Удружење ратних добровољаца 1912 -1918 њихових потомака и поштовалаца

24/09/2026

Обележено 110 година искрцавања српске војске на Јонска острва
Данас је на острву Видо обележено 110 година од искрцавања српске војске на Јонска острва, једног од најзначајнијих тренутака у историји српске војске и страдања српског народа у Великом рату.
У знак сећања на хиљаде српских војника који су, након Албанске голготе, уточиште и место опоравка пронашли на Крфу и околним острвима, председник Скупштине Удружења ратних добровољаца 1912–1918, господин Игор Тодоровић, положио је венац на Спомен-костурницу на острву Видо.
Острво Видо данас представља једно од најсветијих места српског националног сећања. У његовој земљи почивају посмртни остаци српских војника који су животе положили у најтежим данима Великог рата, а „Плава гробница“ остаје вечни симбол њихове жртве, страдања и бесмртности.
Обележавајући овај значајан јубилеј, Удружење ратних добровољаца 1912–1918 наставља своју мисију очувања сећања на српске ратнике, њихово страдање и њихову храброст, као и на историјске и братске везе српског и грчког народа.
Слава и вечна захвалност српским војницима!

23/09/2026

У Конгресу Сједињених Америчких Држава предстабљена је изложба 100 година страдања српског народа.

Меморијални центар Републике Српске представио је у Конгресу Сједињених Америчких Држава изложбу „Упознајте српско страдање“, отварајући у једном од најважнији...

15/09/2026

Коментар на писање г. Новице Антића.

Питање односа државе према генералу Ратку Младићу, као и питање могућности организовања државне сахране, не сме се посматрати искључиво кроз хладну правну формулацију, већ и кроз шири контекст историјског памћења, односа према српским жртвама и права једног народа да своје војнике и официре испрати достојанствено.
Генералу Ратку Младићу пресуду је изрекао Хашки трибунал, институција чији рад и критеријуми правде деценијама представљају предмет озбиљних спорења и полемика у српској јавности. За велики број Срба, Хаг није постао симбол универзалне и једнаке правде, већ место у којем се, како они доживљавају, према различитим странама примењивао различит аршин. Управо зато питање историјске оцене личности генерала Младића и данас остаје дубоко подељено.
С друге стране, постоји и једна чињеница коју нико не може да избрише: десетине хиљада људи испратиле су генерала Младића на његовом последњем путу. Без обзира на политичке ставове и различита тумачења ратних догађаја, тај чин показује да значајан део српског народа у њему види симбол војника, команданта и човека који је, у околностима једног од најтежих периода наше новије историје, носио униформу Војске Републике Српске.
Управо зато је поражавајуће када о питањима која се тичу националног достојанства не постоји ни минимум разумевања. Једно друштво може да има различита политичка уверења, различите погледе на ратове деведесетих и различите оцене појединачних личности, али би требало да буде способно да о свему томе разговара без вређања сопственог народа и без колективног жигосања.
Посебно је важно раздвојити одговорност појединца од одговорности читавог народа. Српски народ не може бити проглашаван „геноцидним народом“. Злочини, где год да су почињени и ко год да их је починио, морају бити предмет индивидуалне одговорности и правног поступка. Колективна кривица није принцип на којем би требало да почива ниједно модерно друштво.
Историја нас, уосталом, учи да се право и политика често нису увек кретали истим путем. Почетак Првог светског рата и страдање Краљевине Србије показали су колико један мали народ може да плати цену великих геополитичких интереса. Србија је 1914. године била суверена и међународно призната држава, а њено становништво претрпело је страховите злочине, прогоне, интернације и масовна страдања.
Зато право не сме бити само формула која се примењује онда када одговара одређеним политичким интересима. Право мора бити једнако за све, а историјско памћење мора обухватити све жртве. Ако желимо истинско помирење, онда оно не може почивати на томе да једни имају право на своје хероје и своје жртве, док се другима то право оспорава.
Државне институције свакако морају поступати у складу са важећим законима. Али истовремено, као друштво, морамо бити спремни да разговарамо о томе да ли су наши закони и државна пракса довољни да на достојанствен начин обухвате различита историјска наслеђа и осећања грађана.
Србија не сме да се одрекне свог народа, својих војника, својих жртава и свог историјског памћења. Можемо се не слагати око личности, политике и тумачења историјских догађаја, али морамо имати заједничку границу испод које нећемо ићи — а то је достојанство сопственог народа.
Историју не можемо променити. Можемо, међутим, да одлучимо како ћемо је памтити и како ћемо будућим генерацијама објашњавати време у којем смо живели. Закон мора бити једнак за све, правда мора бити универзална, а сећање на жртве не сме зависити од дневне политике.

14/09/2026

🇷🇸🇷🇸🇷🇸

13/09/2026

Кајмакчалан – Врата слободе, јуриш српској добровољаца !

У ноћи између 12. и 13. септембра 1916. године отпочела је једна од најтежих и најкрвавијих битака српске војске на Солунском фронту – Битка на Кајмакчалану.
Само неколико месеци након албанске голготе, исцрпљена, али непоколебљива српска војска поново је кренула у борбу за ослобођење отаџбине. На суровим падинама Кајмакчалана, на планини Ниџе, водиле су се жестоке борбе против бугарских снага, а сваки педаљ земље плаћан је огромним жртвама.
У првим редовима напада нашао се Добровољачки одред Војводе Вука, под командом легендарног потпуковника Војина Поповића. Силовитим јуришима, уз потпору V пешадијског пука „Краљ Милан“ из Ваљева, а касније и целе Дринске дивизије, српски војници кренули су у пробој онога што ће остати упамћено као „Врата слободе“.
Борба за Кајмакчалан била је борба до последњег даха. У незапамћено тешким условима, под непрекидном артиљеријском ватром и на каменитом планинском терену, српски војници показали су храброст, пожртвованост и верност отаџбини каква се ретко среће у историји ратовања.
Цена победе била је страшна. Добровољачки одред Војводе Вука био је готово десеткован. Многи његови припадници остали су заувек на падинама Кајмакчалана, сведочећи својим животима о величини жртве коју је српски народ поднео у Великом рату.
А ни сам Војин Поповић није дочекао коначну победу. Легендарни Војвода Вук положио је живот на бранику отаџбине 29. новембра 1916. године, на Грунишком вису. Његово име остало је нераскидиво везано за најславније странице српске војне историје.
Кајмакчалан зато није само име једне планине и једне битке. Он је симбол страдања, храбрости и непоколебљиве вере у повратак слободе. На његовим висовима српски војник је показао да после најтеже голготе може поново устати, кренути напред и победити.
Кајмакчалан је био један од првих корака повратка српске војске ка отаџбини – Врата слободе која су отворена крвљу и жртвом најхрабријих синова Србије.

27/08/2026

21/08/2026

Са великом тугом и болом у срцу примили смо вест да нас је напустио наш друг и саборац Лука Стојковић у 88 години живота.
Наш Луле учланио се у Удружење 1991. године и до последњег дана живота предано и несебично је радио и градио Удружење. Свој живот и посвећеност чувању истине о српским ратним добровољцима уткао је у све нас.
Свако јутро са осмехом дочекивао је саборце и чланове. Функцију секретара обављао је од 1991. до 2026. године.
Велики и ненадокнадиви губитак осећа Удружење ратних добровољаца 1912 -1918 њихових потомака и поштовалаца његовим одласком.

Лука Стојковић, син палог борца, ког су преклали балисти 1945. године сахрањен је у четвртак на Новобeжанијском гробљу у Београду.

Нека Бог подари рајско насеље нашем Лулету.

Христос Воскресе!

20/08/2026

На празник Преображења господњег у селу Текериш обележено је 112 година од велике победе српске војске у церској бици.
Делегација нашег Удружења ужела је учешћа и поклонила се сенима наших предака.

16/08/2026

На данашњи дан пре 105 година уснуо је у Господу највољенији српски краљ Чика Пера. За добровољачки покрет најважнија личност. По Његовом Благослову формиран је Савез добровољаца Краљевине Србије - данас Удружење ратних добровољаца 1912 -1918 њихових потомака и поштовалаца , а сам је носилац чланске књижице са редним бројем 001.
У Европи је сматран за симбол демократије и персонификацију уставне парламентарне монархије.

14/08/2026

Удружење ратних добровољаца 1912 -1918 њихових потомака и поштовалаца најоштрије осуђује каменовање просторија братског ветеранског удружења Покрет Срце Хероја у Краљеву.
НН починиоци су у ноћи 12 на 13 август без икаквог разлога нанели штету каменовањем просторија братског ветеранског Удружења.
Покрет Срце хероја већ годинама улаже надљудске напоре у помагању ветеранима и породицама палих бораца као и срчану борбу за очување Територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије.