pravo najoštrije osuđuje izjavu potpredsednika Skupštine AP Vojvodina Nemanje Zavišića da „svi Hrvati jesu ustaše“. Izjava koju je...