Haver Srbija

Home
Serbia
Belgrade
Haver Srbija

Upoznavanje sa kulturom, istorijom i tradicijom jevrejskog naroda kao korak u borbi protiv predrasuda godine. Haver na hebrejskom znači prijatelj, drug, drugar.

Haver Srbija je neprofitna, nevladina, obrazovna organizacija građanskog društva, koja promoviše raznoliko i inkluzivno društvo u Srbiji, osnovana u januaru 2013. U nekim jezicima, kao što je madjarski koristi se u slengu i ima isto značenje. Na našim prostorima poznata je pesma od Zabranjenog pušenja ’’Tri Ratna Havera’’ pa dajemo sebi za pravo da zaključimo da je ova hebrejska reč u nekom smislu

dospela i u naš rečnik. Haver Srbija se zalaže za borbu protiv predrasuda, diskiriminacije, antisemitizma i ksenofobije; podstiče inter-kulturni dijalog, razvija veštine kod individua za stvaranje inkluzivnesredine i širi toleranciju kroz neformalnu edukaciju. Haver Srbija se bori protiv predrasuda, pogrešnih shvatanja i diskriminacije i želi da poveća nivo razumevanja i tolerancije, da unapredi položaj manjina i marginalizovanih grupa, kao i dapodstakne razmenjivanje kulturnih iskustava. Poštovanje i razumevanje razlika u identitetu, religiji i kulturi i promocija uzajamnog poštovanja među ljudima su takođe ciljevi organizacije.

04/05/2026

Jᴇᴠʀᴇᴊsᴋᴇ ᴛᴜʀᴇ ᴜ ᴍᴀᴊᴜ

Pridružite nam se na turama, koje nas kroz prostor, priču i zajedničko istraživanje vode kroz jevrejsku istoriju i nasleđe Beograda – od mesta sećanja poput sefardskog groblja do tragova jevrejskog života u užem centru grada, kroz koje upoznajemo slojeve identiteta, kulture i doprinosa zajednice.

Ture će se održati 13. i 27. maja 2026. godine, sa početkom u 18 časova.

Sreda, 13.05.2026. – Jevrejsko sefardsko groblje
Sreda, 27.05.2026. – Tura u krugu oko Knez Mihailove ulice

Za ture se možete prijaviti ovde: https://forms.gle/c5CF1MzczKS6JuPt7

01/05/2026

Za mesec april iz JDB izdvajamo knjigu “Bohorete. Istorija sefardske žene u Bosni i Hercegovini”, autorki Rahele Đidić i Sonje Elazar.

Knjiga oživljava istoriju, običaje i kulturu sefardskih žena u Bosni i Hercegovini, ističući inspirativnu ulogu Laure Papo Bohorete, bogatstvo tradicionalne nošnje i kuhinje, te njihov društveni i humanitarni doprinos kroz vekove, uprkos teškim istorijskim iskušenjima.

Knjigu je izdala Jevrejska opština Banja Luka, 2024.

Knjigu možete preuzeti na JDB: https://www.jevrejskadigitalnabiblioteka.rs/handle/123456789/3532

30/04/2026

„U umetnosti volim jasnoću, jasnu realističku priču i u književnosti i u ﬁlmu, dodajući da je svet u kome živimo pun čuda, apsurda i bezumlja i ne bi ga trebalo dodatno očuđavati i zamagljivati“.

Frida Filipović (1913 – 2002) je bila srpska i jugoslovenska autorka jevrejskog porekla. Prevoditeljka je važnih filozofskih i teorijskih knjiga sa francuskog jezika, scenaristkinja, autorka četiri knjige priča i jednog romana. O životu pod okupacijom i stradanju najbližih članova porodice u Aušvicu je pisala u pripovetci „Ma šta se desilo“, kao izrazu „njene najveće traume“. Nakon rata radila je „Avala filmu“ kao scenaristkinja i predavačica. Bila je scenaristkinja filmova „Potraži Vandu Kos“ u kom govori o potrazi glavne junakinje za bratom nakon Drugog svetskog rata i filma „Gorke trave“ (1966, režiju je radio Žika Mitrović) u kom se bavi temom Holokausta.
Tokom februara 2024. godine Jugoslovenska kinoteka je programom Fokus želela da podseti na donekle zaboravljenu Fridu. Osim projekcije filmova, O ovoj temi su govorile i dr Stanislava Barać, viša naučna saradnica i dr Aleksandra Sekulić naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost iz Beograda. Takođe, na Radio Beogradu 2 je u emisiji „Oko Balkana“ emitovana emisija u kojoj se govori o knjigu izabranih pripovedaka Fride Filipović „Razilaženja“.

https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/5719198/razilazenja-fride-filipovic-i-istarske-knjizevne-nagrade-.html"

29/04/2026

Kada svetski poznati dirigent Edvard Spork prihvati zadatak da oformi izraelsko-palestinski omladinski orkestar, ubrzo se pronalazi u vrtlogu naizgled nerešivih problema.

Odrastajući u uslovima rata, represije ili stalne pretnje terorističkim napadima, mladi muzičari sa obe strane daleko su od toga da mogu da funkcionišu kao tim.

Okupljeni oko dvoje najboljih violinista, emancipovane Palestinke Lejle i harizmatičnog Izraelca Rona, oni se dele u dve grupe koje duboko ne veruju jedna drugoj, kako na sceni, tako i van nje.

Da li će Spork uspeti da navede ove mlade ljude da, makar na tri nedelje do koncerta, zaborave mržnju, prevaziđu nesuglasice i zasviraju u harmoniji?

Režiser nominovan za Oskara, Dror Zahavi, režira ovu upečatljivu dramu kao stalno rastući „krešendo“, podižući tenziju i sukobe sve do poslednjeg kadra.

20/04/2026

Na panelu „Istorijski pregled antisemitizma i njegove savremene forme u Srbiji“, govorili smo o tome kako antisemitizam danas funkcioniše — često ne kroz otvorenu mržnju, već kroz stereotipe, relativizaciju i „nepromišljene“ komentare koji lako postaju deo svakodnevnog govora.

Ove pojave sve češće prelaze i u vidljivije oblike — od govora mržnje na društvenim mrežama do konkretnih pretnji i incidenata.

Kroz istorijsku perspektivu i lična iskustva, otvorena su pitanja bezbednosti, vidljivosti i osećaja pripadnosti jevrejske zajednice danas — i potreba da antisemitizam prepoznamo.

POVODOM JOM HAŠOA, dana sećanja na žrtve Holokausta, kao i na jevrejski otpor i heroizam u tom periodu, koji se obeležava 27. nisana po jevrejskom kalendaru, Haver Srbija u saradnji sa Američki istraživački centar (ARC) organizuje Nedelju sećanja na Holokaust od 14. do 17. aprila.

Pročitajte ceo tekst ovde: https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/4311208-antisemitizam-i-njegovi-neskriveni-oblici-od-opasnih-poruka-na-drustvenim-mrezama-do-ogoljenih-pretnji
Ili klikom na link u komentaru.

rs

19/04/2026

Aprilska rubrika „Žena meseca“ predstavlja nam glumicu, pevačicu i rediteljku – Barbru Streisand, rođenu upravo u aprilu 1942. godine.

Na samom početku karijere Barbra se suočila sa kritikama na osnovu njenog izgleda i izvođačkog stila koji se nije uklapao u tadašnje očekivane standarde. Umesto da se prilagodi, Barbra je odlučila da ostane dosledna sopstvenom izrazu, koji je vremenom postao njen zaštitni znak.

Njen stav da u profesionalnom radu sama donosi odluke o umetničkim projektima u kojima učestvje izdvojio ju je u industriji koja je ženama često nametala ograničenja.

Dobitnica je najprestižnijih nagrada u oblasti filma, muzike i televizije. Pored umetničkog stvaralaštva, prepoznata je i po svom društvenom angažmanu, i uz to nikada nije skrivala svoj jevrejski identitet.

Tako je postala inspiracija brojnim generacijama žena, naročito ženama iz jevrejskih zajednica širom sveta.

17/04/2026

Na panelu “Međugeneracijske perspektive sećanja na Holokaust” smo okupili prvu, drugu i treću generaciju preživelih kako bismo razgovarali o tome kako se iskustvo Holokausta prenosi — u porodici, u društvu i kroz vreme.

Razgovor je otvorio pitanja traume, otpornosti i odgovornosti: šta znači sećati se danas i kako to sećanje oblikuje naš odnos prema sadašnjosti.

„Stare rane lako zakrvave, ali bolno sećanje ne sme da izbledi.“

POVODOM JOM HAŠOA, dana sećanja na žrtve Holokausta, kao i na jevrejski otpor i heroizam u tom periodu, koji se obeležava 27. nisana po jevrejskom kalendaru, Haver Srbija u saradnji sa Američkim istraživačkim centrom (ARC) organizuje Nedelju sećanja na Holokaust od 14. do 17. aprila.

Pročitajte ceo tekst ovde: https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/4307921-susret-tri-generacije-prezivelih-u-holokaustu-stare-rane-lako-zakrvave-ali-bolno-secanje-ne-sme-da-izbledi

rs

Fotografije su u vlasništvu Telegrafa.

16/04/2026

Otvorene prijave za novi Midraša kurs - Izrael kroz umetnost.

Pridružite nam se na kursu koji će nas kroz zvuke i melodiju Izraela povesti na put razvoja, promena i različitih uticaja u muzici. Uz to, upoznaćemo se sa izraelskom poezijom od perioda pre osnivanja države do savremenog doba, prateći kako se glas u poeziji menja od kolektivnog i nacionalnog ka ličnom i raznolikom. Midraša kurs će se održati online, 29. i 30. aprila 2026, sa početkom u 18 časova.

Sreda, 29.04.2026. - Izrael kroz muziku sa Izrael Stivom (ovo predavanje je na engleskom jeziku)
Četvrtak, 30.04.2026. - Izrael kroz poeziju sa Viličić Sonjom

Za Midraša kurs se možete prijaviti putem linka u opisu profila, a link imate i u komentaru.

14/04/2026

Jom haZikaron laŠoa velaGvura - Dan sećanja na Holokaust i heroizam, skraćeno Jom haŠoa, je u Izraelu dan sećanja na šest miliona Jevreja koji su stradali u Holokaustu i za jevrejski otpor i heroizam u tom periodu.

Ovaj komemorativni dan koji se obeležava 27. nisana po jevrejskom kalendaru inauguriran 1951. godine. Originalni predlog je bio da Jom hašoa bude 14. nisana, na godišnjicu ustanka u Varšavskom getu (19. aprila 1943), ali je to bilo problematično jer 14. nisana sledi odmah nakon Pesaha.

Datum je zato pomeren na 27. nisana što je osam dana pre Jom haAcmauta, izraelskog Dana nezavisnosti.

Većina jevrejskih zajednica održava svečanu ceremoniju na ovaj dan, običaj je da se tada pale memorijalne sveće i recituje Kadiš, molitva za preminule.

Ovaj dan nije samo podsećanje na stradanje, već i na hrabrost, dostojanstvo i otpor onih koji su, uprkos svemu, pronašli snagu da se suprotstave nepravdi.

Address

Belgrade

Website

http://haver.rs/, https://linktr.ee/haver.rs

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Haver Srbija posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Organization

Send a message to Haver Srbija:

Shortcuts

Want your organization to be the top-listed Non Profit Organization in Belgrade?