U oktobru 2008.godine,spakovala sam stvari u kamion zajedno sa cetri ulicne kuce.Napustila sam stan na Novom Beogradu ostavila za sobom stiklice,pozorista , izlaske i lencarenja po restoranima i otisla u moju prvu kucu u zivotu koja se nalazila u Vrcinu na Avali.Prvo lozenje drva bilo je pogubno za mene jer sam zbog trna u prstu zavrsila na urgentnom sa posledicama od mesec ipo dana lecenja.Sve t
e teskoce me nisu naterala da se vratim nazad,zavolela sam prirodu i zivot u njoj sa svim nedacama koje takav zivot nosi.Tu sam prvi put u zivotu cula kako tisina vristi.Prepustena sama sebi izlecila sam se svih fobija od kojih sam bolovala ziveci u prestonici.Tu sam i prvi put dozivela sok,gledajuci u sred bela dana kako polupijani lovci idu ulicom i ubijaju pse.Za okolne zitelje to je bila uobicajena pojava.Tako sam spasila prvo leglo lovackih stenaca sa majkom od sigurne smrti.U Vrcinu sam prelezala sve te "decije bolesti" ,pa sam prilkom sledece selidbe u Guncete ,gde se Azil i sada nalazi ,presla mnogo spremnija za zivot u prirodi.Svoj novi zivot zamisljala sam kao drzanje pansiona od cega bi mogla da izdrzavam i lecim napustene pse,ali malo po malo,to se izvitoperilo,svelo se na ostavljanje pasa i dobrovoljne uplate koje nisu bile ni blizu dovoljne za njihovu egzistenciju.Sada se jednostavno nalazim u situaciji da apelujem za bilo kakvu pomoc .Prioritet je hrana a zatim i udomljavanje (mladjih kuca)
Od 2002.godine,kada je fondacija "Brizit Bardo" prvi p**a dolazila da sterilise pse,osnovano je i nase Udruzenja za zastitu pasa "Evropska inicijativa 17" ciji sam ja clan. Zahvaljujem unapred svima na izdvojenom vremenu za citanje i onima koji su u mogucnosti da pomognu.Pozivam sve koji zele da nas posete,da dodju i ponesu makar staru odecu umesto ulaznice ;) a ko je u mogucnosti i hranu.Srdacan pozdrav,
Rada Lucic
